SR­ĐAN DIN­ČIĆ PRED MI­TROV­ČA­NI­MA – Hu­ma­ni­tar­no ve­če pu­no sme­ha

No­vi stend ap Sr­đa­na Din­či­ća kre­nuo je na tur­ne­ju po gra­do­vi­ma Sr­bi­je i re­gi­o­na, te je na­kon Kra­gu­jev­ca, No­vog Sa­da, Bi­je­lji­ne, Alek­sin­ca, Ni­ša, 14. de­cem­bra pre­mi­jer­no iz­ve­den i u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, pred „do­ma­ćom“ pu­bli­kom.
Po­zo­ri­šte „Do­bri­ca Mi­lu­ti­no­vić“ u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci bi­lo je ma­lo da pri­mi sve one ko­ji su že­le­li da ču­ju i vi­de no­vi na­stup svog su­gra­đa­ni­na, Sr­đa­na Din­či­ća. Grad Srem­ska Mi­tro­vi­ca je bio po­kro­vi­telj ovog na­stu­pa, kar­te su bi­le bes­plat­ne za sve po­se­ti­o­ce, a ve­če sme­ha bi­lo je i hu­ma­ni­tar­nog ka­rak­te­ra, jer je pu­bli­ka bi­la u pri­li­ci da do­ni­ra no­vac za Deč­ji bo­ra­vak Ško­le za osnov­no i sred­nje obra­zo­va­nje „Ra­di­voj Po­po­vić“.
Ka­ko na­vo­di Din­čić, plan je da sa no­vim stend apom, ko­ji no­si na­ziv „Đa­vo iz ja­go­de“ obi­đe 30ak gra­do­va u Sr­bi­ji, da bi sim­bo­lič­no, na dan ša­le, 1. apri­la imao i svo­ju be­o­grad­sku pre­mi­je­ru u Do­mu sin­di­ka­ta.
Ova­ko svoj no­vi stend ap vi­di Sr­đan:
– „Đa­vo iz ja­go­de“ je to­pla ljud­ska pri­ča iz­me­đu osta­log i o to­me ka­ko se tri­de­set ki­lo­gra­ma pla­šlji­vog kr­zna tre­se zbog gr­mlja­vi­ne, ti­nej­džer­ka mr­zi svet a po­seb­no svo­je ši­ške, ka­ko je­dan ucve­lje­ni mla­dić ot­kri­va svoj­stva va­gi­ne ko­ja mo­gu pro­me­ni­ti tok čo­ve­čan­stva, a naj­go­ri ta­ta ikad se bo­ri za svo­je me­sto pred te­le­vi­zo­rom sa ko­ga se ču­ju ve­sti da su ne­ki lju­di umr­li ali da će se ži­ve­ti bo­lje. A si­gur­no ho­će već sle­de­će go­di­ne. Ili one ta­mo…- ka­že o svom na­stu­pu Din­čić.
Ina­če, Sr­đan Din­čić je sa­da po pr­vi put na­stu­pio u mi­tro­vač­kom po­zo­ri­štu, pret­hod­na dva na­stu­pa je imao u Hr­vat­skom do­mu, ka­da je iz­vo­dio tek­sto­ve „Is­pod ne­vi­dlji­vog ki­šo­bra­na“ i „Laž pre­ma isti­ni­tom do­ga­đa­ju“.
– Ovo­ga pu­ta ni­sam vi­deo pu­bli­ku, sa­mo pr­va dva re­da, pa sam sa nji­ma ma­lo ko­mu­ni­ci­rao. Je­ste lak­še na­stu­pa­ti u po­zo­ri­štu, me­đu­tim ja ipak naj­vi­še vo­lim da vi­dim li­ca lju­di sa ko­ji­ma ko­mu­ni­ci­ram. U sva­kom slu­ča­ju dru­ga­či­ja je at­mos­fe­ra ka­da se na­stu­pa u klu­bu i u po­zo­ri­štu. A ka­ko ja stal­no ze­zam vlast, mi­slim da sam po­sled­nji put u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci – u ša­li ka­že Sr­đan.
I ovo­ga pu­ta su se Mi­trov­ča­ni do­bro na­sme­ja­li uz svog su­gra­đa­ni­na, a i on se do­bro za­ba­vio ze­za­ju­ći po­je­di­ne lju­de iz pu­bli­ke. Na pi­ta­nje šta ra­di ka­da pu­bli­ke ne re­a­gu­je na nje­go­ve fo­re i šta či­ni ka­da se po­le­mi­ka iz­me­đu nje­ga i pu­bli­ke „otrg­ne kon­tro­li“, Din­čić od­go­va­ra:
– To me­ni ni­je i ne mo­že da bu­de ne­zgod­no, jer ja sam na sce­ni, imam mi­kro­fon i zvuč­ni­ke, ta­ko da sam u pred­no­sti sva­ka­ko. Me­ni je po­sao da ze­zam, bi­lo je ra­znih si­tu­a­ci­ja, ali ne­mam pro­blem ka­da ne­ko ne­što do­ba­ci. A ka­da se lju­di ne sme­ju na mo­je fo­re, ni­šta, pro­gu­tam i ide­mo da­lje. Mi­li­on ne­kih fak­to­ra uti­če na to da li se ne­ko na­sme­je ili ne na­sme­je. Na­čin na ko­ji sam is­pri­čao fo­ru, tre­nu­tak u ko­jem sam je is­pri­čao, ka­ko sam sve to upa­ko­vao. Po­sto­je fo­re ko­je ni­su pro­šle ov­de, a na ne­kom dru­gom me­stu pro­đu, a ne­kad se lju­di na­sme­ju na me­sti­ma gde uop­šte ni­sam to oče­ki­vao – ka­že na kra­ju Sr­đan.
Mi­trov­ča­nin Sr­đan Din­čić je po­znat kao fe­no­me­na­lan stend ap ko­mi­čar, je­dan od sce­na­ri­sta emi­si­je „Ve­če sa Iva­nom Iva­no­vi­ćem“, kao i uče­snik/vo­di­telj emi­si­je „Če­ti­ri i po mu­škar­ca“, a sa or­ga­ni­za­ci­jom Sten­dap.rs sni­mao je emi­si­ju Stand up & mo­re za Co­medy cen­tral Ex­tra. Ima iza se­be sko­ro hi­lja­du na­stu­pa u pro­te­klih pet go­di­na.

B. S.