11.08.2016.
Intervju

Dr Živko Vrcelj, v.d. direktora mitrovačke Opšte bolnice

Ne volim tele­ta­bi­se

Pro­me­ne na čelu mitro­vač­ke Opšte bol­ni­ce su nakon pro­leć­nih izbo­ra bile oče­ki­va­ne. Mno­gi su vero­va­li da će one nastu­pi­ti i brže. Među­tim, u sre­du, 27. jula Pokra­jin­ska vla­da je ime­no­va­la mitro­vač­kog hirur­ga dr Živ­ka Vrce­lja za vrši­o­ca dužno­sti direk­to­ra mitro­vač­ke Opšte bol­ni­ce. Dr Vrcelj je i narod­ni posla­nik, ali kako kaže daće ostav­ku na posla­nič­ki man­dat.
– Nije da moram, ali ću dati ostav­ku na posla­nič­ki man­dat. Da budem iskren, ne mogu da oba­vljam dve funk­ci­je u isto vre­me, a veru­jem da ima ljudi u Srp­skoj napred­noj stran­ci koji će ima­ti više vre­me­na da se posve­te oba­ve­za­ma koje ima narod­ni posla­nik, rekao je na počet­ku raz­go­vo­ra za M novi­ne.

M NOVI­NE: Nije bilo pro­ble­ma u vezi ostav­ke Vašeg pret­hod­ni­ka, dr Miro­sla­va Ken­dri­ši­ća, iako e čini­lo da će biti povu­ci-poteg­ni?
DR ŽIV­KO VRCELJ: Pret­hod­nik dr Ken­dri­šić je dao ostav­ku na mesto direk­to­ra bol­ni­ce u dogo­vo­ru sa pove­re­ni­kom Nedi­mo­vi­ćem. Pre ostav­ke bio je malo na godi­šnjem odmo­ru, ali nije pra­vio pro­blem.

Veo­ma je inte­re­sant­no da je reše­nje o Vašem posta­vlje­nju nede­lju dana „puto­va­lo“ od Novog Sada do Srem­ske Mitro­vi­ce. Kako to komen­ta­ri­še­te?
Ne znam šta se desi­lo, nisam istra­ži­vao zašto je do toga došlo. Jeste malo neu­o­bi­ča­je­no, ali može da se desi i takav slu­čaj. Na taj način je malo pro­lon­gi­ran osta­nak mog pret­hod­ni­ka na čelu bol­ni­ce. To pro­lon­gi­ra­nje može se desi­ti i iz prak­tič­nih raz­lo­ga.

Nije bilo opi­ra­nja pri­li­kom pri­mo­pre­da­je. Da li je Vaš pret­hod­nik tra­žio neka­kve ustup­ke? Pri­ča se da oče­ku­je da se pro­tiv njega ne vodi sud­ski spor, ako se usta­no­ve neza­ko­ni­te rad­nje za vre­me njego­vog man­da­ta?
Nije bilo nika­kvih uslo­vlja­va­nja. Sem što je tra­žio da njego­va supru­ga osta­ne načel­nik ane­ste­zi­o­lo­gi­je. Ona je veo­ma struč­na i dobro vodi ane­ste­zi­ju, tako da to nije bio nika­kav pro­blem. Za zako­ni­tost poslo­va­nja Bol­ni­ce bri­nu nad­le­žne insti­tu­ci­je.

Da li će dr Dra­gan Malo­ba­bić osta­ti na mestu zame­ni­ka direk­to­ra?
Vidi­te, on čovek nije ras­po­lo­žen da da ostav­ku. Njemu man­dat tra­je još dve ili tri godi­ne, jer on je iza­bran na kon­kur­su. Vide­će­mo kako će to sve sku­pa da ide. Tu smo da vidi­mo ko radi dobro. SNS uop­šte nije agre­siv­na pre­ma kadro­vi­ma dru­gih stra­na­ka, a ja ovde nisam došao da „sečem gla­ve“. Ina­če, stra­nač­ki dogo­vor je da dr Duško Madžić bude uklju­čen u upra­vlja­nje bol­ni­com. On je još na funk­ci­ji v.d. direk­to­ra Doma zdra­vlja. Ime­no­van je na to mesto pre nego što sam ja posta­vljen za direk­to­ra bol­ni­ce. Mora se naći zakon­sko reše­nje za sve sme­ne i ime­no­va­nja.

