Tomislav Janković

Ni­sam džak za uda­ra­nje

Na kon­sti­tu­tiv­noj sed­ni­ci Skup­šti­ne Gra­da Srem­ska Mi­tro­vi­ca, ko­ja je odr­ža­na 14. ju­na, za pred­sed­ni­ka lo­kal­nog par­la­men­ta je iza­bran To­mi­slav Jan­ko­vić, ma­ster in­že­njer me­nadž­men­ta iz Ma­čvan­ske Mi­tro­vi­ce, član Srp­ske na­pred­ne stran­ke, ko­ji je u pe­ri­o­du od 2012. do 2016. go­di­ne vr­šio funk­ci­ju za­me­ni­ka gra­do­na­čel­ni­ka Srem­ske Mi­tro­vi­ce.
Sa no­vo­i­za­bra­nim pred­sed­ni­kom par­la­men­ta raz­go­va­ra­li smo o to­me gde je za­pe­lo pri­li­kom formiranja iz­vr­šne vla­sti, ko su pra­vi, a ko la­žni opo­zi­ci­o­na­ri u mi­tro­vač­koj skup­šti­ni i ko iz­da­je na­log da se on pro­zi­va po por­ta­li­ma.

M NO­VI­NE: Pr­vo pi­ta­nje, ko­je se sa­mo na­me­će, je ka­da će Srem­ska Mi­tro­vi­ca do­bi­ti iz­vr­šnu vlast? Gde je za­pe­lo? Šta se če­ka?
TO­MI­SLAV JAN­KO­VIĆ: Vr­lo br­zo će bi­ti kom­ple­ti­ra­na iz­vr­šna vlast u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci. Ovih da­na (prim. aut. in­ter­vju je ra­đen 29. ju­na) će bi­ti za­ka­za­na na­red­na sed­ni­ca Skup­šti­na gra­da, gde će bi­ti iza­bran gra­do­na­čel­nik, Grad­sko ve­će i bi­će za­o­kru­žen pro­ces for­mi­ra­nja iz­vr­šne vla­sti u na­šem gra­du. Če­ka­mo još od­re­đe­ne stva­ri, ko­je se ti­ču ka­drov­skih pi­ta­nja, ta­ko da je to je­di­ni raz­log za­što ni­smo još kon­sti­tu­i­sa­li ukup­nu vlast u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci.

Na kon­sti­tu­tiv­noj sed­ni­ci za Vaš iz­bor je gla­sa­lo 49 od­bor­ni­ka. Sed­ni­ci je pri­su­stvo­va­lo 60 od­bor­ni­ka, ni­je bio pri­su­tan jed­na od­bor­nik SNS, što zna­či da je i je­dan ta­ko­re­ći opo­zi­ci­o­nar za Vas gla­sao. Ko je sve po­dr­žao Va­še ime­no­va­nje? Ima­mo oči­gled­no jed­nog opo­zi­ci­o­na­ra ko­ji se „šlih­ta“ vla­sti.
Iz­bo­ri su bi­li taj­ni, ta­ko da ja ni­sam imao pri­stup i ni­sam ni že­leo da znam ko je gla­sao za me­ne. Na­rav­no, spe­ku­li­še se da su od­re­đe­ne po­li­tič­ke par­ti­je po­dr­ža­le moj iz­bor, ali ja ne bih to da ko­men­ta­ri­šem. Vre­me će po­ka­za­ti ko je to.

De­fi­ni­tiv­no je, re­kla bih, da će ve­ći­nu u mi­tro­vač­kom par­la­men­tu či­ni­ti od­bor­ni­ci SNS sa svo­jim ko­a­li­ci­o­nim part­ne­ri­ma, vas 35, za­tim od­bor­ni­ci SPS (njih šest), i po če­ti­ri od­bor­ni­ka ra­di­ka­la i ko­a­li­ci­je LSV-LDP-Ze­le­ni. Da li ne­do­sta­je još ne­ko?
Li­sta „Alek­san­dar Vu­čić – Sr­bi­ja po­be­đu­je“ ima 35 od­bor­ni­ka i ova li­sta je i pod­ne­la pred­log za moj iz­bor za pred­sed­ni­ka Skup­šti­ne Gra­da Srem­ska Mi­tro­vi­ca. Sve one stran­ke ko­je su do­bi­le po­ve­re­nje gra­đa­na da uđu u par­la­ment, a pri­hva­ta­ju pro­gram Srp­ske na­pred­ne stran­ke, ko­ja je po­bed­nik ovih iz­bo­ra, ka­ko na lo­ka­lu, ta­ko i u Re­pu­bli­ci i Po­kra­ji­ni, su do­bro­do­šli. O to­me će od­lu­či­ti naj­vi­ši or­ga­ni. Cilj je da na­pra­vi­mo jed­nu što ši­ru ko­a­li­ci­ju ko­ja će oku­pi­ti sve lju­de iz gra­da sa svo­jim ide­ja­ma, ka­ko bismo na­sta­vi­li ta­mo gde smo sta­li sa svim pro­jek­ti­ma i svim onim stva­ri­ma ko­je smo ra­di­li u pret­hod­nom pe­ri­o­du.

