Kupinovački stočari u problemu sa Vojvodinašumama

Ne na­pu­šta­mo šu­me ni po ce­nu ži­vo­ta

Ku­pi­no­vo je se­lo ko­je bro­ji pre­ko 700 do­ma­ćin­sta­va i oko 2.400 lju­di. Ne­ka­da je u ku­pi­no­vač­kim šu­ma­ma na is­pa­šu iz­la­zi­lo pre­ko 54.000 svi­nja, a tr­go­va­lo se pre­ko Sa­ve sa Austro­u­ga­ri­ma. Da­nas Ku­pi­no­vo, se­lo bez ob­ra­di­ve po­vr­ši­ne, bro­ji tek oko 2.400 svi­nja.
Go­di­na­ma una­zad, pla­no­vi­ma pa­ša­re­nja je za is­pa­šu sto­ke do­zvo­lje­no sve ma­nje i ma­nje ze­mlji­šta ko­je je u vla­sni­štvu pred­u­ze­ća Voj­vo­di­na­šu­me.
U Ku­pi­no­vu je tim po­vo­dom 28. no­vem­bra pro­šle go­di­ne odr­žan skup Udru­že­nja sto­ča­ra Ku­pi­no­va i Obre­ža, gde je kon­sta­to­va­no da je su­šti­na pro­ble­ma u to­me što su Voj­vo­di­na­šu­me za­bra­ni­le za is­pa­šu od­re­đe­ne de­lo­ve ze­mlji­šta, ko­ji su u pret­hod­nom pe­ri­o­du bi­li do­stup­ni. Ti­me je znat­no ote­žan ži­vot sto­ča­ri­ma tog kra­ja, ko­ji­ma je svi­njar­stvo je­di­ni vid eg­zi­sten­ci­je u ovim vre­me­ni­ma. Na­i­me, Voj­vo­di­na­šu­me odvo­ji­le su sa­mo 360 hek­ta­ra za is­pa­šu, što je do­volj­no za naj­vi­še 360 svi­nja, a pa­ra­doks le­ži u to­me da to­li­ki broj gr­la dr­že naj­vi­še dva svi­nja­ra u Ku­pi­no­vu, te je naj­ve­ćem bro­ju njih di­rekt­no ugro­že­na ži­vot­na eg­zi­sten­ci­ja. Op­šti­na Pe­ćin­ci od­mah je sta­la na stra­nu svo­jih sto­ča­ra, za­u­zev­ši stav da je ova­kvo po­na­ša­nje Voj­vo­di­na­šu­ma ne­do­pu­sti­vo.
Da­tum sle­de­ćeg sa­stan­ka, na­kon pro­te­sta Udru­že­nja sto­ča­ra iz Ku­pi­no­va i Obre­ža, bio je 15. de­cem­bar 2015. go­di­ne. Ta­da su na sa­stan­ku po­red Udru­že­nja sto­ča­ra i pred­stav­ni­ka Op­šti­ne Pe­ćin­ci bi­li i pred­stav­ni­ci pred­u­ze­ća Voj­vo­di­na­šu­me.
Ku­pi­nov­ča­nin Lju­bo­mir Đu­ri­čić, pred­sed­nik Udru­že­nja sto­ča­ra ta­da je is­ta­kao da ni­je pro­blem sa­mo do­stup­na po­vr­ši­na, već i lo­ka­ci­ja. Na­i­me, sto­ka ne­ma či­me da se hra­ni u za­sa­di­ma ka­nad­ske to­po­le, te pro­stor za pa­ša­re­nje mo­ra da bu­de u hra­sto­vim šu­ma­ma. On je do­dao da za ta­ko ne­što ne po­sto­je za­kon­ske pre­pre­ke, de­man­tu­ju­ći tvrd­nje Voj­vo­di­na­šu­ma da sto­ka pra­vi šte­tu na tim za­sa­di­ma, jer su isti ti za­sa­di ogra­đe­ni ži­com zbog di­vljih svi­nja. Đu­ri­čić je tom pri­li­kom po­seb­no na­gla­sio da ce­la dru­ga i tre­ća zo­na za­šti­te u Spe­ci­jal­nom re­zer­va­tu pri­ro­de Obed­ska ba­ra tre­ba da bu­du do­stup­ne za is­pa­šu.
Me­šta­ni Ku­pi­no­va ne od­u­sta­ju pred ne­pra­ved­nim sank­ci­ja­ma od stra­ne po­me­nu­tog pred­u­ze­ća, pa svi­nje re­dov­no iz­vo­de na is­pa­šu, jer ne vi­de al­ter­na­ti­vu što se pre­hra­ne sto­ke ti­če, od­luč­no tvr­di Lju­bo­mir Đu­ri­čić.
