25.11.2015.
Hronika

SREM­SKA MI­TRO­VI­CA: PA­LA SKE­LA SA ZLAT­NOG JE­LE­NA, SRE­ĆOM BEZ TEŽE PO­VRE­ĐE­NIH – OPA­SNO PO ŽI­VOT: Fu­še­raj gra­đe­vin­skih slu­žbi

Ka­ko je in­ve­sti­tor, ko­ji je ku­pio zgra­du po­zna­tu me­đu Mi­trov­ča­ni­ma kao Zlat­ni je­len i raz­ru­šio je u na­me­ri da na nje­nom me­stu zi­da no­vi po­slov­ni obje­kat, za­šti­tio pro­stor rad­ne zo­ne – po­ka­zao je pr­vi je­se­nji ve­tar ko­ji je ogra­du i ske­le po­ru­šio na obli­žnje par­ki­ra­ne auto­mo­bi­le.
Pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma ko­je smo do­bi­li iz Po­li­cij­ske upra­ve Srem­ska Mi­tro­vi­ca, pro­šle su­bo­te, 21. no­vem­bra oko 8.30 ča­so­va na tri put­nič­ka auto­mo­bi­la, od ko­jih je je­dan po­li­cij­ski, ob­ru­ši­la se gra­đe­vin­ska ske­la na ras­kr­sni­ci uli­ca Žit­ni trg i Đu­re Jak­ši­ća. Lak­še je po­vre­đen po­li­ca­jac.
Ske­la je u cen­tru Srem­ske Mi­tro­vi­ce ogra­đi­va­la ne­ka­da­šnju zgra­du po­zna­tu pod ime­nom Zlat­ni je­len. Sa­mo za­hva­lju­ju­ći sreć­nom sti­ca­ju okol­no­sti i pri­seb­nim pri­pad­ni­ci­ma po­li­ci­je iz­beg­nu­ta je ve­li­ka ne­sre­ća.
Ka­ko pre­no­si Srem­sko­mi­tro­vač­ki por­tal, do­la­ze­ći auto­mo­bi­lom iz prav­ca pe­šač­ke zo­ne pri­pad­ni­ci po­li­ci­je su pri­me­ti­li ka­ko se ske­la opa­sno po­če­la na­gi­nja­ti na ulič­nu stra­nu. Vi­dev­ši da je is­pred njih auto­mo­bil mar­ke „pa­sat“, uklju­či­li su ro­ta­ci­ju i ob­i­šli „pa­sat“, te sta­li upra­vo na me­stu na kom je ske­la pa­la na njih u na­me­ri da za­u­sta­ve sa­o­bra­ćaj. Čo­vek ko­ji je bio za vo­la­nom „pa­sa­ta“ A. B. je u de­li­ću se­kun­de iz­le­teo iz auto­mo­bi­la, da bi iza nje­ga šip­ka od ske­le pro­le­te­la kroz šajb­nu. Pad ske­le ko­ja je tu po­sta­vlje­na da bi to­bo­že sa­ču­va­la pro­la­zni­ke od ra­do­va ko­ji su se iz­vo­di­li na ne­ka­da­šnjoj zgra­de Zlat­ni je­len, sa­mo je jed­na u ni­zu manj­ka­vo­sti si­ste­ma u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci.
M NO­VI­NE su to­kom po­sled­njih šest me­se­ci u ne­ko­li­ko na­vra­ta pi­sa­le o ku­ći u Vod­noj uli­ci ko­ja je ta­ko­đe bi­la ne­a­de­kvat­no obez­be­đe­na od pa­da, a dva na­ta­ka­re­na be­ton­ska stu­ba na tro­to­a­ru pred­sta­vlja­la su opa­snost i za pe­ša­ke, i za bi­ci­kli­ste i vo­za­če auto­mo­bi­la. Pro­blem je ko­nač­no de­li­mič­no re­šen, ka­da je po­sta­vlje­na ka­kva ta­kva bez­bed­na ogra­da na uru­še­nu ku­ću, i ka­da su sklo­nje­ne be­ton­ske ce­vi i oslo­bo­đen pro­laz pe­ša­ci­ma. Po­sle sve­ga ne­ko­li­ko ne­de­lja od po­sled­njeg tek­sta u na­šim no­vi­na­ma de­ša­va se ova ne­sre­ća.