Šta je sa De­mo­krat­skom stran­kom, ko­ja ima šest od­bor­ni­ka, a je­dan od njih je i Ne­nad Le­ma­jić? Da li su oni u opo­zi­ci­ji ili će bi­ti pri­kri­ve­na vlast kao i do sa­da?
To za­i­sta ni­je mo­je. To mo­ra­te njih pi­ta­ti. Ja imam za­i­sta do­bru ko­mu­ni­ka­ci­ju i sa go­spo­di­nom Le­ma­ji­ćem i sa go­spo­di­nom Ken­dri­ši­ćem i sa osta­lim čla­no­vi­ma De­mo­krat­ske stran­ke. Oni su se taj dan iz­ja­sni­li da će bi­ti opo­zi­ci­ja, što ne zna­či da ne­će mo­žda u bu­duć­no­sti od­re­đe­ne stva­ri ko­je su do­bre i kva­li­tet­ne po­dr­ža­va­ti. Ali ja za­i­sta ne bih ko­men­ta­ri­sao nji­ho­ve sta­vo­ve. Ono što je va­žno, ne­ma ten­zi­ja, ne­ma ni­ka­kvih pro­ble­ma za ­sa­da iz­me­đu vla­sti i opo­zi­ci­je, od­no­sno iz­me­đu bu­du­će vla­sti i bu­du­će opo­zi­ci­je. Za­i­sta ne mo­gu da znam ko­je su sve nji­ho­ve že­lje, ono što sam u pri­vat­nim raz­go­vo­ri­ma sa­znao je da će oni bi­ti kon­struk­tiv­na opo­zi­ci­ja, a sve ono što je kva­li­tet­no, što je do­bro i lo­gič­no da se po­dr­ži, oni će po­dr­ža­ti. Ja sam ne­po­sred­no po­sle iz­bo­ra, 16. ju­na po­zvao sve še­fo­ve od­bor­nič­kih gru­pa da sed­ne­mo, da po­raz­go­va­ra­mo, da vi­di­mo na­čin bu­du­će sa­rad­nje. Svi su se oda­zva­li po­zi­vu, iz­u­zev pred­stav­ni­ka jed­ne po­li­tič­ke stran­ke, ko­ja ni­je po­sla­la svog pred­stav­ni­ka, i u raz­go­vo­ri­ma sa nji­ma oni su is­ka­za­li že­lju da ti sa­stan­ci bu­du re­dov­ni, u smi­slu ka­da se na dnev­no re­du na­đu bit­ni­ja re­še­nja, ma­da su sva re­še­nja bit­na, i svi pred­lo­zi ko­ji bu­du da sed­ne­mo da se do­go­vo­ri­mo šta i ka­ko. Da li će svi oni to po­dr­ža­ti ili ne, to za­vi­si, ali mi­slim da u raz­go­vo­ru sa nji­ma mo­gu sa­zna­ti ko­ja su raz­mi­šlja­nja i osta­lih po­li­tič­kih par­ti­ja. Mi­slim da će to bi­ti jed­na do­bra prak­sa za ubu­du­će.