– Ne po­sto­ji dru­go re­še­nje i ovo ni­je pro­blem sa­mo Ku­pi­no­va, već i Obre­ža, Ogra, Aša­nje, pa i se­la sa dru­ge stra­ne Sa­ve. Ne­ma na­ma ži­vo­ta pod ova­kvim sank­ci­ja­ma, jer Ku­pi­no­vo ne­ma ob­ra­di­vu po­vr­ši­nu, pa je je­di­no re­še­nje is­pa­ša sto­ke na pod­ruč­ji­ma hra­sto­vih šu­ma. Je­dan deo šu­me je za­tro­van pe­sti­ci­di­ma i taj deo je do­zvo­ljen za is­pa­šu, što je ne­ču­ve­no. Svi­nje je­dva da mo­gu da se pre­hra­ne. Ne­će­mo se sklo­ni­ti iz šu­ma ni po ce­nu ži­vo­ta – po­ru­ču­je Đu­ri­čić i do­da­je da je ko­nač­no uve­ren da se lak­še ži­ve­lo i pod Tur­ci­ma.
Lju­bo­mir Đu­ri­čić je re­kao da je do av­gu­sta 2014. go­di­ne sve bi­lo u re­du, a da su za­tim sti­gla ne­ka čud­na re­še­nja od stra­ne in­spek­cij­skih slu­žbi.
– Is­pa­ša je do av­gu­sta 2014. go­di­ne bi­la neo­gra­ni­če­na, da bi po­sle cr­ka­va­nja go­ve­da in­spek­cij­ske slu­žbe za­bra­ni­le is­pa­šu na tom pod­ruč­ju. Već u fe­bru­a­ru sle­de­će go­di­ne, pre­ma istom re­še­nju, do­zvo­lje­na je is­pa­ša, ali tu na­sta­je pro­blem od stra­ne Voj­vo­di­na­šu­ma, ko­je su nam za is­pa­šu iz­dvo­ji­le sa­mo 360 hek­ta­ra. Za­mi­sli­te ko­li­ko je to ma­lo kad uzme­mo u ob­zir da Ku­pi­no­vo u ovom tre­nut­ku ima 2.400 svi­nja, a da je za jed­nu svi­nju po­tre­ban je­dan hek­tar. Šta sa osta­lim svi­nja­ma, zar da po­cr­ka­ju? Naj­ve­ći pro­blem je u gla­va­ma lju­di, eto, Voj­vo­di­na­šu­me se po­na­ša­ju kao da je to nji­ho­va de­do­vi­na, a ja tvr­dim da su se i če­ti­ri Da­hi­je vi­še bri­nu­le za srp­sku ra­ju, ne­go što se da­nas vla­sti u Voj­vo­di­ni bri­nu za svo­je se­lja­ke, sra­mo­ta, ovo je ti­pi­čan fe­u­da­li­zam u 21. ve­ku – od­lu­čan je Đu­ri­čić.
Op­šti­na Pe­ćin­ci je da­la sve­srd­nu po­dr­šku sto­ča­ri­ma i sle­de­ći odr­ža­ni sa­sta­nak mo­gao bi da do­ne­se i po­volj­no re­še­nje, ka­ko ka­že Đu­ri­čić.
– Po­sle sle­de­ćeg sa­stan­ka će­mo ko­nač­no zna­ti na če­mu smo, a na­po­mi­njem da bi se za­do­vo­lji­li uko­li­ko na ko­ri­šće­nje do­bi­je­mo tre­ću zo­nu, hra­sto­vu šu­mu – re­kao je Đu­ri­čić.
On je do­dao da Udru­že­nje sto­ča­ra ne­će od­u­sta­ti, jer ove go­di­ne Ku­pi­no­vo, ko­je bro­ji 400 kr­ma­ča, mo­že da pro­iz­ve­de 5.000 svi­nja.
– Sprem­ni smo na sve, jer ni­kad ni­smo si­gur­ni šta nas če­ka, a ka­pa­ci­te­ti ovog se­la su ogrom­ni, mo­že do kra­ja go­di­ne da se pro­iz­ve­de 5.000 svi­nja i ume­sto da to ne­ko ce­ni, oni nam mak­si­mal­no ote­ža­va­ju rad, trud i ži­vot. Ne­će se na ovo­me za­vr­ši­ti, mo­ra­mo da is­te­ra­mo svo­je, jer smo do­šli do to­ga da se kao u do­ba rob­ne raz­me­ne sna­la­zi­mo za hra­nu svi­nja­ma – ka­že Lju­bo­mir Đu­ri­čić.
