Nedimović ostaje gradonačelnik

Kao tri Palme na otoku sreće

1. SJAJNA ZVEZDA NA NAPREDNjAČKOM NEBU: Da li je konačno razrešena enigma Nedimović
2. ŠTA OČEKUJU RADIKALI AKO UĐU U NOVU VLAST: Ne žele da ispadnu budale kao 2008. godine
3. VLAST JE VLAST, A ČAST JE NEŠTO DRUGO: Svaki pametan vladar ima svoju dvorsku ludu

1.
Da li je izjava gradonačelnika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovića objavljena u jednom beogradskom dnevnom listu, razvejala i poslednja nagađanja vezana za Vučićevog „mladog lava“ i njegovo mesto u kadrovskoj slagalici nakon ovogodišnjih republičkih, pokrajinskih i lokalnih izbora u Srbiji? Dakako, reč je o novoj stranačkoj zvezdi na naprednjačkom nebu, čijom sudbinom mediji spekulišu još pre nego što su izbori zvanično i raspisani, a koja zahvaljujući interesovanju medija i dalje treperi. Od čoveka „tipovanog“ za predsednika vojvođanske vlade, pa zatim ministra u novoj Vučićevoj vladi, Nedimović se izgleda ipak složio sa činjenicom da mu je Sremska Mitrovica najsigurniji deo vlasti, pa njegove poslednje izjave sve više idu u tom pravcu. Sve je više siguran da će karijeru nastaviti na funkciji mitrovačkog gradonačelnika; ovo bi mu bio treći mandat na toj funkciji.
One koji su zainteresovani za njegovu karijeru, svakako zanima zašto, ako je već siguran na kojoj će funkciji biti, još uvek ne zakazuje konstitutivnu sednicu Skupštine grada (kao druge sremske sredine), ali to može samo da znači da Nedimović očekuje da vidi da li mu je i koju partijsku funkciju u vrhu stranke namenio predsednik SNS Aleksandar Vučić. Što ne mora da bude u koliziji sa njegovim ostankom na čelu Sremske Mitrovice. Kako god, Nedimovićevo često pojavljivanje u medijima, koji rado u njemu vide „Pajtića umesto Pajtića“, ministra za ovo ili ono, pretvorilo je prvog naprednjaka Sremske Mitrovice u svojevrsnu enigmu, odnosno „zagonetnu ličnost“ pogodnu za političko potkusurivanje. Tako je piscu ovih redova, posle teksta koji je nedavno objavljen u mitrovačkim M novinama, koji se bavi time ko će obavljati funkciju vojvođanskog premijera, upućeno dobronamerno upozorenje i objašnjenje da bi u Vojvodini moglo doći do problema unutar SNS ako premijer ne bi bio dugogodišnji Vučićev saradnik Igor Mirović, koji slovi za najizvesnije rešenje za ovu funkciju.
Oni koji nemaju drugih argumenata protiv mitrovačkog gradonačelnika u unutarstranačkim nadgornjavanjima, umeju da kažu kako neki Nedimoviću zameraju što je dugo godina bio član DSS. Što je glupo, jer članovi SNS koji su danas na stranačkim funkcijama teško da nisu bili makar u radikalima, bez obzira iz koje stranke došli. Uostalom zašto bi se Nedimoviću zameralo što je bio član DSS, ako mu niko ne zamera dobru saradnju sa DS-om, čak i u vreme dok je član SNS? Što se može objasniti time da je DS do sada bila u pokrajinskoj vlasti. Dobra saradnja Nedimovića i Pajtića pokazala se korisnom za Sremsku Mitrovicu u jednom momentu, a kako će stvari teći ubuduće bumo vidli.
Kako će teći saradnja između mitrovačkih naprednjaka i mitrovačkih demokrata ubuduće, videćemo kada se konstituiše sednica Skupštine grada i podele funkcije. Naročito će biti jasno, kada se bude videlo koliko upliva u gradski budžet imaju pojedinci iz Pajtićeve stranke. Ako je do sada postojala izvesna SNS-DS kolaboracija koja je po Nedimovića mogla biti politički korisna, sada kada naprednjaci imaju natpolovičnu većinu, mogla bi biti štetna. Kako po Nedimovića, tako i po naprednjake.
U svakom slučaju, Nedimovića po svemu sudeći čeka treći mandat. Još malo pa će biti kao onaj Palma iz Jagodine.

