Patologija Mitrovačke bolnice (4): Dr Dragan Šojić

Dr Ken­dri­šić mo­žda mi­sli da ži­vi­mo u Se­ver­noj Ko­re­ji

Ka­ko su M NO­VI­NE već pi­sa­le u ne­ko­li­ko pro­šlih bro­je­va, mi­tro­vač­ku Bol­ni­cu na­pu­stio je je­di­ni pa­to­log na stal­nom ra­du, zbog če­ga će broj­ne ope­ra­ci­je ubu­du­će mo­ra­ti još vi­še da se od­la­žu. Stra­nač­ki do­vi­tlji­vi di­rek­tor dr Mi­ro­slav Ken­dri­šić, ina­če šef Paj­ti­će­vih de­mo­kra­ta za Srem­sku Mi­tro­vi­cu, u to­me ne vi­di ni­šta pro­ble­ma­tič­no. Iz­naj­miv­ši ho­no­rar­nog pa­to­lo­ga sa sve­ga tre­ći­nom rad­nog vre­me­na, ube­đen je da će se po­sao oba­vlja­ti bo­lje i struč­ni­je. On na dru­štve­nim mre­ža­ma i pre­ko pla­će­nih no­vi­na, ko­je fi­nan­si­ra­ju zdrav­stve­ni osi­gu­ra­ni­ci, op­ti­mi­stič­ki iz­ja­vlju­je da je sve baš do­bro, i da će po­sao bi­ti oba­vljen bo­lje ne­go ikad.
Te­ško da u to mo­gu da po­ve­ru­ju i la­i­ci, a ka­mo li struč­na jav­nost, dok le­ka­ri sa pod­sme­hom ko­men­ta­ri­šu op­ti­mi­zam bez po­kri­ća dr Mi­ro­sla­va Ken­dri­ši­ća, do­ži­vlja­va­ju­ći ga kao pred­iz­bor­ni ri­ja­li­ti. Tim po­vo­dom raz­go­va­ra­li smo sa dr Dra­ga­nom Šo­ji­ćem, po­sled­njim pa­to­lo­gom ko­ji je na­pu­stio mi­tro­vač­ku Bol­ni­cu, jer ni­je, ka­ko ka­že, mo­gao vi­še da tr­pi ne­mo­gu­će uslo­ve ra­da u sre­di­ni gde je par­tij­ska pri­pad­nost va­žni­ja od sve­ga, pa is­pa­da i od ljud­skih ži­vo­ta.

M NO­VI­NE: Da li je di­rek­tor Bol­ni­ce ova­kvim na­či­nom obra­ća­nja jav­no­sti po­stu­pio vi­še kao le­kar, ili kao šef De­mo­krat­ske stran­ke za Srem­sku Mi­tro­vi­cu?
Dr DRAGAN ŠOJIĆ: Sa­op­šte­nje di­rek­to­ra Bol­ni­ce dr Mi­ro­sla­va Ken­dri­ši­ća, ko­je je iz­neo na dru­štve­nim mre­ža­ma i lo­kal­nim me­di­ji­ma i nje­go­vo pra­te­će ko­men­ta­ri­sa­nje je sme­šno. Za­što bi ne­ko ko­ri­stio bi­lo ka­kve struč­ne stva­ri i si­tu­a­ci­ju u ku­ći u ko­joj ra­di i na či­jem se če­lu na­la­zi, sem kao lič­nu pro­mo­ci­ju u funk­ci­ji pred­iz­bor­ne kam­pa­nje? Me­ni ova nje­go­va iz­ja­va li­či kao da ži­vi­mo u Se­ver­noj Ko­re­ji i kao da je on ne­ka­kav Kim Džong Un. Jer, po nje­go­voj iz­ja­vi, sve je „sa­vr­še­no“ i „ide­al­no“. Sva­ko ko ima ima­lo lo­gi­ke u raz­mi­šlja­nju pi­ta­će ga: ka­ko to da u zdrav­stve­noj usta­no­vi, u ko­joj bi mo­ra­lo da ra­di tri pa­to­lo­ga, sa­da ka­da je oti­šao je­dan je­di­ni, od­jed­nom po­sta­je bo­lje ka­da je an­ga­žo­van pa­to­log ho­no­ra­rac na za­me­ni sa tre­ći­nom rad­nog vre­me­na? Ma­nje je va­žno što je pa­to­log sa tre­ći­nom rad­nog vre­me­na du­plo sku­plji ne­go pa­to­log sa pu­nim rad­nim vre­me­nom.

