Đorđe Radinović

Sta­ra Pa­zo­va „uvo­zi“ rad­ni­ke iz okol­nih srem­skih op­šti­na

Od pr­vih vi­še­stra­nač­kih iz­bo­ra, od 1990. go­di­ne, Đor­đe Ra­di­no­vić je pr­vi pred­sed­nik Op­šti­ne Sta­ra Pa­zo­va ko­ji je po dru­gi put bi­ran na me­sto čel­nog čo­ve­ka ove srem­ske op­šti­ne. Dru­gi man­dat Đor­đe Ra­di­no­vić je do­bio na iz­bo­ri­ma u apri­lu 2016. go­di­ne. Ka­ko je sam re­kao, pri­želj­ki­vao je da osta­ne na me­stu pred­sed­ni­ka Op­šti­ne ka­ko bi za­vr­šio mno­ge krup­ne in­fra­struk­tur­ne pro­jek­te.
– Mno­gi pro­jek­ti su na po­la pu­ta do ko­nač­ne re­a­li­za­ci­je. Sta­ra Pa­zo­va je u ve­li­koj eks­pan­zi­ji, a mo­ja že­lja je bi­la da osta­nem, iako sa­m imao pri­li­ku da odem u po­kra­jin­sku vla­du – ka­že Ra­di­no­vić, ro­đe­ni Be­le­gi­ša­nin ko­ji je ina­če če­ti­ri man­da­ta bio pred­sed­nik ove me­sne za­jed­ni­ce.
Pr­vi put je iza­bran 1993. go­di­ne i na če­lu Me­sne za­jed­ni­ce je bio do 2000. go­di­ne. Po­no­vo je iza­bran 2004. go­di­ne i sa te po­zi­ci­je iza­bran je 2012. go­di­ne pr­vi put za pred­sed­ni­ka Op­šti­ne Sta­ra Pa­zo­va.

M NO­VI­NE: Ka­že­te da je Sta­ra Pa­zo­va u ve­li­koj eks­pan­zi­ji. Šta su po Va­šem mi­šlje­nju naj­va­žni­ji raz­voj­ni pro­jek­ti u op­šti­ni?
ĐOR­ĐE RA­DI­NO­VIĆ: Po­sled­njih go­di­na u Sta­ru Pa­zo­vu lju­di se do­se­lja­va­ju iz ra­znih kra­je­ve Sr­bi­je. To je trend, ta­ko da u ovom de­lu Sre­ma ne­ma­mo pro­ble­ma sa na­ta­li­te­tom. Sta­ro­pa­zo­vač­ka op­šti­na sva­ka­ko mo­že da se po­di­či mno­go­broj­nim in­ve­sti­ci­ja­ma. Jed­na smo od ret­kih sre­di­na u ko­joj ne­za­po­sle­nost iz go­di­ne u go­di­nu opa­da. Sta­ti­stič­ki gle­da­no, tre­nut­no je is­pod pet pro­ce­na­ta. Od 2012. go­di­ne do da­nas po­ve­ćan je broj za­po­sle­nih za 5.000, što zna­či da je za ove če­ti­ri go­di­ne u op­šti­ni Sta­ra Pa­zo­va otvo­re­no 5.000 no­vih rad­nih me­sta. To je uspeh ko­jim ret­ko ko­ji pred­sed­nik op­šti­ne mo­že da se po­hva­li. Kao i po­dat­kom da je pro­sek pla­ta u Sta­roj Pa­zo­vi iz­nad re­pu­blič­kog pro­se­ka. Mo­žda mno­gi ne zna­ju, 1.700 lju­di iz In­đi­je ra­di u Sta­roj Pa­zo­vi. Sa­mo u Go­re­nju ra­di 250 In­đi­ja­ca. Ove go­di­ne se oče­ku­je za­vr­še­tak ne­ko­li­ko fir­mi. Lidl je me­đu nji­ma naj­ve­ća i u pla­nu je da za­po­sli 1.000 rad­ni­ka. Lidl gra­di obje­kat od 85.000 kva­drat­nih me­ta­ra u kom će bi­ti sme­šten ve­li­ki di­stri­bu­tiv­ni cen­tar i se­di­šte kom­pa­ni­je u Sr­bi­ju. Po ugle­du na ve­li­ke evrop­ske gra­do­ve opre­de­li­li smo če­tvr­tu in­du­strij­sku zo­nu za di­stri­bu­tiv­ne cen­tre. Tu je i De­lez (Tem­po i Mak­si) ko­ji za­po­šlja­va 500-600 rad­ni­ka. U to­ku na­red­ne go­di­ne ve­ru­je­mo da će po­sao na­ći iz­me­đu hi­lja­du i hi­lja­du i po lju­di.