2.
Da li će sremskomitrovački radikali biti deo vladajuće koalicije? Zvuči i logično i nelogično u isto vreme, a oni koji tvrde da se vode razgovori na relaciji odborničke grupe SRS i poverenika SNS za Sremsku Mitrovicu Branislava Nedimovića imaju svoje argumente za tu tvrdnju. Bez obzira na činjenicu da naprednjaci sa 35 odbornika (od ukupno 61) mogu sami da formiraju skupštinsku većinu, svako ko želi da ima mir u kući pokušao bi da sa radikalima napravi nekakav sporazum. Jer, sudeći po onome što je u intervjuu M novinama rekao šef mitrovačkih radikala Radivoj Dobrnjac, sednice Skupštine grada neće više trajati koliko školski veliki odmor. Drugim rečima, radikali se spremaju da otvore razna pitanja po pitanju trošenja budžeta, što znači da Aleksandar Prodanović i njegovi više neće biti jedina (nejaka) opozicija u gradskom parlamentu, kao do sada.
Naravno, nije prijatno slušati stalne kritike opozicije, pa možda radikalima bude i ponuđen komadić vlasti. To naravno ne bi bilo bog zna šta, s obzirom da SRS ima svega četiri odbornika, ali ima tu nešto mnogo važnije od direktorske funkcije. Da neće biti izigrani kao 2008. godine, kada je Nenad Lemajić „prepisao“ Koštuničin recept (kojim je namagarčio Tomu Nikolića i tada njegove radikale), kako bi imao ucenjivački kapacitet protiv naivnog Prodanovića. Radikali su dobili mesto predsednika Skupštine i obećano im je još toliko. Čim je Prodanović ustuknuo i pristao na Lemajićeve ucene, radikali su pušteni niz vodu, isto kao što će niz tu vodu biti pušten i Prodanović samo četiri godine kasnije. Naravno, današnji radikali se plaše da ih ne zadesi ista sudbina kao njihovu dojučerašnju braću, koja je sada dobrim delom u naprednjacima.
Politika je čudesna rabota, u kojoj nema sigurnih garancija, pa radikali i ne očekuju „časnu reč“, već žele da se drugačije obezbede ako uđu u vlast. Posebno žele da znaju kakvi su stvarni odnosi između gradonačelnika Branislava Nedimovića i „žutog“ Nenada Lemajića, s obzirom da im je poznata spletkaroška uloga ovog drugog u političkom životu Sremske Mitrovice. Oni znaju da njihovo ćutanje košta i imaju predlog kako da obezbede sebe ako pristanu na ovu nagodbu, koji za sada ne otkrivaju. Da li će SNS pristati na ovu nagodbu ili će dužina „monologa“ opozicije dobiti veću minutažu na gradskoj skupštini, naprednjaci i radikali odlučiće sami.

3.
Prošle srede na sceni mitrovačkog Pozorišta Dobrica Milutinović imali smo priliku da gledamo Noć Bogova, Mire Gavrana, u izvanrednoj glumačkoj igri Vojina Ćetkovića, Nebojše Ilića i Dejana Lutkića. Drama Noć Bogova je napisana 1986. godine i do sada je imala mnogo izvođenja širom sveta. I sigurno će ih imati još u budućnosti. Ovaj komad stavlja svoje junake na muke kojima su ljudi izloženi od kad žive u zajednicama. Čovek koji je razapet između želje da uradi ono što oseća da je pravedno i načina kako mora da živi u svetu i odnosi se prema moćnijima od sebe. Kako moćniji od nas nikad nisu sigurni u našu ljubav i da li je ona samo iz interesa ili je iskrena. I da li su najmoćniji i dalje uopšte ljudi kao mi ostali?
Iako obrađuje vreme Luja Četrnaestog, pitanja koja ovaj komad postavlja pred nas pruža različite odgovore, ali i brojne paralele sa današnjim vremenom. Jer svaka vlast je ista i neke stvari se nikad ne menjaju. Kao i istina da pametni vladari ne skraćuju za glavu Dvorsku Ludu, jer ne žele da čuju kritike na svoj račun. Pametni vladari, ma kakvi bili autokrati, Dvorsku Ludu koriste da iz njenog sprdanja čuju glas naroda. Jer je lakše manipulisati rajom, ako je bolje upoznaš.
Samo neinteligentni provincijski „političari“ i manipulatori poput mitrovačkog „vladara iz senke“ Nenada Lemajića mogu da vladaju tako što žele da ućutkaju sve druge. I donekle u tome uspevaju, jer je rulja kojom „vladaju“ još neinteligentnija. Zato živimo u kaljuzi, bez ponosa i ljudskosti, toliko da ne možemo da dišemo od smrada.