Sva­ki dan na te­re­nu, na is­pa­ši, uz Đu­ri­či­ća su i Ži­ki­ca Kne­že­vić, Ra­do­slav Đu­ri­čić i Pe­ri­ca Bu­dim­čić ko­ji po­tvr­đu­ju nje­go­ve re­či.
Ži­ki­ca Kne­že­vić je do pro­šle go­di­ne imao 180 svi­nja, što je bi­lo naj­vi­še u se­lu.
– Do ne­dav­no sam imao 180 svi­nja, a tre­nut­no 100, jed­no­stav­no, ze­mlji­šte na ko­joj je do­zvo­lje­na is­pa­ša je za­tro­va­no. Sle­de­će go­di­ne, na­ža­lost, oče­ku­jem pad za 50 od­sto. Ube­đen sam da oni čak i ne­ma­ju ob­ja­šnje­nje za­što su uve­li ova­kve sank­ci­je, već da jed­no­stav­no tru­ju šu­mu i to je to – re­kao je Kne­že­vić.
Ra­do­slav Đu­ri­čić, po stru­ci di­plo­mi­ra­ni ma­šin­ski in­že­njer, dr­žao je go­ve­da, ali po­sao se ni­je is­pla­tio.
– Pro­blem je na tr­ži­štu, ra­di se na sop­stve­nu šte­tu, ta­ko da sam od­u­stao od go­ve­dar­stva, sad imam 45 svi­nja. Svi oni pri­ča­ju o zna­ča­ju zdra­ve hra­ne, a on­da pe­sti­ci­di­ma tru­ju ze­mlju na ko­joj sto­ka pa­se. Mo­ra­li bi da nam ustu­pe zdra­vo ze­mlji­šte pod hra­sto­vom šu­mom, ina­če uza­lud sve ovo, ja­lo­vo je ovo re­še­nje. Je­di­no što ču­je­mo su stal­na obe­ća­nja, a na­rod ni­je dža­be re­kao da je obe­ća­nje lu­dom ra­do­va­nje – ka­že Ra­do­slav Đu­ri­čić.
Pe­ri­ca Bu­dim­čić je sa­mo­hra­ni otac dvo­je de­ce.
– Stal­no smo na te­re­nu, ali sve de­lu­je uza­lud, od ra­da ne mo­že­mo ni da se po­kri­je­mo, ne­ka­ko pre­ži­vlja­va­mo, imam 30 svi­nja i šta sad, mo­gu sa­mo da se na­dam da će se ova si­tu­a­ci­ja re­ši­ti po­volj­no za nas – re­kao je Bu­dim­čić.
Za­i­sta, si­tu­a­ci­ja je tra­gi­ko­mič­na, da sta­vi­mo na stra­nu i po­li­ti­ku i sve, ove me­re usme­re­ne pro­tiv se­lja­ka, ko­ji je­di­ni stva­ra­ju vred­nost, tj. je­di­ni ne­što pro­iz­vo­de u Sr­bi­ji, u naj­ma­nju ru­ku su su­ma­nu­te. U ovoj ze­mlji naj­nor­mal­ni­ja je po­ja­va da na vlast do­la­ze lju­di ko­ji do tog tre­nut­ka ni­su ima­li ni za no­ve ci­pe­le, a on­da svo­ja­ta­ju pri­rod­ne re­sur­se, ni ma­nje ni vi­še. Mo­gli bi da okre­će­mo gla­vu od sve­ga, ali to bi on­da zna­či­lo da bi u ovom slu­ča­ju do­pu­sti­li da bez par­do­na ugi­ne pre­ko 2.000 svi­nja sa­mo u jed­nom se­lu, u ovom slu­ča­ju Ku­pi­no­vu. To ni ma­lo ni­je nor­mal­no. Vla­da­ju­će struk­tu­re Op­šti­ne Pe­ćin­ci da­ju sve­tao pri­mer ka­ko se šti­te me­šta­ni i nji­ho­vi in­te­re­si. Ku­pi­no­vo je se­lo oko ko­jeg re­ka Sa­va pra­vi ši­rok luk, u bli­zi­ni je i Obed­ska ba­ra, stra­te­ški po­lo­žaj je pre­sti­žan, a se­lja­ci pro­iz­vo­đa­či kr­pe kraj sa kra­jem. Da­kle, ne­što je tru­lo u dr­ža­vi Dan­skoj.

Alek­san­dar Ćo­sić
Fo­to: Želj­ko Pe­tras