Ignjat Jurišić

Or­gan­sko bra­šno iz Šulj­ma na po­li­ca­ma tr­go­vi­na

Že­tva pše­ni­ce u Sre­mu po­če­la je pro­šle ne­de­lje, me­đu­tim ki­ša ko­ja je pa­la 27. ju­na na krat­ko je pre­ki­nu­la ra­do­ve u po­lju. U Sre­mu pod pše­ni­com se na­la­zi ukup­no 58.660 hek­ta­ra, a do kra­ja pro­šle ne­de­lje je, pre­ma po­da­ci­ma iz Srem­ske pri­vred­ne ko­mo­re, po­žnje­ve­no sve­ga 785 hek­ta­ra. Pri­no­si se raz­li­ku­ju od op­šti­ne do op­šti­ne, te je ta­ko do sa­da pro­se­čan pri­nos u ata­ri­ma pe­ći­nač­ke op­šti­ne 4,5 to­na po hek­ta­ru, dok je u srem­sko­mi­tro­vač­kim nji­va­ma pro­se­čan pri­nos hleb­nog ži­ta 6,7 to­na po hek­ta­ru.
Po­red 14.145 hek­ta­ra pod kon­ven­ci­o­nal­nom pše­ni­com, ko­li­ko je po­se­ja­no na te­ri­to­ri­ji Gra­da Srem­ska Mi­tro­vi­ca, u ata­ru se­la Šu­ljam se na 15 hek­ta­ra na­la­zi or­gan­ska pše­ni­ca. Vla­snik ove nji­ve je Ig­njat Ju­ri­šić, po­ljo­pri­vred­nik iz Šulj­ma, ko­ji za M no­vi­ne ka­že da od 2008. go­di­ne se­je or­gan­sku pše­ni­cu. Po­red pše­ni­ce, na još 15 hek­ta­ra se na­la­ze par­ce­le pod or­gan­skom so­jom, pa­ra­daj­zom i pa­pri­kom.
Ju­ri­šić još uvek ni­je za­vr­šio že­tvu or­gan­ske pše­ni­ce, ali oče­ku­je za­do­vo­lja­va­ju­će pri­no­se.
– Pri­no­si or­gan­ske pše­ni­ce bu­du za oko 20 do 30 od­sto ma­nji od pri­no­sa kon­ven­ci­o­nal­ne pše­ni­ce, me­đu­tim ne­za­hval­no je bi­lo šta pred­vi­đa­ti sve dok ne iz­me­ri­mo pše­ni­cu i sme­sti­mo je u si­los – ka­že Ju­ri­šić.
Mlin u vla­sni­štvu Ig­nja­ta Ju­ri­ši­ća je­di­ni je ko­ji me­lje or­gan­sku pše­ni­cu. Or­gan­ska pše­ni­ca je na­rav­no sku­plja, uglav­nom su ce­ne or­gan­skih pro­iz­vo­da iz­me­đu 30 i 40 od­sto ve­će ne­go kon­ven­ci­o­nal­nih.
– Pro­iz­vod­nja or­gan­ske pše­ni­ce je čist en­tu­zi­ja­zam, ne­ma tu ne­ke za­ra­de – na­vo­di Ju­ri­šić.
Bra­šno sa or­gan­skom pše­ni­com iz mli­na Ju­ri­ši­ća se na­la­zi na po­li­ca­ma ve­ćih tr­go­vin­skih la­na­ca.
– Za sa­da mi smo na­pra­vi­li do­go­vor sa dve, tri fir­me i oni su za­du­že­ni za di­stri­bu­ci­ju, a pro­da­ju je pod svo­jim bren­dom. Mi se po­ja­vlju­je­mo kao ne­ko ko ra­di uslu­gu, što u ovom mo­men­tu na­ma od­go­va­ra – ob­ja­šnja­va ovaj pro­iz­vo­đač iz Šulj­ma.