Koli­ko sam raz­u­meo ura­đe­na je pri­mo­pre­da­ja dužno­sti?
Da, slu­žbe­ni deo je zavr­šen. Tra­žio sam pre­sek sta­nja na dan pri­mo­pre­da­je, sta­nje na raču­nu, potra­ži­va­nja, oba­ve­ze. Tra­žio sam sta­nje poslo­va­nja i za 2015. godi­nu i za ovih šest mese­ci 2016. godi­ne. Tako­đe, tra­žio sam od prav­ni­ka izve­štaj o svim pro­ce­si­ma koji se vode pro­tiv Bol­ni­ce, od teh­nič­ke slu­žbe sve podat­ke o sta­nju opre­me, kao i izve­štaj o ten­de­ru Upra­ve za kapi­tal­na ula­ga­nja za nabav­ku ope­ra­ci­o­nog sto­la. Reče­no mi je da je ten­der u blo­ka­di zbog pre­di­men­zi­o­ni­ra­ne cene koja je ponu­đe­na. Navod­no, dobi­će­mo sred­stva za poprav­ku ske­ne­ra (CT apa­rat). Ske­ner je u kva­ru više od dva mese­ca, tako da sve paci­jen­te koji­ma je potreb­no hit­no sni­ma­nje mora­mo da šalje­mo u Novi Sad ili Beo­grad. U nekim pre­li­mi­nar­nim raz­go­vo­ri­ma pre mog posta­vlje­nja tra­žio sam da nam se kupi nov ske­ner. Ovaj sta­ri apa­rat ćemo popra­vi­ti, ali on će se pono­vo pokva­ri­ti. To je veo­ma opte­re­ćen apa­rat, on je svo­je rad­ne sate odra­dio deset puta.

Pozna­je­te situ­a­ci­ju u bol­ni­ci. Na čemu ćete kao raci­o­na­lan čovek insi­sti­ra­ti? Šta će biti Vaši pri­o­ri­te­ti?
Ja sam nagla­sio da ću prvo insi­sti­ra­ti da se sma­nje liste čeka­nja po ambu­lan­ta­ma. Te liste čeka­nja su ogrom­ne. Veći­na naših ambu­lan­ti radi do 14 časo­va i onda kre­ću dežur­stva. U dežur­stvi­ma se pri­ma­ju samo hit­ni slu­ča­je­vi. Da nas ima više, da su leka­ri samo­stal­ni­ji, mogli bismo se orga­ni­zo­va­ti i da radi­mo popod­ne. Vide­će­mo kako to regu­li­še zakon, kako bismo uve­li rad u ambu­lan­ta­ma i popod­ne. Potreb­no je obno­vi­ti i medi­cin­sku opre­mu, naba­vi­ti neo­p­hod­ne apa­ra­te. Nov CT apa­rat košta reci­mo 60 mili­o­na dina­ra. Nije pro­blem paci­je­na­ta koji idu na hlad­nu dijag­no­sti­ku, pro­blem su hit­ni slu­ča­je­vi. Ja ću na prvom struč­nom kole­gi­ju­mu insi­sti­ra­ti na redov­nom i tač­nom dola­sku na posao. Da ne uvo­di­mo kar­ti­ce, ali mora se na posao dola­zi­ti na vre­me. Potreb­no je da obno­vi­mo lapa­ro­skop­ski stub u hirur­gi­ji. Gine­ko­lo­gi­ja je dobi­la nov stub za lapa­ro­skop­ske ope­ra­ci­je. Mora­mo da obno­vi­mo opre­mu na hirur­gi­ji. To su neki pri­o­ri­te­ti. Znam ja situ­a­ci­ju u bol­ni­ci, znam na koga se mogu oslo­ni­ti, i znam ko koli­ko i kako radi. Ne zani­ma­ju me pri­vat­ni odno­si.

