23.03.2016.
Intervju

PRED­SED­NIK OP­ŠTI­NE IRIG STE­VAN KA­ZI­MI­RO­VIĆ – Ne­ma vi­še ka­šnje­nja u is­pla­ti za­ra­da

U in­ter­vjuu ko­ji je pred­sed­nik iri­ške op­šti­ne Ste­van Ka­zi­mi­ro­vić dao za Srem­sku te­le­vi­zi­ju, go­vo­rio je o raz­lo­zi­ma za pr­vi re­ba­lans op­štin­skog bu­dže­ta, o sta­nju u op­štin­skoj ka­si, du­go­va­njima lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i pla­no­vi­ma za ovu go­di­nu. Ka­ko je tom pri­li­kom is­ta­kao Ka­zi­mi­ro­vić, za­ra­de za­po­sle­ni­ma u Op­štin­skoj upra­vi, jav­nom pred­u­ze­ću i usta­no­va­ma vi­še ne ka­sne, dug ko­ji je pret­hod­na gar­ni­tu­ra vla­sti osta­vi­la se vra­ća, a ra­di se i na pro­mo­ci­ji tu­ri­zma.

STV: Na sed­ni­ci Skup­šti­ne op­šti­ne Irig ko­ja je odr­ža­na 2. mar­ta do­ne­ta je od­lu­ka o pr­vom re­ba­lan­su bu­dže­ta Op­šti­ne za ovu go­di­nu. Da li je ra­no za re­ba­lans bu­dže­ta u mar­tu me­se­cu?
STE­VAN KA­ZI­MI­RO­VIĆ: Ra­no je­ste, s ob­zi­rom na to da smo mi u pro­šloj go­di­ni pr­vi re­ba­lans ima­li tek po­lo­vi­nom go­di­ne. Me­đu­tim, ka­ko smo uče­stvo­va­li na kon­kur­su Evrop­ske uni­je, za­jed­no sa na­šim Cen­trom za so­ci­jal­ni rad, do­bi­li smo sred­stva u vi­si­ni od 183.000 evra. Po­što smo bu­džet za 2016. go­di­nu usvo­ji­li 16. de­cem­bra pro­šle go­di­ne, a ni­smo zna­li da će nam bi­ti odo­bre­na sred­stva za ovaj pro­je­kat, iz tog raz­lo­ga smo mo­ra­li da ura­di­mo re­ba­lans bu­dže­ta. Vred­nost pro­jek­ta je ve­li­ka, iz raz­lo­ga što tra­je 20 me­se­ci i mi kre­će­mo u nje­go­vu re­a­li­za­ci­ju.

Va­ma je na sve­ča­noj aka­de­mi­ji u Kra­lje­vu uru­čen ugo­vor o re­a­li­za­ci­ji ovog pro­jek­ta. Me­đu tri­de­se­tak op­šti­na u Sr­bi­ji na­šla se i Op­šti­na Irig. Ka­kav je to pro­je­kat u pi­ta­nju i za­što je va­žan za Irig?
Za Irig je pro­je­kat va­žan, jer se od­no­si na po­moć de­ci sa po­seb­nim po­tre­ba­ma. Op­šti­na Irig je glav­ni no­si­lac pro­jek­ta, a sa­rad­nik nam je op­štin­ski Cen­tar za so­ci­jal­ni rad. Za­hva­lju­ju­ći sred­stvi­ma iz pro­jek­ta, ku­pi­će­mo vo­zi­lo sa se­dam se­di­šta. Ta­ko da ro­di­te­lji de­ce sa po­seb­nim po­tre­ba­ma vi­še ne­će mo­ra­ti svo­ju de­cu da vo­ze u ško­lu u No­vi Sad i da če­ka­ju za­vr­še­tak na­sta­ve, već će se de­ca pre­vo­zi­ti tim vo­zi­lom, a sa nji­ma će ići i pra­ti­lac.

Da li je to pr­vi pro­je­kat ko­ji re­a­li­zu­je­te pre­ko de­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je?
To je­ste pr­vi pro­je­kat, ali se na­da­mo da će­mo na­red­ne go­di­ne re­a­li­zo­va­ti još ne­ki pro­je­kat. Ne­dav­no su nas po­no­vo kon­tak­ti­ra­li i utvr­di­li da is­pu­nja­va­mo od­re­đe­ne uslo­ve za još ne­ke pro­jek­te ko­ji se fi­nan­si­ra­ju sred­stvi­ma Evrop­ske uni­je.

