Goran Ješić i Marjan Rističević

Po­pu­lar­ni kao pe­valj­ke, ube­dlji­vi kao glum­ci

Ле­то је при кра­ју, вла­да је фор­ми­ра­на и са­да мо­же­мо да на ми­ру ужи­ва­мо у пре­но­си­ма из Скуп­шти­не Ср­би­је, Фар­ме, Па­ро­ва и оста­лих ри­ја­ли­ти де­сти­на­ци­ја. За нас Срем­це, по­себ­но су ми­ли & дра­ги ов­да­шњи пред­став­ни­ци, а Оп­шти­на Ин­ђи­ја сва­ка­ко пред­ња­чи по убе­дљи­во нај­ве­ћем бро­ју по­ли­ти­ча­ра естрад­ног ти­па по гла­ви ста­нов­ни­ка. Два ра­сна при­мер­ка по­ли­ти­ча­ра ко­ји­ма на ме­диј­ском реј­тин­гу мо­гу да за­ви­де и глум­ци и пе­ваљ­ке, без сум­ње су не­ка­да­шњи „гра­до­на­чел­ник“ Ин­ђи­је Го­ран Је­шић и вр­сни ин­ди­ви­ду­ал­ни по­љо­при­вред­ни про­из­во­ђач ко­ји се у сло­бод­но вре­ме ба­ви по­ли­ти­ком Ма­ри­јан Ри­сти­че­вић.

Го­ран Је­шић, по­сла­ник је у Скуп­шти­ни Ср­би­је и пот­пред­сед­ник Де­мо­крат­ске стран­ке, од­но­сно оно­га што је од ње оста­ло. У јав­но­сти је по­стао по­знат по­сле 5. ок­то­бра 2000. го­ди­не, ка­да је би­ран за пред­сед­ни­ка ин­ђиј­ске оп­шти­не, а на исту функ­ци­ју је би­ран 2004. и 2008. го­ди­не. До­бит­ник је ра­зних при­зна­ња ко­ја има­ју мар­ке­тин­шки ефе­кат и за ко­је се ка­же да има­ју сво­ју це­ну, а јед­на штам­па­на по­лу­бил­тен­ска ствар, ко­ја се пред­ста­вља као но­ви­не ло­кал­не про­ве­ни­јен­ци­је, про­гла­си­ла га је за „ну­ме­ро уно“(!?) Што му до­ђе пан­дан за „бро­ја Је­дан“ из стри­по­ва о Ала­ну Фор­ду… По­след­ње од број­них при­зна­ња сти­гло је од НА­ЛЕД-а, што се укла­па у ње­гов имиџ про­а­ме­рич­ког пи­том­ца на стал­ном ра­ду у Ср­би­ји. До­тич­на ор­га­ни­за­ци­ја га је 2011. го­ди­не про­гла­си­ла за „Ре­фор­ма­то­ра го­ди­не“. Док је 2012. од стра­не Пр­ве европ­ске ку­ће про­гла­шен за „Нај­е­вро­пља­ни­на“, ма шта то зна­чи­ло.

По­след­ња функ­ци­ја, сем стра­нач­ке, би­ла му је пот­пред­сед­ник Вла­де Вој­во­ди­не и по­кра­јин­ски се­кре­тар за по­љо­при­вре­ду.
На­род­на из­ре­ка ка­же: „Што бли­же зо­ри, го­сти све го­ри“, а слич­но ва­жи и за Де­мо­кра­тр­ску стран­ку. По­себ­но на­кон 2012. то­ди­не, ка­да је из­гу­би­ла власт на ре­пу­бли­ци и у ве­ћи­ни оп­шти­на, без об­зи­ра што је си­лом др­жа­ла власт на по­кра­ји­ни до ово­го­ди­шњих из­бо­ра. Нер­во­за ме­ђу „жу­ти­ма“ је све очи­глед­ни­ја, а то се ле­по мо­же ви­де­ти и по ме­ђу­соб­ним оп­ту­жи­ва­њи­ма и сва­ђа­ма. Јед­на од нај­за­ни­мљи­ви­јих је афе­ра у ве­зи са 60.000 евра, ко­је су на­вод­но укра­де­не, а због ко­је су ле­те­ле ме­ђу­соб­не те­шке оп­ту­жбе, па чак и ту­жбе. Због исте ства­ри до­шло је и до отво­ре­ног су­ко­ба из­ме­ђу Је­ши­ћа и ше­фа ДС Бо­ја­на Пај­ти­ћа.

Но, ма ко­ли­ко се Је­шић пред­ста­вљао као ва­жна фа­ца у ДС-у, ко­ли­ко­год се по­ја­вљи­вао у ме­ди­ји­ма, па чак и у Плеј­бо­ју, те­шко је успе­вао да „у свом се­лу по­ста­не поп“. У из­ве­шта­ју под на­сло­вом „Ко­ли­ко је ми­ли­о­на евра у не­крет­ни­на­ма те­жак Је­шић?“, ко­ји је об­ја­ви­ла Ва­се­љен­ска ТВ, на­во­де се пи­кан­те­ри­је ве­зе­не за ње­го­во мо­гу­ће хап­ше­ње 2009. го­ди­не, а ње­гов су­гра­ђа­нин и ак­ту­ел­ни на­род­ни по­сла­ник Ма­ри­јан Ри­сти­че­вић из­но­си де­та­ље и пи­кан­те­ри­је ве­за­не за Је­ши­ће­во лич­но бо­гат­ство.