Op­šti­na Sta­ra Pa­zo­va ima ogrom­ne in­du­strij­ske zo­ne u ko­jim ra­de na de­se­ti­ne kom­pa­ni­ja. Ko­li­ko ste ulo­ži­li sred­sta­va u opre­ma­nje tih zo­na?
Mi smo op­šti­na pr­ve ka­te­go­ri­je po raz­vi­je­no­sti, ne­ma­mo mo­guć­no­sti ni da do­bi­je­mo sub­ven­ci­je od Vla­de, ni­ti da da­mo bes­plat­no ze­mlji­šte po­ten­ci­jal­nim in­ve­sti­to­ri­ma. Ka­ko bi­smo pri­vu­kli no­ve in­ve­sti­ci­je, mi smo in­ve­sti­to­ri­ma iza­šli u su­sret na taj na­čin što smo ih oslo­bo­di­li tak­se za ko­mu­nal­no opre­ma­nje. Ta tak­sa se pla­ća od tri do de­set evra po kva­dra­tu iz­gra­đe­nog objek­ta. To je ve­o­ma zna­ča­jan iz­nos. Ako je De­lez iz­gra­dio 70.000 kva­dra­ta, de­set evra po kva­dra­tu je 700.000 evra. Mi smo ih oslo­bo­di­li te tak­se, ali oni sa­mi su se oba­ve­za­li da ula­žu u in­fra­struk­tu­ru. I to u ono što je nji­ma va­žno. U dru­gim op­šti­na­ma ta tak­sa se ne ret­ko po­tro­ši za ne­ke dru­ge stva­ri, ne ulo­ži se u in­fra­struk­tu­ru. U slu­ča­ju De­le­za, mi smo ih oslo­bo­di­li tak­se, ali oni su ulo­ži­li 2,5 mi­li­o­na evra. I ubu­du­će će bi­ti oslo­bo­đe­ni tak­si do iz­no­sa tog ula­ga­nja. Ve­li­ke fir­me su u no­voj in­du­strij­skoj zo­ni, a ra­di­li su po tom na­šem si­ste­mu. Do­sta to­ga smo i sa­mi ra­di­li, ne­ke ras­kr­sni­ce i pu­te­ve. Op­šti­na Sta­ra Pa­zo­va ima iz­u­ze­tan po­lo­žaj. Ali ge­o­graf­ski po­lo­žaj ni­je sve. Po­treb­no je do­sta ra­da i ino­va­ci­ja ka­ko bi se taj od­li­čan po­lo­žaj is­ko­ri­stio.

Ko­je in­fra­struk­tur­ne objek­te mo­že­te iz­dvo­ji­ti kao naj­va­žni­je?
Op­šti­na se mno­go raz­vi­la, mno­go lju­di se do­se­li­lo u Sta­ru Pa­zo­vu. To je po­če­lo još de­ve­de­se­tih go­di­na. Oni su svo­je ku­će uglav­nom gra­di­li po obo­di­ma na­se­lja i mno­ge uli­ce su osta­le neas­fal­ti­ra­ne. Mi smo kre­nu­li u re­a­li­za­ci­ju tog ve­li­kog pro­jek­ta i to na prin­ci­pu jav­no – pri­vat­nog part­ner­stva. Ne znam da li je ne­gde ta­kav pro­je­kat us­peo kao kod nas. Ura­di­li smo 40 ki­lo­me­ta­ra pu­te­va, 114 uli­ca smo as­fal­ti­ra­li. To je kao da smo ura­di­li put od Sta­re Pa­zo­ve do No­vog Sada od šest me­ta­ra ši­ri­ne. Na prin­ci­pu jav­no – pri­vat­nog part­ner­stva ima­mo plan da iz­gra­di­mo ka­na­li­za­ci­ju u ce­loj op­šti­ni. To je pro­je­kat ko­ji će ko­šta­ti oko 35 mi­li­o­na evra. In­fra­struk­tu­ra, po­go­to­vo ka­pi­tal­ni objek­ti, se ni­ka­ko ne mo­gu za­vr­ši­ti sred­stvi­ma bu­dže­ta op­šti­ne. U gra­do­vi­ma Austri­je i Ne­mač­ke, sa ko­ji­ma sa­ra­đu­je­mo, jav­no – pri­vat­no part­ner­stvo je na­čin da se iz­gra­de ve­li­ki i sku­pi objek­ti od jav­nog zna­ča­ja. Va­žna in­ve­sti­ci­ja je iz­grad­nja pu­ta Sta­ra Pa­zo­va – Sta­ri Ba­nov­ci. De­vet ki­lo­me­ta­ra pu­ta sa­da je u ka­ta­stro­fal­nom sta­nju, ta­ko da se mo­že re­ći da gra­di­mo no­vu sa­o­bra­ćaj­ni­cu. In­ve­sti­ci­ja je vred­na pre­ko če­ti­ri mi­li­o­na evra. To je re­gi­o­nal­ni put, ra­di­mo ga u sa­rad­nji sa Pu­te­vi­ma Sr­bi­je i Po­kra­jin­skom vla­dom. Za­vr­ši­li smo pr­vi deo du­ži­ne dva ki­lo­me­tra od cen­tra Sta­re Pa­zo­ve do iz­la­za prem Ba­nov­ci­ma. Sa auto – pu­ta Be­o­grad – No­vi Sad se u Sta­ru Pa­zo­vu ula­zi tim pu­tem i zbog to­ga nam je on ja­ko zna­ča­jan. Usko­ro će kre­nu­ti i iz­grad­nja tri kru­žne ras­kr­sni­ce. Jed­na kod Na­ci­o­nal­ne ku­će fud­ba­la, dru­ga na ula­zu u Pa­zo­vu i tre­ća kod nad­vo­žnja­ka. Po­sle to­ga ide spa­ja­nje, to će­mo za­vr­ši­ti do kra­ja ove go­di­ne. Ta­ko da će se sa če­ti­ri tra­ke ula­zi­ti u Sta­ru Pa­zo­vu. Sle­de­će go­di­ne za­vr­ši­će­mo tra­su od auto – pu­ta do Sta­rih Ba­no­va­ca. Tu nam se na­la­zi i je­dna in­du­strij­ska zo­na i za­to nam je to va­žno.