Po­sled­nji put smo raz­go­va­ra­li ne­po­sred­no po­što ste iza­bra­ni za pr­vog čo­ve­ka iri­ške op­šti­ne. Ta­da ste go­vo­ri­li o si­tu­a­ci­ji ko­ju ste za­te­kli u Op­šti­ni i du­go­va­nji­ma ko­ja po­sto­je. Si­tu­a­ci­ja ta­da ni­je bi­la ni ma­lo po­volj­na. Da li da­nas, po­sle vi­še od go­di­nu da­na, mo­že­mo da ka­že­mo da se si­tu­a­ci­ja u Iri­gu me­nja?
Sva­ka­ko da se me­nja. Mi smo se to­kom pro­šle go­di­ne bo­ri­li sa na­šim pro­ble­mi­ma fi­nan­sij­ske pri­ro­de. Du­go­va­nja su nam u vi­si­ni na­šeg go­di­šnjeg bu­dže­ta. Mi mo­ra­mo da vra­ća­mo du­go­ve i da funk­ci­o­ni­še­mo, da funk­ci­o­ni­šu na­še usta­no­ve i jav­no pred­u­ze­će. Na­še ko­mu­nal­no pred­u­ze­će je ka­sni­lo osam me­se­ci sa is­pla­tom pla­ta, pla­te u Cen­tru za so­ci­jal­ni rad su ka­sni­je šest me­se­ci, u Op­štin­skoj upra­vi tri me­se­ca. Mo­ra­li smo is­pe­gla­ti ne­ka­ko si­tu­a­ci­ju, da mi funk­ci­o­ni­šemo, a da ujed­no vra­ća­mo du­go­ve i prav­da­mo do­bi­je­na sred­stva za pro­jek­te. Mi smo sve to us­pe­li da ostva­ri­mo u pro­šloj go­di­ni, sa­da za­po­sle­ni u sva­koj na­šoj usta­no­vi i jav­nom pred­u­ze­ću platu do­bi­ja­ju me­sec za me­secom.

Ka­ko Vam je to po­šlo za ru­kom, s ob­zi­rom na pro­ble­me ko­je ste za­te­kli? Da li ste ima­li po­moć sa ne­kih dru­gih ni­voa vla­sti ili ne­kih in­sti­tu­ci­ja?
Ima­li smo, ali smo se pre­vas­hod­no bo­ri­li sa­mi. Ni­je mo­gla jed­na usta­no­va do­bro da funk­ci­o­ni­še, a osta­lih pet ne. Sred­stva su ras­po­re­đi­va­na rav­no­mer­no, ta­ko da sva­ko ose­ti bo­lji­tak. Us­pe­li smo da us­po­sta­vi­mo ne­ki ba­lans, a da se ni­smo u pro­šloj go­di­ni kre­dit­no za­du­ži­li.

Ko­li­ko jav­nih pred­u­ze­ća i usta­no­va ima Op­šti­na Irig?
Ima­mo jed­no jav­no pred­u­ze­će, to je JKP Ko­mu­na­lac, i če­ti­ri usta­no­ve, Deč­ju usta­no­vu, Srp­sku či­ta­o­ni­cu, Cen­tar za so­ci­jal­ni rad i Dom zdra­vlja i svi oni funk­ci­o­ni­šu.

Da li po­sto­ji ne­ki kre­di­ti ko­je vra­ća­te od ra­ni­je?
To je du­go­roč­ni kre­dit. Mi smo u to­ku pro­šle go­di­ne vra­ti­li 35 mi­li­o­na di­na­ra kre­dit­nog za­du­že­nja, plus ka­ma­ta, a ka­da sam po­stao pred­sed­nik Op­šti­ne kre­dit­no za­du­že­nje je bi­lo pre­ko 100 mi­li­o­na di­na­ra. Gle­da­li smo da ne uzi­ma­mo no­ve kre­di­te, već da vra­ća­mo ovaj sta­ri, du­go­roč­ni kre­dit.

