Leto u gradu

Pozorišno leto kao poklon gradu

Po­zo­ri­šte „Do­bri­ca Mi­lu­ti­no­vić“ če­tvr­tu go­di­nu za re­dom or­ga­ni­zo­va­lo je od 20. do 27. ju­la Po­zo­ri­šno le­to u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci.
Mi­trov­ča­ni su bi­li u pri­li­ci da bes­plat­no od­gle­da­ju po­zo­ri­šne pred­sta­ve, a to­kom ovo­go­di­šnjeg Po­zo­ri­šnog le­ta, Srem­ska Mi­tro­vi­ca je ugo­sti­la sjaj­ne glum­ce, kao što su Vo­jin Ćet­ko­vić, Ni­ko­la Đu­rič­ko, Ir­fan Men­sur, Ta­nja Bo­ško­vić i Ra­de Mar­ja­no­vić.
Pro­gram Po­zo­ri­šnog le­ta – Tra­go­vi 2016. za­po­čeo je 20. ju­la pred­sta­vom u pro­duk­ci­ji mi­tro­vač­kog po­zo­ri­šta „Kao u snu let­nje no­ći“, ko­ja je od­i­gra­na u Grad­skom par­ku. Pred po­če­tak pred­sta­ve, mi­tro­vač­ki glu­mac Vla­di­mir Ba­la­šćak sa bal­ko­na Po­zo­ri­šta iz­go­vo­rio je po­ru­ku na­pi­sa­nu po­vo­dom Svet­skog da­na po­zo­ri­šta, ko­ja go­vo­ri položaju glumca i o to­me da li nam je po­zo­ri­šte po­treb­no. U po­ru­ci se iz­me­đu osta­log ka­že:
– Da li nam je po­treb­no po­zo­ri­šte? Pi­ta­ju se hi­lja­de pro­fe­si­o­na­la­ca raz­o­ča­ra­nih u po­zo­ri­šte i mi­li­o­ni lju­di ko­ji su ga se za­si­ti­li. Za­što nam je po­treb­no? U go­di­na­ma ka­da je sce­na to­li­ko be­zna­čaj­na u po­re­đe­nju sa tr­go­vi­ma gra­do­va i dr­ža­va­ma gde se od­i­gra­va­ju pra­ve tra­ge­di­je stvar­nog ži­vo­ta. Šta će po­zo­ri­šte na­ma? Po­zla­će­ni bal­ko­ni, bar­šu­na­ste fo­te­lje, gri­mi­zne ku­li­se, uz­vi­še­ni gla­so­vi ili na­pro­tiv – cr­ne ku­ti­je, is­pr­ska­ne bla­tom i kr­vlju, go­mi­le be­snih, na­gih te­la. Šta po­zo­ri­šte mo­že da ka­že? Sve! Po­zo­ri­šte mo­že da ka­že sve. I ka­ko bo­go­vi na ne­bu ži­ve, i ka­ko za­tvo­re­ni­ci ča­me u tam­ni­ci, i ka­ko strast po­di­že, i ka­ko lju­bav ne­sta­je, i ka­ko nam do­bri lju­di ne tre­ba­ju, i ka­ko vla­da ob­ma­na, i ka­ko lju­di ži­ve u sta­no­vi­ma, a de­ca – u iz­be­glič­kim kam­po­vi­ma, i ka­ko se vra­ća­ju u pu­sti­nju, i ka­ko se ra­sta­ju sa naj­bli­ži­ma, po­zo­ri­šte mo­že da go­vo­ri o sve­mu to­me. Po­zo­ri­šte je po­sto­ja­lo i za­u­vek će osta­ti – stoji u poruci.
Su­tra­dan, 21. ju­la u La­pi­da­ri­ju­mu Mu­ze­ja Sre­ma od­i­gra­na je pred­sta­va „U Ede­nu na is­to­ku“ pre­ma tek­stu Bo­ri­sla­va Pe­ki­ća, u ko­joj glu­me Ni­ko­la Đu­rič­ko i Vo­jin Ćet­ko­vić. U pi­ta­nju je far­sa ko­ja se od­i­gra­va u lud­ni­ci, iz­me­đu dva li­ka, pro­go­ni­te­lja, biv­šeg čla­na taj­ne po­li­ci­je (Ni­ko­la Đu­rič­ko) i pro­go­nje­nog – psi­hič­kog bo­le­sni­ka ko­ji pa­ti od ma­ni­je go­nje­nja (Vo­jin Ćet­ko­vić). Ova op­ti­mi­stič­na far­sa jed­nog od na­ših naj­bo­ljih sa­vre­me­nih pi­sa­ca o pro­go­ni­te­lju i pro­go­nje­nom od­i­gra­va se u sa­na­to­ri­ju­mu. I glum­ci i pu­bli­ka pro­bi­ja­ju se kroz za­mr­šen fi­lo­zof­ski tekst či­ja je osnov­na nit ose­ćaj ve­li­ke usa­mlje­no­sti i po­tre­ba za ko­mu­ni­ka­ci­jom sa dru­gim lju­di­ma.