Имао би што­шта да ка­же и ак­ту­ел­ни пред­сед­ник Оп­шти­не Ин­ђи­ја Вла­ди­мир Гак. При­ли­ком ис­тра­ге, по­сле не­ми­лих ин­ци­де­на­та на­кон про­па­лог по­ку­ша­ја пре­у­зи­ма­ња вла­сти у Оп­шти­ни Ин­ђи­ја, апри­ла 2015. го­ди­не, Вла­ди­мир Гак, та­да­шњи функ­ци­о­нер СНС је про­шао по­ли­граф, док је брат Го­ра­на Је­ши­ћа, Вла­ди­мир, од­био те­сти­ра­ње, без об­зи­ра на сво­ју уме­ша­ност у овај ин­ци­дент.

Је­ши­ћев нај­же­шћи кон­ку­рент на ме­диј­ској по­ли­тич­кој сце­ни без сум­ње је ње­гов су­гра­ђа­нин, по­ли­ти­чар и зе­мљо­рад­ник Ма­ри­јан Ри­сти­че­вић.

У по­след­ње вре­ме, Ма­ри­јан се по­ми­ње као сај­бер се­љак, јер је на дру­штве­ним мре­жа­ма ак­ти­ван исто то­ли­ко ко­ли­ко до­тич­ни твр­ди да је при­су­тан на свом по­љо­при­вред­ном до­бру. Име­но­ван је за пред­сед­ни­ка Од­бо­ра за по­љо­при­вре­ду, ка­да је јав­ност упо­знао са ва­жном чи­ње­ни­цом да је „на њи­ви на­у­чио да пу­зи“. Ина­че, сво­је­вре­ме­но, уочи пе­то­ок­то­бар­ских про­ме­на при­во­ђен је као ак­ти­ви­ста От­по­ра. По­зна­ва­о­ци ве­ле да је то био пе­ри­од ка­да је био иде­о­ло­шки бли­зак Је­ши­ћу. Што ће ре­ћи, у то вре­ме ни­је би­ло ни вла­сти, ни па­ра, па се ни­су има­ли за­шта ни сва­ђа­ти. За пред­сед­ни­ка Скуп­шти­не оп­шти­не Ин­ђи­ја је иза­бран у је­сен 2004. го­ди­не. У том ман­да­ту је и зва­нич­но „пу­кла ти­ква“ ме­ђу бив­шим са­бор­ци­ма. Је­шић је у то вре­ме био пред­сед­ник оп­шти­не, та­ко да два пр­ва чо­ве­ка Оп­шти­не Ин­ђи­ја ни­су ко­му­ни­ци­ра­ла ни слу­жбе­но.
Днев­ни лист Блиц спо­ми­ње Ма­ри­ја­на Ри­сти­че­ви­ћа у не­га­тив­ном кон­тек­сту, у ком се спо­ми­њу на­вод­ни фал­си­фи­ка­ти ве­за­ни око скла­ди­ште­ња за по­тре­бе Ди­рек­ци­је за роб­не ре­зер­ве, а ти­чу се фир­ме ко­ја се во­ди на чла­на ње­го­ве фа­ми­ли­је. Ра­ди се о до­га­ђа­ју о ко­ме је пи­са­но 2013. го­ди­не, али про­ток вре­ме­на је учи­нио сво­је. Уоста­лом, то је пи­са­но ка­да је Блиц ва­жио за опо­зи­ци­о­ни та­бло­ид.

Но, без об­зи­ра на све аспек­те, из­гле­да да је Ма­ри­јан Ри­сти­че­вић нај­ве­ћу по­пу­лар­ност сте­као као уче­сник на Фар­ми 2010. го­ди­не, бо­ра­ве­ћи јед­но вре­ме као вир­ту­ел­ни се­љак у овом ри­ја­ли­ти про­гра­му.

Х Х Х

Оп­шти­на Ин­ђи­ја има убе­дљи­во нај­ви­ше по­ли­ти­ча­ра естрад­ног ти­па по гла­ви ста­нов­ни­ка, од ко­јих су ши­рој јав­но­сти нај­по­зна­ти­ји Го­ран Је­шић, не­ка­да­шњи „гра­до­на­чел­ник“ и Ма­ри­јан Ри­сти­че­вић, ве­чи­ти зе­мљо­рад­ник ко­ји се у сло­бод­но вре­ме ба­ви по­ли­ти­ком (или је то обр­ну­то?). У Ин­ђи­ји при­ча­ју да су њих дво­ји­ца не­кад би­ли до­бри дру­га­ри, али су се у ме­ђу­вре­ме­ну по­сва­ђа­ли, али не због по­ли­ти­ке, или же­на. Да­нас су обо­ји­ца у срп­ском пар­ла­мен­ту, па мо­гу си­ти да се ис­при­ча­ју, а да то уз­гред пре­но­си и те­ле­ви­зи­ја. Баш као у не­ком ри­ја­ли­ти­ју, на при­мер Фар­ми, или не­чем слич­ном…