Ka­da ka­že­te da vam je du­go­va­nje bi­lo na ni­vou op­štin­skog bu­dže­ta, zna­mo da je op­šti­na Irig naj­ma­nja op­šti­na u Sre­mu, jed­na od naj­ma­njih u Voj­vo­di­ni, ko­li­ka je za­pra­vo ta op­štin­ska ka­sa?
Pro­šle go­di­ne smo ima­li ostva­re­nje bu­dže­ta u iz­no­su od pre­ko 400 mi­li­o­na di­na­ra.

Ka­kvi su pla­no­vi za ovu go­di­nu? Vi ste od­lu­ku o bu­dže­tu usvo­ji­li sre­di­nom de­cem­bra pro­šle go­di­ne.
Je­ste, po pr­vi put je bu­džet za na­red­nu go­di­nu usvo­jen ta­ko ra­no. Do sad se bu­džet usva­jao uvek u po­sled­njem mo­men­tu. Ja že­lim da se sve ura­di na vre­me i da sva­ko za­vr­ši svoj deo po­sla. Ovo­go­di­šnji bu­džet je ne­što ma­lo ve­ći od pro­šlo­go­di­šnjeg. Pla­ni­ra­mo i ove go­di­ne da vra­ća­mo kre­dit, kao i da na­sta­vi­mo da po­ma­že­mo na­šem jav­nom pred­u­ze­ću i usta­no­va­ma. Mo­ra­mo da obez­be­di­mo i ma­te­ri­jal­na sred­stva za na­še tri ško­le. Ne mo­že­mo ući u ve­li­ke in­ve­sti­ci­je, ali ne­ke ma­nje mo­že­mo po­dr­ža­ti, po­seb­no ako se od­no­se na raz­voj po­ljo­pri­vre­de i tu­ri­zma.

Ka­da smo već go­vo­ri­li o jav­nim pred­u­ze­ći­ma i usta­no­va­ma na te­ri­to­ri­ji iri­ške op­šti­ne, ak­tu­el­na te­ma je vi­šak za­po­sle­nih u lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi. Po­sto­ji li kod vas vi­šak za­po­sle­nih?
Ne. Ka­da se od­re­đi­vao mak­si­ma­lan broj za­po­sle­nih, mi ni­smo ima­li vi­šak rad­ni­ka. Kad smo sta­vi­li na pa­pir sve na­še usta­no­ve i Op­štin­sku upra­vu, ni­smo ima­li vi­šak za­po­sle­nih, ukla­pa­mo se u te broj­ke. Ako po­gle­da­mo da za­bra­na za­po­šlja­va­nja tra­je već dve go­di­ne i mi ni­smo mo­gli da za­po­šlja­va­mo na neo­d­re­đe­no vre­me. Ni­smo do­šli u si­tu­a­ci­ju da mo­ra­mo ne­kog da ot­pu­sti­mo i da is­pla­ću­je­mo ot­prem­ni­ne.

Jed­na od ta­ča­ka dnev­nog re­da na po­sled­njoj sed­ni­ci ti­ca­la se i ras­pi­si­va­nja kon­kur­sa za ime­no­va­nje di­rek­to­ra Agen­ci­je za ru­ral­ni raz­voj.
Mi ima­mo Agen­ci­ju za ru­ral­ni raz­voj već du­gi niz go­di­na i ona pred­sta­vlja spo­nu iz­me­đu po­ljo­pri­vred­ni­ka, Udru­že­nja po­ljo­pri­vred­ni­ka i lo­kal­ne upra­ve. Po­ljo­pri­vred­na udru­že­nja, ko­ja ima­mo u sva­kom se­lu, pre­ko Agen­ci­je za ru­ral­ni raz­voj, upo­zna­je­mo sa od­re­đe­nim be­ne­fi­ci­ja­ma ko­je mo­gu da ostva­re, bi­lo da se ti­ču Mi­ni­star­stva, Po­kra­ji­ne ili na­še lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.

Da li je pret­hod­nom di­rek­to­ru is­te­kao man­dat?
Ne, pret­hod­ni di­rek­tor je bio v.d. ta­ko da mu v.d. man­dat is­ti­če kra­jem mar­ta.

