Prošlog petka u Hotelu Srem u Sremskoj Mitrovici, u prisustvu brojnih prijatelja i kolega, poslovnih i javnih ličnosti iz kulturnog i društvenog života, kao i predstavnika lokalne samouprave, upriličena je skromna svečanost povodom 15 godina izlaženja sremskog nedeljnika M novine. Mitrovačke M novine osnovane su u leto 2001. godine, na inicijativu moje malenkosti i uz podršku ljudi koje volim. Nije 15 godina neki „istorijski“ period u životu jednih novina, mada su se u tom vremenskom periodu od decenije i po, mnogi mediji, kako štampani, tako i elektronski ugasili i prestali sa radom, kao što su se osnivali neki drugi. Opstajati u ovim vučijim vremenima, uspeh je sam po sebi, ali M novine nisu smatrale da je jedino važno opstajanje po svaku cenu.
Jer, proizvodnja javnih informacija nije isto što i proizvodnja krastavaca ili kobasica. Uz sve uvažavanje svih koji nešto proizvode.
Informisanje ume da bude opasna roba (zavisno od toga koliko je prava, ili iskrivljena) i zato je javno informisanje, koje s pravom smatraju jednim od stubova demokratskog društva ozbiljna stvar kojim ne treba da se bave neozbiljni, neodgovorni i nepismeni ljudi.
Nije, dakle, teško samo o(p)stajati u ovom i ovakvom vremenu, još je veći problem sačuvati minimum profesionalno moralnog integriteta, jer teško da danas ima profesije (ako je novinarstvo ikada ovde i bilo profesija u punom značenju) koja je toliko nisko pala. Spadam u one koji imaju nekakvo pamćenje i dobro se sećam onih vremena kada je vest za prvu stranu bila kako je naš tadašnji predsednik Tito, odstrelio u lovu medveda kapitalca. Dok se o tolikim važnim stvarima nije smelo ni pitati, kamoli pisati. Mislio sam da su ta vremena zauvek prošla, ali na žalost postala su još gora. Umesto mečke odstreljene na Tari, ili u Bugojnu, sada nam se sa prvih strana smeše gologuze starlete, lopuže i ostali polusvet, ali i mnoge druge životno važne stvari nam se saopštavaju na način kao da smo žešće retardirani.
Nismo želeli da živimo u lažnoj stvarnosti, niti da pojedini mangupi iz svačijih redova manipulišu našim zdravim razumom. Za nas je javno informisanje oduvek bilo namenjeno javnosti, a nikako manipulaciji pojedinaca i za to baš nismo uvek imali razumevanja. Nije momenat da se u ovoj svečarskoj prilici prisećam nekih neprijatnih detalja, ali na plećima M novina je na najočigledniji način nošen teret istine da je u svom selu teško biti prorok. Nije to bilo ni lako ni bezbolno, ali ako smo bar malo pomerili granice u borbi za istinu, a smatramo da jesmo u Sremu, nismo džabe na ovom svetu. Sačuvali smo obraz, kako svoj tako i ove teške i nesretne profesije kojom se bavimo. Uspeli smo da ne budemo ničija posluga u vršenju vlasti. Novinari M novina nikada nisu bili ničiji konobari. Naravno, svaka čast ljudima koji se bave časnom profesijom konobara, ali neka svako radi svoj posao.
Naš posao je javna istina. Imamo razloga da budemo ponosni na 15 godina izlaženja M novina.