Ko ni­je do­šao na raz­go­vor i zbog če­ga?
Ni­je do­šao pred­stav­nik li­ste „Uje­di­nje­na opo­zi­ci­ja Mi­tro­vi­ce“, bio je ured­no po­zvan go­spo­din Pro­da­no­vić ili već ne­ko ko­ga bi on mo­gao da ovla­sti. Ja za­i­sta raz­lo­ge ne znam, ali ću ih ubu­du­će i da­lje po­zi­va­ti re­dov­no ka­da bu­dem sma­trao i ose­tio da su ta­kve pri­li­ke da tre­ba da raz­go­va­ra­mo. Moj će po­ziv ići pre­ma svi­ma, da sed­ne­mo da raz­go­va­ra­mo, mi­slim da je to naš osnov­ni za­da­tak. Ja opo­zi­ci­ju gle­dam kao ko­rek­tor vla­sti i vr­lo je va­žno da opo­zi­ci­ja uzme uče­šće na je­dan kon­struk­ti­van na­čin u ra­du par­la­men­ta, po­seb­no u si­tu­a­ci­ji ka­da li­sta „Alek­san­dar Vu­čić – Sr­bi­ja po­be­đu­je“ ima ap­so­lut­nu ve­ći­nu. Mi­slim da je za vlast do­bro da po­sto­ji kva­li­tet­na opo­zi­ci­ja ko­ja će je svo­jim pred­lo­zi­ma usme­ra­va­ti i kri­ti­ko­va­ti. Tre­ba uka­za­ti na sve pro­ble­me ko­ji po­sto­je.

Da li će de­mo­kra­te i da­lje bi­ti omi­lje­ni „opo­zi­ci­o­na­ri“, s ob­zi­rom na to da po­je­di­ni iz te stran­ke ima­ju pri­vi­le­gi­je u smi­slu bu­džet­skih da­va­nja? Ili su za vas de­mo­kra­te jed­na­ko dra­ga opo­zi­ci­ja kao i Pro­da­no­vi­će­va Uje­di­nje­na opo­zi­ci­ja i DSS?
Ne znam šta zna­či omi­lje­ni opo­zi­ci­o­nar. Ili je opo­zi­ci­ja ili ni­je opo­zi­ci­ja, ne­ma ne­što na po­la. A to ako ne­ko ima nor­mal­ne i ko­rekt­ne od­no­se, skup­štin­sku go­vor­ni­cu ne zlo­u­po­tre­blja­va na na­čin da go­vo­ri ne­i­sti­ne, i pri­ča ne­što što ne sto­ji, ne zna­či da je omi­ljen ili neo­mi­ljen opo­zi­ci­o­nar. Na nji­ma je da od­lu­če na ko­ji na­čin će da se pred­sta­ve gra­đa­ni­ma i na ko­ji na­čin će da za­stu­pa­ju sta­vo­ve lju­di ko­ji su gla­sa­li za njih. Što se ti­če tih pri­vi­le­gi­ja, za­i­sta ne znam ko­je to pri­vi­le­gi­je oni kao po­li­tič­ka par­ti­ja ima­ju, a dru­ge po­li­tič­ke or­ga­ni­za­ci­je ne­ma­ju. Jed­nu opa­sku mo­ram da na­pra­vim. Do­la­skom Srp­ske na­pred­ne stran­ke u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci ni­je bi­lo re­van­ši­zma i po­li­tič­kog pro­go­na, za raz­li­ku od pret­hod­nih vre­me­na ka­da je i sa­ma po­mi­sao da pri­pa­da­te jed­noj po­li­tič­koj stran­ci no­si­la za so­bom ve­li­ki ri­zik da ima­te po­sle­di­ce na po­slu ili bi­lo ko­ja oblast ži­vo­ta ko­jom se ba­vi­te no­si­la je od­re­đe­ne ri­zi­ke. Mi smo pre sve­ga bili u oba­ve­zi da pre­u­zme­mo od­go­vor­nost za ru­ko­vo­đe­nje gra­dom i da svo­jim po­na­ša­njem po­ka­že­mo da to što ne­ko či­ni vlast ne sme da de­mon­stri­ra si­lu ve­ći­ne nad ma­nji­nom. Da li je ne­ko ostao na od­re­đe­nim po­zi­ci­ja­ma, pa nije se po­klo­pi­la u tom tre­nut­ku ni re­pu­blič­ka, po­kra­jin­ska i grad­ska vla­st. I sma­tram da svi lju­di ko­ji kva­li­tet­no svoj po­sao od­ra­đu­ju tre­ba da osta­nu na svo­jim po­zi­ci­ja­ma, bez ob­zi­ra na po­li­tič­ku pri­pad­nost. Pro­sto sma­tra­mo da ni­jed­na lo­kal­na za­jed­ni­ca, pa ni­jed­na po­li­tič­ka par­ti­ja ne­ma do­volj­no kva­li­tet­nih ka­dro­va. Na kra­ju kra­je­va, prin­cip od­go­vor­no­sti je taj ko­ji je do­mi­ni­rao u smi­slu da se po­sta­vlja­ju lju­di ko­ji vr­še od­re­đe­ne funk­ci­je, a pritom su kva­li­tet­ni, pa za­što ne bi osta­li na tim funk­ci­ja­ma. Ako ste mi­sli­li za­što ne­ko ni­je sme­njen, a za­što bi bio?! Mi­slim da smo svo­jim po­na­ša­njem i od­go­vor­nim pri­stu­pom na­pra­vi­li je­dan is­ko­rak. Mo­žda ni­je bio ve­li­ki, ali smo po­ka­za­li da uva­ža­va­mo raz­li­či­tost mi­šlje­nja. Hte­li smo da po­sta­vi­mo je­dan stan­dard, ka­ko tre­ba da se od­no­si vlast pre­ma opo­zi­ci­ji. Ne­ko sam ko je du­go go­di­na bio u opo­zi­ci­ji, i kao od­bor­nik u Skup­šti­ni gra­da 2014. go­di­ne do­ži­veo od­re­đe­ne stva­ri sa gru­pom lju­di ko­je ni­su le­pe i ko­je ni­su bi­le pri­me­re­ne tom tre­nut­ku. Ne­mam ni­ka­kvo pra­vo i imam mo­ral­nu od­go­vor­nost da se po­na­šam dru­ga­či­je, da svi za­i­sta bu­du za­šti­će­ni i da svi mo­gu da ka­žu i iz­ne­su svoj stav i svo­je mi­šlje­nje.