Po­sto­je po­slo­vi ko­ji se mo­ra­ju pla­ni­ra­ti u ovoj go­di­ni, u smi­slu po­bolj­ša­nja put­ne in­fra­struk­tu­re, jav­ne ra­sve­te u Iri­gu, na­se­lje­nim me­sti­ma, i slič­no. Da li je do­volj­no ra­đe­no po pi­ta­nju put­ne in­fra­struk­tu­re i šta je pla­ni­ra­no za 2016. go­di­nu?
Mi smo se kao lo­kal­na sa­mo­u­pra­va opre­de­li­li pre sve­ga na ure­đe­nje atar­skih pu­te­va. Sa re­la­tiv­no ma­lim sred­stvi­ma mo­že­mo da po­mog­ne­mo na­šim po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma, da ima­ju lak­ši pri­stup svo­jim par­ce­la­ma. Atar­ske pu­te­ve smo sre­đi­va­li i pro­šle go­di­ne, u du­ži­ni od ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra. Ima­mo do­go­vo­re­ne ra­do­ve i za ovu go­di­nu, sa­mo če­ka­mo bo­lje vre­men­ske uslo­ve. Što se ti­če put­ne in­fra­struk­tu­re, po­treb­no je da se ra­di dr­žav­ni put dru­gog re­da ko­ji se pro­te­že duž ce­le op­šti­ne. Obe­ća­li su nam iz mi­ni­star­stva sa­o­bra­ća­ja i Pu­te­va Sr­bi­je da će se ra­di­ti put od Iri­ga do Vrd­ni­ka, po­go­to­vo što nam je tu ba­nja Vrd­nik.

Ka­da ste re­kli da ak­ce­nat sta­vlja­te na ure­đe­nje atar­skih pu­te­va pret­po­sta­vljam da po­sto­ji od­re­đe­na su­ma nov­ca ko­ja je pla­ni­ra­na upra­vo za ove in­ve­sti­ci­je. Da li vi sred­stva za ove ra­do­ve obez­be­đu­je­te na osno­vu iz­da­va­nja dr­žav­nog po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta ko­je da­je­te u za­kup?
Ta­ko je. Po­sled­nja li­ci­ta­ci­ja je odr­ža­na kra­jem pro­šle go­di­ne, a upla­te od za­ku­pa su nam ne­dav­no le­gle na ra­čun. Oče­ku­je nas usva­ja­nje pro­gra­ma o iz­da­va­nju po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta za 2016. go­di­nu. Pla­ni­ra­li smo od­re­đe­nu su­mu nov­ca za atar­ske pu­te­ve, ali i da po­mog­ne­mo na­šim po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma. I pro­šle go­di­ne smo sub­ven­ci­o­ni­sa­li deo ka­ma­te kod krat­ko­roč­nih kre­di­ta za se­tvu. Mi pla­ća­mo de­set od­sto ka­ma­te i mo­gu re­ći da je za­in­te­re­so­va­nost po­ljo­pri­vred­ni­ka ve­li­ka.

To je va­žno s ob­zi­rom da ne­gde raz­voj op­šti­ne ba­zi­ra­te na po­ljo­pri­vre­di i tu­ri­zmu. Ima­te 12 na­se­lje­nih me­sta, ka­ko bi­ra­te lo­ka­ci­je gde će­te ure­đi­va­ti atar­ske pu­te­ve?
Do­go­va­ra­mo se sa pred­sed­ni­ci­ma me­snih za­jed­ni­ca, da vi­di­mo šta su pri­o­ri­te­ti. Mi smo u pro­šloj go­di­ni ura­di­li je­dan deo pu­ta, to je pe­šač­ko bi­ci­kli­stič­ka sta­za od Iri­ga pre­ma ma­na­sti­ru Ho­po­vo. Do sa­da smo od­ra­di­li sta­zu u du­ži­ni od 800 me­ta­ra, a ra­do­ve će­mo na­sta­vi­ti i ove go­di­ne. Pro­šle go­di­ne smo as­fal­ti­ra­li sta­zu i od­mah je po­sta­vlje­na jav­na ra­sve­ta.

