"Sigurna kuća za muške duše"

Re­por­ta­že o lju­di­ma i ka­fa­na­ma

Rum­skoj pu­bli­ci je u okvi­ru Kul­tur­nog le­ta u la­pi­da­ri­ju­mu Za­vi­čaj­nog mu­ze­ja u Ru­mi pro­šlog če­tvrt­ka, 14. ju­la pred­sta­vlje­na knji­ga „Si­gur­na ku­ća za mu­ške du­še“ no­vi­na­ra i pi­sca Želj­ka Mar­ko­vi­ća. Or­ga­ni­za­tor ovog do­ga­đa­ja bi­la je Grad­ska bi­bli­o­te­ka „Ata­na­si­je Stoj­ko­vić“, či­ji je di­rek­tor Želj­ko Sto­ja­no­vić vo­dio pro­mo­ci­ju.
Reč je o knji­zi ko­ja ob­u­hva­ta Želj­ko­ve re­por­ta­že po­sve­će­ne po­zna­tim srem­skim ka­fa­na­ma ko­je po­la­ko ne­sta­ju pred na­je­zdom ka­fi­ća. Ti sa­da­šnji ka­fi­ći ne­ma­ju du­šu, ni svo­je re­dov­ne go­ste, bo­e­me, če­sto sa dru­štve­ne mar­gi­ne, ni­ti onaj pre­po­zna­tljiv iz­gled sa sto­lo­vi­ma, ka­ri­ra­nim stol­nja­ci­ma i ple­ha­nim pe­pe­lja­ra­ma.
Iako bi se, po na­slo­vu, mo­glo po­mi­sli­ti da su u cen­tru in­te­re­so­va­nja ka­fa­ne, ipak ka­ko i sam autor ka­že, ka­fa­nu či­ne lju­di, a srem­ske ka­fa­ne su sa­mo sce­no­gra­fi­ja unu­tar ko­je se od­vi­ja dra­ma po­je­di­na­ca ili gru­pe.
Na pred­sta­vlja­nju knji­ge go­vo­rio je Vla­di­mir Ćo­sić, vla­snik M no­vi­na ko­je su iz­da­le „Si­gur­nu ku­ću za mu­ške du­še“. On je re­kao da su ove go­di­ne M no­vi­ne obe­le­ži­le de­ce­ni­ju i po po­sto­ja­nja, a Rum­ske no­vi­ne de­ce­ni­ju iz­la­že­nja, pa se po­sta­vi­lo pi­ta­nje ka­ko obe­le­ži­ti taj ju­bi­lej.
– Po­što se ba­vi­mo no­vi­nar­stvom, naj­bli­ža mi je bi­la ide­ja da štam­pa­mo ne­ku knji­gu i opre­de­li­li smo se za ovu ko­ja će osta­vi­ti trag u vre­me­nu o srem­skim ka­fa­na­ma. Sve je ma­nje tih sta­rih ka­fa­na sa koc­ka­stim stol­nja­ci­ma, kao što je i sve ma­nje no­vi­na­ra ko­ji pi­šu le­pe re­por­ta­že, jer se oni po­vla­če pred ta­blo­i­di­ma – re­kao je Vla­di­mir Ćo­sić.
Želj­ko Mar­ko­vić je iz­ra­zio za­do­volj­stvo što je ova knji­ga štam­pa­na.
– Od Ze­mu­na do Ši­da sam pi­sao o ka­fa­na­ma, u ovoj knji­zi ima na de­se­ti­na ka­fa­na i sto­ti­ne bo­em­skih li­ko­va, jer je knji­ga pre sve­ga, o nji­ma – is­ta­kao je Mar­ko­vić.
Pu­bli­ka je ima­la pri­li­ke da na pred­sta­vlja­nju ove knji­ge sa­zna i po­da­tak da je jed­no vre­me u Ru­mi bi­lo čak 104 ka­fa­ne, kao i da je naj­sta­ri­ja ka­fa­na ko­ja je bi­la u Sre­mu, a vi­še je ne­ma, ona „Kod ba­ba Da­re“ u Kru­še­do­lu.
Autor Želj­ko Mar­ko­vić je po­znat i po svom pu­bli­ci­stič­kom re­por­ter­sko – knji­žev­nom pro­jek­tu „Kon­ti­nent Srem“ u okvi­ru ko­ga je ob­ja­vlje­no do sa­da 11 knji­ga, me­đu ko­ji­ma je i ova o srem­skim ka­fa­na­ma.
Do sa­da je ob­ja­vio 15 knji­ga, od ko­jih su če­ti­ri ro­ma­na.
Sva­ka­ko da ova pri­ča o srem­skim ka­fa­na­ma i lju­di­ma ko­ji su ih obe­le­ži­li ne bi mo­gla da pro­đe bez mu­zi­ke ko­ja se mo­gla ču­ti u nji­ma, a za to se po­bri­nuo „Čar­li bend“.
S. Dž.