Da li je Srp­ska na­pred­na stran­ka u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci raz­go­va­ra­la sa li­de­rom Alek­san­drom Vu­či­ćem o te­snoj sa­rad­nji na lo­ka­lu sa DS? I da li je DS uop­šte po­tre­ban mi­tro­vač­koj vla­sti?
Mi u ovom tre­nut­ku ni­smo re­kli da je De­mo­krat­ska stran­ka po­treb­na. Ma­te­ma­tič­ki gle­da­no, sa­ma li­sta ima do­vo­ljan broj man­da­ta, 35, a ve­ći­na je 31 od­bor­nik. Ali že­li­mo da uklju­či­mo sve lju­de iz gra­da ko­ji mo­gu da da­ju svoj do­pri­nos i že­li­mo da po­de­li­mo od­go­vor­nost na ne­ki na­čin. Za­što da ne uklju­či­mo dru­ge lju­de ko­ji mo­gu svo­jim kva­li­tet­nim re­še­nji­ma i na­či­ni­ma raz­mi­šlja­nja da do­pri­ne­su da ovaj grad na­sta­vi da­lje, na­kon va­ku­ma ko­ji je stvo­ren iz­me­đu iz­bo­ra i kon­sti­tu­i­sa­nja vlast. Tre­ba nam sve­že kr­vi u ce­loj pri­či. Za­što ne bi for­mi­ra­li ši­ru ko­a­li­ci­ju ko­ja ne ugro­ža­va ap­so­lut­no pra­vac ko­jim ovaj grad ide, na­pro­tiv, sa­mo mo­že da da pod­strek da se on br­že i kva­li­tet­ni­je raz­vi­ja. Ap­so­lut­no što se ti­če re­la­ci­je pred­sed­nik stran­ke – grad­ski od­bor, ja u tom de­lu ne bih da ko­men­ta­ri­šem. Član sam Grad­skog od­bo­ra Srp­ske na­pred­ne stran­ke, mi na tim sa­stan­ci­ma za­i­sta ni­smo raz­mi­šlja­li i pri­ča­li na tu te­mu.