Šta se de­ša­va sa obi­la­zni­com oko Iri­ga? To su stva­ri ko­je se re­ša­va­ju na ni­vou po­kra­jin­ske i re­pu­blič­ke vla­de, ali ka­kva su Va­ša sa­zna­nja?
Pro­šle go­di­ne, ne­gde u ma­ju odr­ža­na je sed­ni­ca u Iri­gu, ko­joj je pri­su­stvo­va­la i mi­ni­star­ka Zo­ra­na Mi­haj­lo­vić. Što se Op­šti­ne Irig ti­če, mi bi­smo bi­li pre­za­do­volj­ni ka­da bi se po­če­lo od­mah sa ra­do­vi­ma. Ko­li­ko imam sa­zna­nja osta­lo je da se vi­di još sa­mo šta će bi­ti sa obi­la­zni­com oko Ru­me. Na te­ri­to­ri­ji na­še op­šti­ne sve je či­sto, tu se kre­će i sa tu­ne­lom.

Iz­me­šta­nje te­ret­nog sa­o­bra­ća­ja iz cen­tra gra­da je jed­na od naj­va­žni­jih stva­ri za vas u Iri­gu. Da li ste vi kao lo­kal­na sa­mo­u­pra­va bi­li u pri­li­ci da ne­što re­ši­te dok če­ka­te obi­la­zni­cu i tu­nel? Sve­do­ci smo da su se ra­ni­jih go­di­na de­ša­va­le te­ške sa­o­bra­ćaj­ne ne­sre­će sa smrt­nim is­ho­di­ma.
Mi smo do pre dve go­di­ne ima­li stal­no pro­ble­ma, bi­lo je do­sta ude­sa. On­da smo do­bi­li sa­gla­snost da Pu­te­vi Sr­bi­je po­sta­ve le­že­će po­li­caj­ce u Iri­gu i sa­da je sa­o­bra­ćaj usme­ren, kroz Irig se vo­zi 40 ki­lo­me­ta­ra na sat i od tad ni­je bi­lo ni­jed­nog ude­sa.

Šta je sa jav­nom ra­sve­tom, da li je u se­li­ma to pi­ta­nje re­še­no?
Kod nas je to pi­ta­nje re­še­no. U se­li­ma je jav­na ra­sve­ta po­sta­vlje­na, a pre­go­va­ra­mo da ove go­di­ne po­sta­vi­mo led ra­sve­tu. Pr­vo će­mo kre­nu­ti iz Vrd­ni­ka. Po­što ima­mo oko 50 od­sto ži­vi­nih si­ja­li­ca u Vrd­ni­ku, kre­nu­će­mo oda­tle, na­dam se za me­sec, dva. To se fi­nan­si­ra iz sop­stve­nih sred­sta­va.

Ako je re­še­no pi­ta­nje jav­ne ra­sve­te, re­kla bih da pi­ta­nje vo­do­vod­ne i ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že ni­je re­še­no u svim se­li­ma i da vam to pred­sta­vlja pro­blem. Ka­ko tu stva­ri sto­je? Mo­že­te li sa­mi ove go­di­ne ne­ke od tih pro­je­ka­ta re­a­li­zo­va­ti?
Tu ima­mo ve­li­ki pro­blem. Na­ma su na re­gi­o­nal­ni vo­do­vod Ru­ma – Irig pri­klju­če­ni Irig, Ri­vi­ca i Vrd­nik. Osta­la me­sta ima­ju svo­je bu­na­re i svo­je vo­do­vo­de. Mi te­ži­mo da sve me­sne vo­do­vo­de sre­di­mo i da ih da­mo na upra­vlja­nje rum­skom vo­do­vo­du. Za sa­da nam vo­do­snab­de­va­nje bez pro­ble­ma funk­ci­o­ni­še u Ša­trin­ci­ma i Do­bro­do­lu, funk­ci­o­ni­še sa ma­lim po­te­ško­ća­ma u Kru­še­do­lu i Kru­še­dol Pr­nja­vo­ru, to već jav­no pred­u­ze­će Vo­do­vod iz Ru­me odr­ža­va. U Ja­sku tek sa­da ra­di­mo pro­jekt­nu do­ku­men­ta­ci­ju za vo­do­vod.