Što se tiče otva­ra­nja inter­nog ode­lje­nja, da li je to stvar­no toli­ko potro­še­no nov­ca ili nije? Kako ćete da rea­gu­je­te zbog arče­nja para i even­tu­al­nih kra­đa?
Sno­si­će odgo­vor­nost onaj ko je to radio. Sva­ko rasi­pa­nje para mora biti kažnje­no. Ima nači­na da se papi­ro­lo­ški sve pokri­je, zato to neće biti lako otkriti. Pre­ve­li­ki tro­ško­vi se mogu oprav­da­ti na raz­ne nači­ne. Sve što bude nere­gu­lar­no, biće reše­no. U sva­kom slu­ča­ju, pri­o­ri­te­ti su da se sma­nje liste čeka­nja, da se pobolj­ša rad na ode­lje­nji­ma, da se ubr­za dijag­no­sti­ka, pobolj­ša disci­pli­na na ode­lje­nji­ma.

Na koji način misli­te da sma­nji­te liste čeka­nja i pobolj­ša­te disci­pli­nu? Da li posto­ji moguć­nost da se kazne oni koji nema­ju dovo­ljan broj paci­je­na­ta, pre­gle­da ili ope­ra­ci­ja i kakvi zakon­ski pro­ble­mi posto­je u vezi nagra­đi­va­nja zapo­sle­nih leka­ra, odno­sno medi­cin­skog i neme­di­cin­skog oso­blja?
Medi­cin­sko oso­blje koje radi sa skra­će­nim rad­nim vre­me­nom (35 sati rad­na nede­lja) i beni­fi­ci­ra­nim sta­žom nema pra­vo da radi pre­ko­vre­me­no. Na to pita­nje niko u mini­star­stvu nema odgo­vor. Pro­blem je što tim rad­ni­ci­ma, leka­ri­ma hirur­zi­ma, ane­ste­zi­o­lo­zi­ma, gine­ko­lo­zi­ma, voza­či­ma sani­te­ta, ne može­te nika­ko da ispla­ti­te nakna­du za pre­ko­vre­me­ni rad. Ja ne mogu reći ljudi­ma da dežu­ra­ju, a da im se to ne pla­ti. To će se mora­ti neka­ko reši­ti. Ili da se to uki­ne, ili da mi orga­ni­zu­je­mo smen­ski rad što je veo­ma teško. Zašto je teško? Zato što nažalost u bol­ni­ci ima­mo 30-40 posto ljudi koji ne mogu da rade samo­stal­no, a ima­ju spe­ci­ja­li­za­ci­je. To su pro­ma­še­ne inve­sti­ci­je. Spe­ci­ja­li­za­ci­ja jed­nog hirurga košta 50 hilja­da evra. Ako ima­te tri – četi­ri hirur­ga koji ne mogu da rade samo­stal­no, pita­nje je šta s njima radi­ti? Ne mogu da uđu samo­stal­no u salu, a mora­ju da dobi­ja­ju pla­te. Pitao sam naše eko­no­mi­ste i prav­ni­ke, a pitao sam i pokra­jin­skog sekre­ta­ra, da li se daje moguć­nost direk­to­ri­ma bol­ni­ca da nekog rad­ni­ka nagra­de, a da se dru­gi­ma odu­zme od pla­te za nerad. Oni su mi rekli da može­mo nagra­di­ti rad­ni­ke, ali ne iz sred­stva repu­blič­kog fon­da za zdrav­stvo, nego iz sop­stve­nih pri­ho­da. Zna­či, nagra­đi­va­nje pre­ma radu auto­mat­ski otpa­da. Ako nekog i kaznim zbog nera­da, nekog ko nijed­nu ope­ra­ci­ju nije oba­vio tokom mese­ca, ja te pare ne smem isko­ri­sti­ti da bih nagra­dio dru­gog ko to zaslu­žu­je. To je total­no naka­rad­no. Mi mora­mo to pro­me­ni­ti. Mora­mo pro­me­ni­ti odnos pre­ma radu i zdrav­stve­nom siste­mu.