Da li to zna­či da će do­ći do ka­drov­skih pro­me­na u Tu­ri­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji, po­je­di­nim nad­zor­nim i upra­vim od­bo­ri­ma, Od­boj­ka­škom sa­ve­zu Gra­da Srem­ska Mi­tro­vi­ca i onim sport­skim i kul­tur­nim in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je kon­tro­li­še Ne­nad Le­ma­jić?
Aj­de da vre­me ko­je je pred na­ma po­ka­že da li će do­ći do pro­me­na ili ne. Ja za­i­sta u ovom tre­nut­ku ne mo­gu da go­vo­rim o to­me. Od­re­đe­ne od­lu­ke će se do­ne­ti, bi­će pod­ne­te Skup­šti­ni na raz­ma­tra­nje i ve­ći­na će o to­me da od­lu­či. Ona re­še­nja ko­ja će bi­ti do­ne­ta bi­će kva­li­tet­na i mi­slim i da će­mo sa tim na­pra­vi­ti po­zi­ti­van is­ko­rak.

I dok ste oba­vlja­li funk­ci­ju za­me­ni­ka gra­do­na­čel­ni­ka, ali i sa­da ka­da ste pred­sed­nik Skup­šti­ne, po­je­di­ni por­ta­li su vo­di­li i vo­de ne­ga­tiv­nu kam­pa­nju pro­tiv vas, pro­zi­va­ju­ći vas. Zbog če­ga ih ni­ste tu­ži­li, iako ste to na­ja­vlji­va­li?
Ni­sam ih tu­žio iz raz­lo­ga što sma­tram da je to tro­še­nje vre­me­na i ener­gi­je na lju­de ko­ji na ne­pro­fe­si­o­na­lan na­čin iz­ve­šta­va­ju gra­đa­ne. Iz­ne­to je niz la­ži, ne­i­sti­na o mom pri­vat­nom ži­vo­tu i mi­slim da ti lju­di ko­ji o to­me pi­šu zna­ju da je to ne­i­sti­na. Šta je nji­hov raz­log, ja za­i­sta ne že­lim da raz­mi­šljam o toj te­mi. Mo­ja sa­rad­nja sa svim me­di­ji­ma sma­tram da je ko­rekt­na, i ni­ka­da ni­kog ni­sam svo­jim sta­vom, po­na­ša­njem ni­ti funk­ci­jom ko­ju sam oba­vljao že­leo da po­vre­dim i uvre­dim. Za­što ne­ko to ra­di na na­čin na ko­ji ra­di, da li to ne­ko ima na­log da ra­di, ja za­i­sta u to ne ula­zim. Ne že­lim se­be da po­re­dim sa pre­mi­je­rom, ali da­nas ka­da vi­di­te šta sve pi­šu o Alek­san­dru Vu­či­ću, ko­ji to­li­ko ener­gi­je ula­že i se­be da­je za bo­lji i kva­li­tet­ni­ji ži­vot u Sr­bi­ji, pa za­što bi se mi na lo­kal­nom ni­vou sta­vlja­li u ne­ku po­zi­ci­ju da se tu­ži­mo sa me­di­ji­ma. Sva­ka­ko da po­sto­ji od­re­đe­ni ste­pen to­le­ran­ci­je, a mi­slim da je pre­đe­na ta gra­ni­ca od jed­nog uku­snog, nor­mal­nog in­for­mi­sa­nja. Ja sam čo­vek ko­ji je to­le­ran­tan, mo­gu još pu­no to­ga da iz­dr­žim i mi­slim da to ne uti­če na jav­no mnje­nje.