Na­red­na dva da­na bi­la su re­zer­vi­sa­na za naj­mla­đe, te su za njih od­i­gra­ne dve pred­sta­ve 22. i 23. ju­la, pred­sta­va mi­tro­vač­kog po­zo­ri­šta „Pe­pe­lju­ga u ze­mlji ču­de­sa“ i go­stu­ju­ća pred­sta­va „Taj­na iz za­bo­ra­vlje­ne do­li­ne“.
Pred­sta­va „Oža­lo­šće­na po­ro­di­ca“ glu­ma­ca Omla­din­skog stu­di­ja mi­tro­vač­kog po­zo­ri­šta od­i­gra­na je 24. ju­la, ta­ko­đe u La­pi­da­ri­ju­mu Mu­ze­ja Sre­ma, a dan ka­sni­je i mo­no­dra­ma Ir­fa­na Men­su­ra „Glu­mac, ka­ži ne­što sme­šno“. Tekst, či­ju je dra­ma­ti­za­ci­ju ura­dio Men­sur, u epi­cen­ter po­sta­vlja ži­vot u i oko te­a­tra, a za­pra­vo is­pi­tu­je ko­li­ko je la­ko po­me­ša­ti po­pu­lar­nost s iskre­nim di­vlje­njem audi­to­ri­ju­ma. To je pri­ča o sja­ju i be­di te­a­tra, ko­ja uka­zu­je na mno­ge pro­ble­me, ko­ji mu­če lju­de ko­ji se ba­ve šou bi­zni­som.
Pred sam kraj, 26. ju­la Mi­trov­ča­ni su mo­gli da uži­va­ju u Ka­ba­reu Ra­de­ta Mar­ja­no­vi­ća, či­ja je go­šća bi­la Ta­nja Bo­ško­vić. „Do­bro do­šli u ka­ba­re“ je skup naj­bo­ljih i naj­a­trak­tiv­ni­jih nu­me­ra iz pred­sta­va „Do­bra sta­ra vre­me­na“, „Do­đi u ka­ba­re“, „Bo­em­sko ve­če“, „Sun­ča­ni ka­ba­re“, ko­je je Pa­de Mar­ja­no­vić osmi­slio i iz­veo u po­sled­njih 15 go­di­na. Na­rav­no, ka­ko i do­li­ku­je ka­ba­ret­skoj for­mi, tu su i no­ve pri­če na­ših naj­po­pu­lar­ni­jih pi­sa­ca uz mu­zič­ke hi­to­ve 80-tih i 90-tih go­di­na. Ka­ba­re na du­ho­vit i iro­ni­čan na­čin go­vo­ri o sta­rim, ali i o ovim no­vim vre­me­ni­ma ko­ja bur­no pro­ži­vlja­va­mo. Mi­trov­ča­ni su uži­va­li gle­da­ju­ći i slu­ša­ju­ći ih, čak su u ne­ko­li­ko mo­me­na­ta pe­va­li sa nji­ma uglas.
Po­sled­njeg da­na Kul­tur­nog le­ta, 27. ju­la, odr­ža­na je pred­sta­va „Srem na­ša ku­ća“ u iz­ved­bi Vla­di­mi­ra Ba­la­šća­ka.
Pred mno­go­broj­nom pu­bli­kom, ko­ja je želj­no iš­če­ki­va­la po­če­tak sva­ke pred­sta­ve fan­ta­stič­ni glum­ci po­zdra­vlja­ni su ve­li­kim apla­u­zom.
Po­kro­vi­telj ove ma­ni­fe­sta­ci­je bi­la je Grad­ska upra­va za kul­tu­ru sport i omla­di­nu Gra­da Srem­ska Mi­tro­vi­ca, a sve pred­sta­ve su bi­le bes­plat­ne.
B. S.