Zna­či, što je ma­nje le­ka­ra, to je bo­lje, is­pa­da po di­rek­to­ru Bol­ni­ce?
Do mog od­la­ska Bol­ni­ca je ima­la jed­nog pa­to­lo­ga, što ni­je bi­lo do­volj­no. Sa­da sa tre­ći­nom rad­nog vre­me­na le­ka­ra spe­ci­ja­li­ste pa­to­lo­ga na ho­no­rar­nom ra­du, si­tu­a­ci­ja će po dr Ken­dri­ši­ću bi­ti sa­vr­še­na. Su­de­ći po Ken­dri­ši­će­voj lo­gi­ci, tek kad mi­tro­vač­ka Bol­ni­ca ne bu­de ima­la ni jed­nog je­di­nog pa­to­lo­ga, si­tu­a­ci­ja će bi­ti ide­al­na. Što se ti­če po­tre­be za ana­li­zom eks tem­po­re (za vre­me) ope­ra­ci­je, ko­je mo­gu da se ra­de sa­mo u pri­su­stvu pa­to­lo­ga, one će bi­ti sve­de­ne sa­mo na od­re­đe­ne da­ne u ne­de­lji, ka­da je pa­to­log ho­no­ra­rac pri­su­tan. To na­rav­no zna­či da će pa­ci­jen­ti du­že če­ka­ti na ope­ra­ci­je. Da ne go­vo­rim o to­me šta će bi­ti ka­da tre­ba da se ra­de autop­si­je pre­mi­nu­lih li­ca. O to­me u mi­tro­vač­koj Bol­ni­ci ni­ko ne vo­di ra­ču­na. Ni­je ču­do što le­ka­ri od­la­ze iz mi­tro­vač­ke Bol­ni­ce. Ov­de je di­rek­to­ru va­žni­je da se ba­vi po­li­ti­kom ne­go onim za šta ga je dru­štvo ško­lo­va­lo.

Mo­žda su glav­ni u ope­ra­ci­o­nim sa­la­ma ak­ti­vi­sti stran­ke ko­joj pri­pa­da di­rek­tor Bol­ni­ce? Ka­ko re­a­gu­ju dru­gi le­ka­ri?
Ko god ima pri­li­ku be­ži iz mi­tro­vač­ke Bol­ni­ce. Od­mah po­sle mog od­la­ska, Bol­ni­cu je na­pu­stio od­li­čan kar­di­o­log. O mla­đim le­ka­ri­ma, uop­šte o me­di­cin­skom oso­blju, da ne go­vo­ri­mo. Ko god ima 25 go­di­na, uči ne­mač­ki je­zik ili ide odav­de, ili ide u pri­vat­ni­ke. Mi­slim da naš di­rek­tor čak i ni­je sve­stan si­tu­a­ci­je, jer je ni ne po­zna­je, ni­ti ga ona za­ni­ma. Kao oto­ri­no­la­rin­go­log ni­je baš upu­ćen u po­slo­ve pa­to­lo­gi­je, ni­ti ga to za­ni­ma. Ume­sto da se ba­vi Bol­ni­com, on se ba­vi in­ter­net mre­ža­ma, fej­sbu­ci­ma i por­ta­li­ma, ša­lju­ći jav­no­sti po­ru­ke ko­je ne­ma­ju ve­ze sa stru­kom, već sa po­li­tič­kim rej­tin­gom. Za­hva­lju­ju­ći tim me­di­ji­ma, in­ter­net mre­ža­ma i lo­kal­nim no­vi­na­ma, is­pa­da da ži­vi­mo u Se­ver­noj Ko­re­ji, gde je sve idi­lič­no do im­be­cil­no­sti.

Do­bro, valj­da se u po­slo­vi­ma me­di­cin­ske stru­ke, ne­što pi­ta­ju i le­ka­ri? Sva­ka bol­ni­ca mo­ra da ima struč­ni ko­le­gi­jum?
Tre­ba­lo bi, ali ov­de su in­sti­tu­ci­je ko­le­gi­ju­ma odav­no uki­nu­te. Va­žna je stran­ka, a ne stru­ka.