Šta će se desi­ti ako jed­nog dana i pri­vat­ne ordi­na­ci­je uđu u sistem oba­ve­znog osi­gu­ra­nja.
Na zapa­du sa kar­ti­com zdrav­stve­nog osi­gu­ra­nja može­te oti­ći u bilo koju pri­vat­nu ordi­na­ci­ju ili kli­ni­ku i oba­vi­ti pre­gled, što vaše osi­gu­ra­nje pokri­va. To kod nas još uvek ne pije vodu. Za sada se može oti­ći samo u pri­vat­nu apo­te­ku sa recep­tom i podi­ći lek. Pri­vat­ne apo­te­ke su u siste­mu zdrav­stve­nog osi­gu­ra­nja, a ordi­na­ci­je još uvek ne. Tako­đe, pro­blem je što nam oso­blje masov­no ide za Nemač­ku, a mi ima­mo zabra­nu zapo­šlja­va­nja na neo­d­re­đe­no čak i nam mesta sa kojih su ljudi oti­šli. Da bi se ta mesta popu­ni­la, mora da se piše mol­ba mini­star­stvu, pa kad oni odo­bre ide na kadrov­sku komi­si­ju. Kad se to odo­bri, onda se ras­pi­su­je kon­kurs, tako da je ta pro­ce­du­ra obim­na i duga.

Kakav je Vaš stav kad je reč o radu leka­ra u pri­vat­nim ambu­lan­ta­ma? U bol­nič­kim ambu­lan­ta­ma su ogrom­ne gužve, a mno­gi leka­ri ipak nađu vre­me­na da popod­ne rade kod pri­vat­ni­ka.
To je ono što u zdrav­stvu mora da se isko­re­ni, ali to ima jako dubo­ke kore­ne. Ne želim niko­ga da hva­lim, ali u mitro­vač­koj bol­ni­ci je to mno­go manje izra­že­no nego u Novom Sadu i Beo­gra­du. U Kli­nič­kom cen­tru Voj­vo­di­ne ako dođe­te da ope­ri­še­te bruh, hirurg vas poša­lje kod slu­žbe­ni­ce i ona vam kaže dođi­te za pet godi­ne. Paci­jent narav­no bude šoki­ran. Kako za pet godi­na? Vra­ti se kod hirur­ga i on ga poša­lje u pri­vat­nu kli­ni­ku. I to tako funk­ci­o­ni­še godi­na­ma. To se lako ne može isko­re­ni­ti. Jedi­ni način su inspek­ci­je i zakon­ska regu­la­ti­va. Sve je danas kom­pju­te­ri­zo­va­no i posto­ji evi­den­ci­ja paci­je­na­ta koji su ope­ri­sa­ni u pri­vat­nim kli­ni­ka­ma. Može to da se reši, ali pita­nje je volje. U veli­kim gra­do­vi­ma je to uze­lo maha, u Mitro­vi­ci ne toli­ko. Ovde možda neko­li­ko ljudi tako radi.