Pro­iz­vod­nja or­gan­ske pše­ni­ce se od­vi­ja po za­ko­ni­ma or­gan­ske pro­iz­vod­nje, što zna­či da ne­ma tre­ti­ra­nja pše­ni­ce sa pe­sti­ci­di­ma ko­ji ni­su do­zvo­lje­ni u or­gan­skoj pro­iz­vod­nji. Obič­no su to što se ti­če bo­le­sti fun­gi­ci­di na ba­zi neo­r­gan­skog ba­kra i sum­po­ra. Me­đu­tim, Ju­ri­šić na­vo­di da svo­ju or­gan­sku pše­ni­cu ne tre­ti­ra ni sa čim.
– Lju­di su ne ta­ko dav­no se­ja­li pše­ni­cu da uni­šte ko­ro­ve sa nji­ve, a da­nas je vre­me ta­kvo da ako kon­ven­ci­o­nal­nu pše­ni­cu ne pr­ska­te tri, če­ti­ri pu­ta, vi ne mo­že­te da se na­da­te ne­kom pri­no­su. Kod or­gan­ske pše­ni­ce valj­da to pri­ro­da sa­ma ure­di. Na­ša nji­va sa or­gan­skom pše­ni­com je­ste za­ko­ro­vlje­na, ja ne vo­lim to, ali su po­je­di­ni ko­ro­vi do­bri, jer uslov­no re­če­no sla­đi, pa bilj­ne va­ši pre­đu na ko­rov i ne di­ra­ju kul­tu­re ko­je ga­ji­mo. Ze­mlja u Šulj­mu je če­tvr­te, pe­te i še­ste kla­se, ta­ko da je kod nas sma­njen pro­ce­nat hu­mu­sa u ze­mlji­štu. On­da pri­be­ga­va­mo ra­znim si­ste­mi­ma po­bolj­ša­nja plod­no­sti ze­mlji­šta, že­tve­ne ostat­ke oba­ve­zno za­o­ra­va­mo, ko­ri­sti­mo bilj­ke ko­je slu­že kao ze­le­no đu­bri­vo, a jed­na od tih bilj­ki je sla­či­ca – ka­že Ju­ri­šić.
Že­tva kon­ven­ci­o­nal­ne pše­ni­ce se pri­vo­di kra­ju, ona se za­se­ja­na na oko 30 hek­ta­ra, a pri­nos je iz­me­đu šest i se­dam to­na po hek­ta­ru.
– Že­tva još uvek ni­je za­vr­še­na, jer nas je vre­me po­re­me­ti­lo, ali sa da­na­šnjim kom­baj­ni­ma br­zo se po­sao za­vr­ši. Ni­smo ne­za­do­volj­ni pri­no­si­ma. Za na­še pod­ruč­je i za naš tip ze­mlji­šta mi­slim da bi lju­di mo­gli da bu­du za­do­volj­ni. Što se ce­ne ti­če, ni­ka­da ni­smo ni mo­gli da uti­če­mo na nju kao pro­iz­vo­đa­či. Po­sto­ji eko­nom­ska ra­ču­ni­ca ko­li­ko pše­ni­ca tre­ba da ko­šta, a svi bi mi že­le­li da bu­de vi­še. Me­đu­tim, tr­ži­šte od­re­đu­je ce­nu, to je ber­zan­ska ro­ba, ali na­rav­no da ne mo­gu u isto vre­me bi­ti za­do­volj­ni i pro­iz­vo­đa­či i tr­gov­ci – za­klju­ču­ju Ig­njat Ju­ri­šić.
Po­ljo­pri­vred­ni­ci sma­tra­ju da bi mi­ni­mal­na ce­na pše­ni­ce tre­ba­la da bu­de bar 20 di­na­ra bez PDV–a, da bi ima­li bar mi­ni­mal­nu za­ra­du, ali da je to sa­mo že­lja, pri­lič­no da­le­ka od oče­ki­va­nja, jer pre­ma ber­zan­skom ba­ro­me­tru, ka­ko se pri­bli­ža­va že­tva, ta­ko ce­na lanj­skog ro­da pše­ni­ce pa­da. S ob­zi­rom da se oče­ku­je je­dan od bo­ljih pri­no­sa u pro­te­klih de­set, ce­na ovo­go­di­šnje pše­ni­ce, iako i da­lje ne­po­zna­ni­ca, ne­će bi­ti ve­ća od 18 di­na­ra.
B. Se­la­ko­vić