Šta se de­ša­va sa sa­na­ci­jom Ka­si­ne u Vrd­ni­ku? Da li je pro­je­kat za­vr­šen?
Od­ra­đe­na je pr­va fa­za ra­do­va na zgra­di Ka­si­ne u Vrd­ni­ku, gde smo kon­ku­ri­sa­li za sred­stva kod Po­kra­jin­skog se­kre­ta­ri­ja­ta za kul­tu­ru i jav­no in­for­mi­sa­nje. Do­bi­li smo sred­stva u iz­no­su 26 mi­li­o­na dinara. Me­đu­tim, tim pro­jek­tom ni­je bi­lo pla­ni­ra­no da se ra­di gre­ja­nje. Zgra­da je sprat­na i to je ja­ko ve­li­ki pro­blem, pa smo do­šli na ide­ju da se i to ura­di. Mi smo po­no­vo ura­di­li pro­je­kat gre­ja­nja i još ne­ke sa­na­ci­je, či­ja je vred­nost šest, šest i po mi­li­o­na di­na­ra. Za ta sred­stva smo kon­ku­ri­sa­li u pro­šloj go­di­ni, ni­smo do­bi­li no­vac, ali se na­dam da će­mo ga do­bi­ti u ovoj go­di­ni. Iz tog raz­lo­ga još če­ka­mo za­vr­še­tak kom­plet­nih ra­do­va i zbog to­ga se ne use­lja­va­mo u pro­sto­ri­je. Ta­mo su sa­mo tre­nut­no pro­sto­ri­je me­sne za­jed­ni­ce i me­sne kan­ce­la­ri­je.

Ko bi još tre­bao da bu­de tu? Za­što je ta zgra­da va­žna za iri­šku op­šti­nu?
Ona je spo­me­nik kul­tu­re pod za­šti­tom dr­ža­ve. Sa­da se vi­di sva nje­na le­po­ta, što se ti­če spolj­nog iz­gle­da. U zgra­di Ka­si­ne pla­ni­ra­no je da se na­la­zi i ode­lje­nje Srp­ske či­ta­o­ni­ce, sa­lu će mo­ći da ko­ri­ste svi me­šta­ni Vrd­ni­ka, a bi­će tu sme­šte­no kul­tur­no – umet­nič­ko dru­štvo i još ne­ka udru­že­nja gra­đa­na.

Šta se de­ša­va sa fa­sa­dom Do­ma zdra­vlja u Iri­gu?
Sa­na­ci­ja je za­vr­še­na, kon­ku­ri­sa­li smo za sred­stva kod Po­kra­jin­skog se­kre­ta­ri­ja­ta za ener­ge­ti­ku. Ura­đe­na je izo­la­ci­ja, fa­sa­da, kao i ra­sve­ta u sa­mom Do­mu zdra­vlja.

U ka­kvom su sta­nju škol­ski objek­ti i ko­li­ko se ula­že u taj seg­ment?
Ško­le su nam svu­da pro­blem. Sve je do­tra­ja­lo, du­go se ni­je ula­ga­lo. Sla­bi smo, ne­ma­mo mi to­li­ko sred­sta­va da sve sre­di­mo. Na­še je pre sve­ga da sa pro­jek­ti­ma uče­stvu­je­mo na kon­kur­si­ma i po­tru­di­mo se da obez­be­di­mo sred­stva ka­ko bi po­mo­gli na­šim ško­la­ma. U to­ku je adap­ta­ci­ja fi­skul­tur­ne sa­le vrd­nič­ke osnov­ne ško­le, vred­nost ra­do­va je oko 11 mi­li­o­na di­na­ra. Ra­di se re­kon­struk­ci­ja od kro­va do po­da. Tre­nut­no se za na­šu sred­nju ško­lu sre­đu­je obje­kat ku­hi­nje i re­sto­ra­na, za prak­su ku­va­ra. Za to smo do­bi­li sred­stva u iz­no­su od če­ti­ri mi­li­o­na di­na­ra, ra­do­vi su u to­ku i na­da­mo da će otva­ra­nje ku­hi­nje i re­sto­ra­na bi­ti usko­ro.