Ka­ko? A Hi­po­kra­to­va za­kle­tva? Pa ško­lo­va­nje jed­nog le­ka­ra ko­šta u pro­se­ku ovaj na­rod oko 50.000 evra! Zar to stra­nač­ke še­fo­ve ni­je bri­ga?
Ko­le­gi­jum Bol­ni­ce, kao me­sto gde mo­gu da se ču­ju struč­na mi­šlje­nja še­fo­va ode­lje­nja su po­sto­ja­la i za vre­me dr Mi­la­na Lat­ko­vi­ća i za vre­me dr Du­ška Ma­dži­ća. Jed­nom me­seč­no su bi­li ti sa­stan­ci ko­le­gi­ju­ma, na ko­ji­ma su mo­gla da se ču­ju i ukr­ste raz­li­či­ta struč­na mi­šlje­nja i iz­ne­su po­tre­be le­ka­ra u ra­znim obla­sti­ma. Jer, ne mo­že se di­rek­tor raz­u­me­ti u sve. A on­da, kad je sti­gla „de­mo­kra­ti­ja“, struč­ni ko­le­gi­ju­mi su uki­nu­ti. Ov­de di­rek­tor Ken­dri­šić sve od­lu­ču­je, on je­di­ni zna sve, ni­ko dru­gi ne mo­že da iz­no­si svo­je mi­šlje­nje i ar­gu­men­ta­ci­ju. Di­rek­tor se kon­sul­tu­je je­di­no valj­da sa svo­jim uskim kru­gom lju­di.

Mo­žda sa dok­to­rom Le­ma­ji­ćem. Em su iz iste stran­ke, em su dok­to­ri? Ma­da ne baš iz iste stru­ke?
Ne znam, ali ne mo­že stran­ka bi­ti va­žni­ja od stru­ke. Op­šta bol­ni­ca ima bu­džet ve­ći od bu­dže­ta gra­da. To je su­vi­še ozbi­ljan po­sao da bi slu­žio sa­mo za stra­nač­ko pot­ku­su­ri­va­nje. Jer, ako di­rek­tor Bol­ni­ce ka­že da je pa­to­log sa 30 od­sto rad­nog vre­me­na bo­lje re­še­nje za bol­ni­cu, u ko­joj ina­če ne­ma do­volj­no pa­to­lo­ga, on­da on ima pro­blem ili sa iskre­no­šću, ili sa struč­no­šću. Mo­gu­će da se on ne raz­u­me u po­slo­ve iz­van svo­je spe­ci­ja­li­za­ci­je, ve­za­ne za uho, gr­lo, nos, ali ne mo­že da tu­ma­či ono što ne zna. Ne mo­gu stran­ka i po­li­ti­ka da bu­du is­pred po­sla. Zbog to­ga smo dov­de do­šli. Di­rek­to­ru sam vi­še pu­ta uka­zi­vao na pro­blem ne­do­stat­ka pa­to­lo­ga, ali nje­ga ni­je bi­lo bri­ga, jer je bi­lo va­žni­je za­po­šlja­va­ti ne­me­di­cin­ske stra­nač­ke ka­dro­ve.

Ni­ste mo­gli da osta­ne­te u Bol­ni­ci u ova­kvom ha­o­tič­nom sta­nju i da sa­če­ka­te da do­đu ne­ka bo­lja vre­me­na?
Ka­da će do­ći ta bo­lja vre­me­na u Bol­ni­ci, ko­ju De­mo­krat­ska stran­ka uni­šta­va već 15 go­di­na? Pu­nih 15 go­di­na je ov­de bit­na pri­pad­nost par­ti­ji, a ne struč­nost. Ko­li­ko tre­ba vre­me­na da se sve ovo vra­ti u nor­ma­lu i da poč­ne od one tač­ke u ko­joj smo bi­li pre 15 go­di­na? Pre­vi­še za je­dan ži­vot. Zna­te ka­ko su ra­di­li ko­mu­ni­sti, ko­je mno­gi ne­pra­ved­no kri­ti­ku­ju? Di­rek­tor je mo­rao bi­ti član par­ti­je, ali šef hi­rur­gi­je ni­je mo­rao bi­ti član. Stru­ka je odr­ža­va­la kva­li­tet ra­da. Sa­da ne mo­že­te da ra­di­te na par­kin­gu, ni tra­vu ne mo­že­te da ši­ša­te ako ni­ste u stran­ci. Gde će nas to od­ve­sti? Gde će ovaj na­rod da se le­či, ako bol­ni­ce bu­du vo­di­li par­ti­ja­ši, a ne struč­nja­ci?! Moj od­la­zak iz Bol­ni­ce ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa stran­ča­re­njem.

Vla­di­mir Ćo­sić