Iz­da­va­nje mu­ni­ci­pal­nih ob­ve­zni­ca je osta­lo go­to­vo u sfe­ri te­o­ri­je. Vi ste ret­ka op­šti­na ko­ja se upu­sti­la u to i uspe­šno sa­ku­pi­la sred­stva.
Emi­to­va­li smo ob­ve­zni­ca u vred­no­sti 120 mi­li­o­na di­na­ra ko­je su ku­pi­le kom­pa­ni­je i gra­đa­ni. Ob­ve­zni­ce su bi­le pro­da­te za se­dam da­na i to bez ne­ke me­dij­ske kam­pa­nje. Ta sred­stva su na­men­ska i mo­gla su se utro­ši­ti sa­mo u one objek­te ko­ji su de­fi­ni­sa­ni pro­gra­mom. Mi smo gra­di­li vr­tić u Be­le­gi­šu, sport­sku ha­lu u Go­lu­bin­ci­ma i ure­di­li smo cen­tar No­ve Pa­zo­ve. Da smo ras­pi­sa­li i tri pu­ta vi­še ob­ve­zni­ca sve bismo pro­da­li. Na­pra­vi­li smo do­bar od­nos sa pri­vred­ni­ci­ma. Ima­mo mi do­sta do­ma­ćih, ja­kih i uspe­šnih fir­mi. Za­hva­lju­ju­ći tim fir­ma­ma smo i us­pe­li da ta­ko efi­ka­sno re­a­li­zu­je­mo iz­da­va­nje mu­ni­ci­pal­nih ob­ve­zni­ca.

U pla­nu vam je i iz­grad­nja ka­na­li­za­ci­je na te­ri­to­ri­ji ce­le op­šti­ne. Ko­ji je rok za za­vr­še­tak tog ve­li­kog po­sla?
U sep­tem­bru će­mo ras­pi­sa­ti me­đu­na­rod­ni ten­der za iz­grad­nju ka­na­li­za­ci­je u svim na­se­lji­ma op­šti­ne, u pi­ta­nju je oko 20.000 pri­klju­ča­ka. Kom­plet­na do­ku­men­ta­ci­ja je za­vr­še­na, a to je ogro­man po­sao ko­ji se ne vi­di. Sprem­ni smo pot­pu­no i oče­ku­je­mo da će se ten­der za­vr­ši­ti do kra­ja go­di­ne ka­ko bismo sle­de­će go­di­ne kre­nu­li sa iz­grad­njom. Pla­ni­ra­mo da kom­ple­tan po­sao za­vr­ši­mo za tri go­di­ne. Mo­gu re­ći da za taj naš ten­der vla­da ve­li­ko in­te­re­so­va­nje ino­stra­nih in­ve­sti­to­ra, fran­cu­skih, ma­đar­skih, ki­ne­skih… To nam je naj­ve­ći pro­je­kat za na­red­ni man­dat. Uz iz­grad­nju ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že pla­ni­ra­mo i iz­grad­nju pre­či­sta­ča ot­pad­nih vo­da. Pre­či­stač ot­pad­nih vo­da ra­di­mo u sa­rad­nji sa ne­mač­kom po­kra­ji­nom Ba­den Vir­tem­berg. Oni su nam pla­ti­li stu­di­ju oprav­da­no­sti iz­grad­nje ko­ju je ra­dio in­sti­tut iz Štut­gar­ta. Na­dam se da se ova sa­rad­nja i da­lje bi­ti uspe­šna i da će­mo pro­je­kat za­vr­ši­ti. Ovo je ve­o­ma va­žno, jer će­mo kad za­vr­ši­mo tu stu­di­ju mo­ći da apli­ci­ra­mo kod evrop­skih fon­do­va sa pre­po­ru­ka­ma in­sti­tu­ta iz Štut­gar­ta, što bi za nas bi­lo ve­o­ma zna­čaj­no. Po­red to­ga, mo­gu re­ći da je vo­do­vod u Voj­ki za­vr­šen, sa­da ide iz­grad­nja se­kun­dar­nih pri­klju­ča­ka. Pred­vi­de­li smo pla­ća­nje pri­ključ­ka na 12 i 24 ra­te ta­ko da se gra­đa­ni po­la­ko pri­klju­ču­ju na vo­do­vod­nu mre­žu.

