So­r­te pše­ni­ce ko­je su po­se­ja­ne na pod­ruč­ju rum­ske op­šti­ne ot­por­ne su na ni­ske tem­pe­ra­tu­re, ta­ko da ni­su za­be­le­že­ne ve­će šte­te od iz­mr­za­va­nja.
Ste­pen ot­por­no­sti na ni­ske tem­pe­ra­tu­re umno­go­me za­vi­si i od vre­me­na se­tve. Pše­ni­ca ko­ja je po­se­ja­na u op­ti­mal­nom agr­o­teh­nič­kom ro­ku (do kra­ja ok­to­bra) pro­šla je kroz pe­ri­od ka­le­nja i tre­nut­no se na­la­zi u fa­zi bo­ko­re­nja što je fa­za u ko­joj je pše­ni­ca naj­ot­por­ni­ja na ni­ske tem­pe­ra­tu­re.
– Ove go­di­ne je bi­lo do­sta se­tve van op­ti­mal­nog agr­o­teh­nič­kog ro­ka. Pše­ni­ca ko­ja je ta­da po­se­ja­na na­la­zi se u fa­za­ma od po­čet­ka ni­ca­nja do fa­ze dva li­sta i u tim fa­za­ma je da­le­ko ose­tlji­vi­ja na dej­stvo ni­skih tem­pe­ra­tu­ra. Što se ti­če bilj­nih vr­sta, pše­ni­ca i tri­ti­ka­le su ot­por­ni­ji od ječ­ma – ka­že Go­ran Drob­njak, struč­ni sa­rad­nik u Po­ljo­pri­vred­noj struč­noj slu­žbi Ru­ma.
Kod pše­ni­ce i tri­ti­ka­la kri­tič­na tem­pe­ra­tu­ra ko­ju bilj­ka mo­že da pod­ne­se je mi­nus 14 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa dok je kod ječ­ma mi­nus 12 ste­pe­ni.
Po­je­di­ne so­r­te iz­dr­že i ni­že tem­pe­ra­tu­re. Pod sne­žnim po­kri­va­čem ot­por­nost ra­ste i ona je ve­ća uko­li­ko je sne­žni po­kri­vač de­blji.
Pro­ce­nu šte­te od iz­mr­za­va­nja je mo­gu­će utvr­di­ti tek na­kon po­ra­sta tem­pe­ra­tu­re.
– Mo­gu­će je da do­đe do iz­mr­za­va­nja li­sne ma­se, ali tre­ba pod­se­ti­ti na ve­li­ku moć re­ge­ne­ra­ci­je str­nih ži­ta. Ključ­no je da čvor bo­ko­re­nja osta­ne sa­ču­van, od­no­sno da je na pre­se­ku beo, jer je on­da re­ge­ne­ra­ci­ja mo­gu­ća – za­klju­ču­je Drob­njak.