Pro­blem za paci­jen­te je to što obič­no dobri leka­ri rade pri­vat­no. Kod onih koji nisu struč­ni u bol­ni­ci paci­jen­ti ne dola­ze ni pri­vat­no.
Tač­no je to. U pri­vat­nom sek­to­ru rade oni bolji leka­ri. Ipak, to se doga­đa u prvom redu zato što u Srbi­ji ne posto­je pri­vat­ne bol­ni­ce. Ne posto­ji kon­ku­ren­ci­ja držav­nim bol­ni­ca­ma. Da posto­ji kon­ku­ren­ci­ja, to bi bila dru­ga stvar. Ovde ima­te držav­ne bol­ni­ce u koji­ma vla­da soci­ja­li­stič­ki sistem kao za vre­me Tita. Nema nagra­đi­va­nja po radu i vi ste u pro­ble­mu. Kon­ku­ren­ci­ja je jedi­ni lek. Da ste vi reci­mo vla­snik bol­ni­ce. Šta bi ste prvo ura­di­li. Pro­še­ta­li biste se, pogle­da­li koli­ko koji hirurg ima ope­ra­ci­ja, koli­ko koji lekar ima pre­gle­da godi­šnje i pre­sa­vi­li papir i oni­ma, koji nema­ju dovo­ljan broj pre­gle­da i ope­ra­ci­ja, zahva­li­li se i dali im otkaz. Mi po Zako­nu o radu ne može­mo tako da radi­mo. Mi sa zapa­da uzi­ma­mo samo ono što nam odgo­va­ra­mo, a odbi­ja­mo da pri­hva­ti­mo ono što nam ne odgo­va­ra. Oni ima­ju vrlo surov sistem. Ili umeš radi­ti ili ne znaš radi­ti. I tač­ka. Kod nas je pau­za izme­đu ope­ra­ci­ja sat vre­me­na. Neki dan kažem jed­nom mla­dom kole­gi koji u pau­zi sedi na kau­ču, medi­ti­ra, kole­ga tamo te čeka paci­jent, pre sat – dva odse­če­na mu noga, tre­ba pre­vi­ti ranu, pada pra­ši­na na nju. On nije rekao ni da ni ne, ali nije oti­šao, nije ura­dio. A ne možeš ga kazni­ti. Ja u pau­zi ne pijem kafu, nego se pre­svu­čem i idem na ode­lje­nje, ambu­lan­tu.

Šta je to u leka­ri­ma što ih tera da budu direk­to­ri?
To je jedan moj kole­ga psi­hi­ja­tar obja­snio. U ljud­skoj pri­ro­di je želja za domi­na­ci­jom za moći. U pita­nju je men­ta­li­tet čopo­ra i bit­no je ko će biti vođa čopo­ra. To je pri­ro­da. A pored toga, tu su i pra­te­će stva­ri koje su funk­ci­ji direk­to­ra dava­le dodat­nu draž. Sada tih pra­te­ćih stva­ri koje su bile pri­sut­ne rani­je, nema. Među­tim, ja neću posao direk­to­ra oba­vlja­ti na uštrb hirur­gi­je. A hirurg koji ima pre­ko 30 godi­na sta­ža i ne mora da radi baš sve ope­ra­ci­je. Što se mene tiče, napra­vi­ću pre­ra­spo­de­lu posla. A što se kole­ga tiče, tra­ži­ću malo više anga­žo­va­nja, malo više disci­pli­ne, pedant­no­sti u poslu. Ne volim tele­ta­bi­se.

Ostva­re­ni ste kao lekar, dugo ste u mitro­vač­koj bol­ni­ci. Kakvi su Vam prvi uti­sci nakon ime­no­va­nja na mesto direk­to­ra.
Da sama ja kao neki, postao direk­tor nakon neko­li­ko godi­na spe­ci­ja­li­za­ci­je bio bih zado­volj­ni­ji. Ova­ko kad dobi­je­te nešto što ste teškom mukom ste­kli, zado­volj­stvo je puno manje. Meni lič­no nisu uvek bila otvo­re­na vra­ta nekih kadro­va DS, ali ipak sam uspeo. Dru­go, sada je u zdrav­stvu mno­go manje nov­ca i biće mno­go teže radi­ti. Ja sam dok­to­ru Ken­dri­ši­ću rekao da ja neću ima­ti takvu sre­ću da poslu­jem kao on. Prvo nisam takav čovek, a i ne mogu. Ne veru­jem da će pokra­jin­ski sekre­tar šakom i kapom da daje novac, kao što se deša­va­lo za man­da­ta mog pret­hod­ni­ka. I dobro je da je tako. U Srbi­ji je bio zad­nji čas da se nešto ura­di, jer smo mi bili na rubu kolap­sa, ban­krot je bio sko­ro izve­stan i način na koji se radi­lo do sada sigur­no se neće pono­vi­ti.
Vla­di­mir Ćosić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.