Sve to ne bi mo­glo da se re­a­li­zu­je da ne­ma ja­ke pri­vre­de. Op­šti­na Sta­ra Pa­zo­va je pre­po­zna­tlji­va i po to­me što go­to­vo u sva­kom se­lu ima ne­ki pro­iz­vod­ni po­gon.
To je tač­no. I Sta­ri i No­vi Ba­nov­ci i Voj­ka svi ima­ju po­ne­ku fir­mu na kra­ju se­la. Ve­ruj­te, Sta­ri i No­vi Ba­nov­ci ima­ju vi­še fir­mi ne­go In­đi­ja. I to su ve­o­ma ja­ke i uspe­šne kom­pa­ni­je, Ivan­čić i si­no­vi, Teh­no­plast, Du­nav, DHL, i dru­ge. Ja se tru­dim da u sva­koj uspe­šnoj fir­mi ko­ja po­slu­je na te­ri­to­ri­ji na­še op­šti­ne lič­no upo­znam di­rek­to­ra ili vla­sni­ka. Va­žno mi je da znam šta se de­ša­va, da ih obi­đem ili da oni do­đu u Op­šti­nu. Na­rav­no, ko­li­ko je to mo­gu­će, s ob­zi­rom na to da ima­mo 1.200 pred­u­ze­ća, 2.500 pred­u­zet­ni­ka, 90 stra­nih fir­mi i oko 4.000 po­ljo­pri­vred­nih ga­zdin­sta­va, to je za­i­sta im­po­zant­no. U po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne otvo­re­no je 40-50 no­vih pred­u­ze­ća. Imao sam raz­go­vor sa pre­mi­je­rom i vi­dim da je on za­in­te­re­so­van za ide­ju da do­ma­će kom­pa­ni­je mo­gu da se udru­že i da apli­ci­ra­ju za sred­stva ko­ja vla­da da­je po za­po­sle­nom rad­ni­ku. Ve­ru­jem da će ta ide­ja bi­ti po­dr­ža­na i re­a­li­zo­va­na, jer mi ima­mo pri­vred­ni­ke ko­ji za­po­šlja­va­ju po 30,40 rad­ni­ka pa kad bi se oni udru­ži­li do­šli bi do broj­ke od 100 za­po­sle­nih za ko­je se odo­bra­va­ju sred­stva.

U obla­sti so­ci­jal­ne za­šti­te ta­ko­đe ste po­kre­nu­li pro­jek­te ko­ji ni­su ino­va­ci­ja za raz­vi­je­ne gra­do­ve Evro­pe, ali u Sr­bi­ji sva­ka­ko je­su?
Ra­di se o iz­grad­nji sta­no­va ko­ji bi se pro­da­va­li po ce­ni ko­šta­nja, ta­ko­zva­ni bes­pro­fit­ni sta­no­vi. Op­šti­na je da­la ze­mlju, ko­mu­nal­no opre­ma­nje i pri­ključ­ke. Sta­no­vi se gra­de po naj­sa­vre­me­ni­jim stan­dar­di­ma ener­get­ske efi­ka­sno­sti i na do­brim lo­ka­ci­ja­ma su. Uslov za ku­po­vi­nu je da je to kup­cu pr­vi i je­di­ni stan, i da se ne sme otu­đi­ti 10 go­di­na. Kva­drat će ko­šta­ti mak­si­mal­no 500 evra. Mo­žda ma­lo ugro­ža­va­mo in­ve­sti­to­re ko­ji tre­nut­no za tr­ži­šte gra­de oko 600 sta­no­va, ali ve­ru­jem da ovih 68 bes­pro­fit­nih sta­no­va ne­će po­re­me­ti­ti tr­ži­šte. U Sta­roj Pa­zo­vi se sta­no­vi br­zo pro­da­ju.
Raz­go­va­ra­li: Vla­di­mir Ćo­sić i Sve­tla­na Cu­ca­nić
Fo­to­gra­fi­ja: Nemanja Stikić