Mno­go se go­vo­ri o du­al­nom obra­zo­va­nju, da ško­lo­va­nje pra­ti po­tre­be tr­ži­šta. Da li ne­što od to­ga i vi pla­ni­ra­te da spro­ve­de­te u lo­ka­lu, ko­ja su rad­na me­sta naj­tra­že­ni­ja u iri­škoj op­šti­ni?
Mi smo to pre­po­zna­li ma­lo ra­ni­je, dok se još ni­je ni pri­ča­lo o to­me. Otvo­ri­li smo sred­nju ško­lu pre pet go­di­na, sa sme­ro­vi­ma ko­no­bar, ku­var, tu­ri­stič­ki teh­ni­čar, a po­sle dve go­di­ne smo do­bi­li i smer vi­no­gra­dar vi­nar. Sa­da ima­mo ku­li­nar­skog i tu­ri­stič­kog teh­ni­ča­ra i vi­no­gra­da­ra. Po­sle pr­ve ge­ne­ra­ci­je ku­va­ra i ko­no­ba­ra u ro­ku od dva me­se­ca sva na­ša de­ca su bi­la za­po­sle­na. Že­li­mo da raz­vi­ja­mo tu­ri­zam i svim na­šim objek­ti­ma su po­treb­ni ova­kvi ka­dro­vi. De­ca ko­ja su bi­la na prak­si ka­sni­je su za­dr­ža­na u tim re­sto­ra­ni­ma da ra­de.

Da li se mo­že ži­ve­ti od tu­ri­zma, ver­skog i et­no?
Mi će­mo pra­vi pro­cvat do­ži­ve­ti tek za ko­ju go­di­nu. Još je sve u raz­vo­ju, u to­ku su ula­ga­nja. Otva­ra­ju se vi­na­ri­je, ima­mo ba­nju Vrd­nik, raz­vi­ja­mo banj­ski tu­ri­zam. Mi tek oče­ku­je­mo od tu­ri­zma ve­ća sred­stva. Na te­ri­to­ri­ji na­še op­šti­ne na­la­zi se osam ma­na­sti­ra. Tre­ba­ju nam objek­ti, da lju­de za­dr­ži­mo ne­ko­li­ko da­na kod nas, a ne sa­mo da lju­di obi­đu i odu. Na­ma se otva­ra­ju vi­na­ri­je sva­ke go­di­ne. Bi­će u Ri­vi­ci ove go­di­ne vi­na­ri­ja, u Gr­ge­te­gu će po­če­ti da se gra­di ove go­di­ne ve­ća vi­na­ri­ja sa pre­no­ći­štem. Ima­mo po­ten­ci­jal­nog in­ve­sti­to­ra ko­ji že­li da kre­ne sa iz­grad­njom ho­te­la u Kru­še­dol Pr­nja­vo­ru.

Bi­li su vam to­kom pro­šle go­di­ne go­sti iz Ma­ke­do­ni­je i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Us­po­sta­vi­li ste sa­rad­nju sa op­šti­na­ma u tim dr­ža­va­ma, ka­ko te­če ta re­gi­o­nal­na sa­rad­nja?
Sa­rad­nja te­če u do­brom sme­ru. Mi smo kre­nu­li, što se ti­če op­šti­ne Dr­var u BiH pr­vo sa sport­skom pa kul­tur­nom sa­rad­njom. Bi­će i pri­vred­ne, fir­ma To­ma pa­le­te, ko­ja se na­la­zi kod nas, otva­ra svoj po­gon u Dr­va­ru. Po­što ta­mo ima do­sta si­ro­vi­na, ku­pi­li su po­gon, sa­da ra­de na to­me da ga u na­red­na tri, če­ti­ri me­se­ca otvo­re.

Ka­da ima­te sve ovo pred so­bom, da li iz­bo­ri mo­gu da uspo­re ne­ki od pro­je­ka­ta?
Ne­će uspo­ri­ti. Mo­ra­mo oba­vlja­ti svoj po­sao, lju­di mo­ra­ju ži­ve­ti, sve mo­ra da te­če svo­jim to­kom, mo­ra­će­mo da ra­di­mo upo­re­do na dva ko­lo­se­ka. Mi će­mo u tri na­še me­sne za­jed­ni­ce ima­ti i iz­bo­re za sa­ve­te. To će bi­ti u Ne­ra­di­nu, Kru­še­dol se­lu i Ja­sku.

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.