Da bi bi­lo ko­ji in­ve­sti­tor kre­nuo u iz­grad­nju ne­ke zgra­de po­treb­no je da pri­ku­pi broj­ne do­zvo­le i do­bi­je sa­gla­snost gra­đe­vin­skih slu­žbi za po­če­tak ra­do­va i do­zvo­lu da je ske­la ade­kvat­no po­sta­vlje­na. Ko je u ovom slu­ča­ju na­pra­vio pro­pust? Zbog če­ga se na­kon ma­lo ja­čeg ve­tra ce­la kon­struk­ci­ja ko­ja je obez­be­đi­va­la zgra­du uru­ši­la? Ka­ko je mo­gu­će da su nad­le­žne slu­žbe iz­da­le do­zvo­lu za ra­do­ve na ovoj zgra­di i zbog če­ga ni­je kon­tro­li­sa­no da li je zgra­da ade­kvat­no obez­be­đe­na? Da je sve ura­đe­no ka­ko tre­ba i po za­ko­nu, si­gur­no se ne bi de­si­lo da ske­la pad­ne.
Bi­lo je ju­tro, bio je Aran­đe­lov­dan, pi­jač­ni dan i sa­mo je pu­kom sre­ćom iz­beg­nu­ta tra­ge­di­ja. Je­ste da su ošte­će­ni auto­mo­bi­li, ali će se ne­ka­ko ma­te­ri­jal­na šte­ta i na­dok­na­di­ti, ali ljud­ski ži­vot ne­ma ce­nu.
Nad­le­žni iz mi­tro­vač­ke lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve če­sto is­ti­ču ka­ko ve­li­ki pro­blem pred­sta­vlja ne­do­vo­ljan broj in­spek­cij­skih or­ga­na. Na­vo­de da je grad ve­lik i da je ne­mo­gu­će da je­dan ili dva čo­ve­ka us­pe­ju da is­kon­tro­li­šu sve. Mo­žda to je­ste isti­na, ali to sva­ka­ko ni­je pro­blem Mi­trov­ča­na i lo­kal­ne vla­sti bi tre­ba­li da se iz­bo­re za ve­ći broj in­spek­to­ra. A ne da se hva­ta­ju za gla­vu sva­ki put ka­da ne­ko od no­vi­na­ra po­sta­vi pi­ta­nje bez­bed­no­sti zgra­da u gra­du. Mno­go je zgra­da ko­je pre­te da će se uru­ši­ti, mno­go je i onih ko­je se re­kon­stru­i­šu pa su obez­be­đe­ne ne­kim ske­la­ma i ogra­da­ma. Ovaj slu­čaj pa­da ske­le nas opo­mi­nje da sami po­ve­de­mo ra­ču­na o svo­joj bez­bed­no­sti ka­da pro­la­zi­mo po­red ova­kvih zgra­da, po­go­to­vo još ako ne daj bo­že du­va ve­tar. Jer oči­gled­no mi sa­mi se­be mo­že­mo naj­bo­lje za­šti­ti­ti, po­što oni ko­ji su za­du­že­ni za to ne ra­de svoj po­sao do­volj­no do­bro i ne znam ni ja u šta se uzda­ju ka­da obje­kat, ko­ji oči­gled­no ni­je do­volj­no do­bro obez­be­đen, pro­gla­se bez­bed­nim.
Ko­li­ko li je još ova­kvih obje­ka­ta po­put ne­ka­da­šnjeg Zlat­nog je­le­na?! Zbog to­ga po­što­va­ni, u se i u svo­je klju­se, pa­zi­te na svo­ju gla­vu, jer ste se­bi naj­va­žni­ji i da, ni­ka­ko ne pro­la­zi­te po­red ske­la dok du­va ve­tar. A to što ide sve hlad­ni­je vre­me, ve­tar, ki­ša i sneg nam sle­du­ju, zna­či da je naj­bo­lje da osta­ne­te u svo­jim ku­ća­ma i ne iza­zi­va­te sud­bi­nu.

B. Se­la­ko­vić
Fo­to: Sr­đan Ala­tić

Unestite reč ili frazu koju želite da pronađete.