Sma­tra­te li da je ce­la ta si­tu­a­ci­ja oko pro­ziv­ki na por­ta­li­ma po­ma­lo ši­zo­fre­na, s ob­zi­rom da Vas bla­te po na­lo­gu istih onih ko­ji su bli­ski vla­sti?
Za­i­sta ne mo­gu da tro­šim ener­gi­ju na te stva­ri. Ja to vi­še ne či­tam, vi­še do­bi­jam in­for­ma­ci­je do lju­di ko­ji to pro­či­ta­ju, pa mi pre­ne­su i vi­dim nji­ho­ve re­ak­ci­je. Po­seb­no mi je dra­go da vi­dim da osta­le ko­le­ge no­vi­na­ri ko­men­ta­ri­šu da se ni nji­ma to ne svi­đa. Mi­slim da se ovim či­ta­va no­vi­nar­ska pro­fe­si­ja po­me­ra na dru­ge ko­lo­se­ke. Mo­je je da ra­dim, da za­jed­no sa gra­do­na­čel­ni­kom i osta­lim lju­di­ma dam ne­ki svoj do­pri­nos u gra­du. Ko­li­ki će on bi­ti, to će re­ći gra­đa­ni na ne­kim sle­de­ćim iz­bo­ri­ma. I stran­ka ko­ja me je pred­lo­ži­la će to po­hva­li­ti ili sank­ci­o­ni­sa­ti. To je za me­ne ad ak­ta i ne že­lim da tro­šim ener­gi­ju. Oni koji to ra­de i ako ra­de po ne­či­jem na­lo­gu, ne­ka im je na čast. Ja za­i­sta ne­mam, ni­ti mo­ja po­ro­di­ca, če­ga da se sti­dim. Po­sto­je od­re­đe­ne stva­ri u ži­vo­tu ko­je sam po­sti­gao is­klju­či­vo svo­jim ra­dom. To što ne­ko to ne mo­že da pod­ne­se, me­ni je za­i­sta žao. Gle­da­ju­ći ono što ra­di pre­mi­jer i na­čin na ko­ji je on na­pa­dan u 21. ve­ku. A ako se go­vo­ri o cen­zu­ri me­di­ja u Sr­bi­ji, to su dve sa­svim su­prot­ne pri­če. Mi­slim da je pri­ča to­tal­no iz­vr­nu­ta i da ide u kon­tra sme­ru. Mi ko­ji ovaj po­sao ra­di­mo ot­pri­li­ke smo svi u ne­ga­tiv­nom pred­zna­ku, bi­lo šta da uhva­ti­mo da ura­di­mo u ovom gra­du, do­bi­ja­mo ne­ki ne­ga­tiv­ni pred­znak. Na­rav­no, ne od svih. Ali ja ne že­lim da zbog po­je­di­na­ca či­ta­vu pro­fe­si­ju no­vi­na­ra, ko­je iz­u­zet­no ce­nim i po­štu­jem, sta­vim u taj kon­tekst. Sma­tram da svi ko­ji oba­vlja­ju svoj po­sao od­go­vor­no, na za­ko­nit na­čin, tre­ba da bu­du uva­že­ni.

Da li se ose­ća­te kao de­žur­ni džak za uda­ra­nje, u po­gle­du tih pro­ziv­ki, jer se za­o­bi­la­ze ne­ki dru­gi? Da li ste Vi žr­tve­ni ja­rac u ce­loj toj si­tu­a­ci­ji?
Ja ni­sam to­li­ko če­sto na­pa­dan, s vre­me­na na vre­me se to de­ša­va, ali ako je to ta­ko, ne­ka je. Ne ose­ćam se kao žr­tve­ni ja­rac i džak za uda­ra­nje. Ne raz­mi­šljam u tom sme­ru, imam za­i­sta do­bru ko­mu­ni­ka­ci­ju sa lju­di­ma iz grad­ske upra­ve. Gra­đa­ni­ma sam do­stu­pan, tru­dio sam se da bu­dem na mno­gim me­sti­ma, oda­zvao sam se po­zi­vu mno­gih lju­di, ko­ji se ba­ve pri­vre­dom, pred­stav­ni­ka ver­skih za­jed­ni­ca, sport­skih ma­ni­fe­sta­ci­ja, tru­dio sam se da svo­jim sta­vom i po­na­ša­njem na naj­bo­lji na­čin pro­mo­vi­šem Srem­sku Mi­tro­vi­cu. Tru­dio sam se da dam svoj do­pri­nos ovom gra­du i mi­slim da je lo­kal­na za­jed­ni­ca to pre­po­zna­la, kao i lju­di sa ko­ji­ma sam sa­ra­đi­vao. Lju­di me zna­ju, onaj ko ho­će da me upo­zna, mo­že da do­đe, mo­ja su vra­ta otvo­re­na, onaj ko to ne že­li i že­li da pri­ča ne­ga­tiv­no o me­ne i to mu je do­zvo­lje­no. Ja da se ba­vim nji­ma ne že­lim, mo­je je da ra­dim, da dam svoj do­pri­nos do­kle god imam po­ve­re­nje stran­ke ko­ja me je pred­lo­ži­la i do­kle god li­sta sa ko­je sam iza­bra­n ima po­ve­re­nje gra­đa­na.
Bi­lja­na Se­la­ko­vić