IPARD program

Kako do sredstava iz Evropske unije?

U sremskomitrovačkoj Gradskoj kući 20. februara Gradska uprava za poljoprivredu, u saradnji sa Agencijom za ruralni razvoj, organizovala je edukaciju za poljoprivrednike o mogućnosti korišćenja sredstava iz IPARD programa, predpristupna sredstva Evropske unije namenjena ruralnom razvoju. Edukaciju i prezentaciju spro-vela je Ružica Gelo, stručnjak za IPARD program i poljoprivrednu politiku.
Cilj prezentacija bio je da se poljoprivredni proizvođači informišu o IPARD–u, kako bi spremno ušli u taj proces.
Ružica Gelo je navela da će prilikom načina konkurisanja seljaci imati više posla oko prikupljanja dokumentacije. Takođe, ono što je rečeno jeste da mladi farmeri, do 40 godina starosti dobijaju veća sredstva, odnosno dodatnih pet odsto. Oni koji konkurišu za sredstva, dužni su sami da isfinansiraju projekat, a 50 od-nosno 60 odsto sredstva dobijaju tek kada komisija izađe na teren i utvrdi stanje. Ako projekat ne ispunjava uslove, novac iz IPARD–a neće biti dodeljen. Komisija može da izlazi na teren i pet godina nakon urađenog projekta.
Što se tiče iskustava u Hrvatskoj, Ružica Gelo ističe da su poljoprivredni proizvođači uglavnom „pali“ na javnim nabavkama. Naravno, svi imaju pravo da angažuju konsultanta. Međutim, uglavnom konsultantske kuće tra-že mnogo novca, ali mora se biti oprezan i sa njima, jer u svakom slučaju, i ako se koriste njihove usluge, ne mora da znači da će dobiti novac po svaku cenu. Znači, potrebno je kontrolisati i konsultanta koji će praviti projekte.
Ko može biti korisnik IPARD sredstava? Svaka osoba koja ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo i iz-mirene sve obaveze prema državi. Prilikom konkursa za IPARD, ne može se konkurisati za nacionalne progra-me, a potrebno je i da oni koji konkurišu imaju određen stepen obrazovanja, odnosno srednju stručnu spremu.
Jedno od pitanja na sastanku, koje su poljoprivredni proizvođači postavili Ružici Gelo, bilo je, da li bi im se više isplatilo da kupe traktor ili neku poljoprivrednu mašinu na lizing ili kredit. Ona je odgovorila da se finansijski lizing ne isplati, dok je kredit bolja varijanta. U svakom slučaju, mora se sprovesti javna na-bavka i odabrati najbolja ponuda.
Potom su usledila pitanja da li se mora definisati plasman toga što se proizvodi i koja su iskustva poljo-privrednika iz Hrvatske sa konsultantima, gde je veći procenat uspešnosti apliciranja.
– Morate imati ideju gde ćete to prodati. U Hrvatskoj se to nije tražilo. Potrebno je navesti tamo, recimo, da ćete izvoziti u Rusiju. Pretpostavlja se, da onaj ko se javi na konkurs ima osigurano tržište, to se nekako pod-razumeva. Naravno, može vam se desiti da na kraju i ne dobijete sva sredstva. Što se tiče konsultanata, oni uzi-maju novac na početku projekta, a niko vam ne garantuje ćete sigurno proći. Mogu se koristiti i inostrane kon-sultantske kuće, ali se morate držati evropskih formulara – pojasnila je Gelo.
Poljoprivrednike je takođe zanimalo i da li je u Hrvatskoj lokalna samouprava učestvovala u kreditiranju. Gelo je pojasnila da lokalna samouprava u Hrvatskoj nije učestvovala i da po tom pitanju moraju biti oprezni, jer se ne sme uzimati novac iz nekog drugog fonda ako se konkuriše za IPARD. Oni su bili zainteresovani na koji način lokalne samouprave mogu da se uključe i pomognu. Gelo je istakla da lokalne samouprave mogu pomo-ći oko brzog izdavanja građevinske dozvole i dokumenata koji su potrebni.
Na kraju sastanka Ružica Gelo objasnila je da je ideja bila da se porazgovara sa poljoprivrednicima sa terito-rije Grada Sremska Mitrovica oko toga šta će se desiti sa poljoprivrednim sektorom ulaskom u Evropsku uniju.
– Osnov poljoprivrede je poljoprivredno zemljište, treba pronaći najbolji način da se ono iskoristi, a sa-svim je sigurno da su resursi tu. Pravi način za svakog poljoprivrednog proizvođača je drugačiji, zavisi od to-ga čime on raspolaže. Kada se gleda na nivou cele države, jasno je da su strukturni problemi osnovni proble-mi poljoprivrednog sektora. Radi se o prosečnoj maloj veličini poljoprivrednog gazdinstva, naravno da je ta-kvim poljoprivrednim proizvođačima izrazito teško takmičiti se sa velikim poljoprivrednim proizvođači-ma kakve imamo primere u Češkoj ili Danskoj. Odgovor za takve poljoprivredne proizvođače leži primarno u udruživanju i usmeravanju ka proizvodima veće vrednosti i njihovom brendiranju – rekla je Gelo.
Poljoprivrednik Draško Danilović iz Kuzmina, nakon sastanka, rekao je da im je dobro došao primer iskusta-va iz Hrvatske, ali da poljoprivrednici sa ovih prostora moraju prvenstveno da gledaju kako će to da funkcio-niše u našoj državi.
– Zahvaljujući gošći saznali smo kakva su iskustva iz Hrvatske, na koji način su oni dolazili do sredstava IPARD fonda. Ne smemo smetnuti s uma da su oni u Evropskoj uniji, a mi se već godinu dana prepilićemo sa usklađivanjem pravilnika. Dobra su iskustva, ali moramo gledati kako će to da funkcioniše u našoj državi. Treba što brže da iskoristimo ta sredstva, da razvijemo svoju poljoprivredu i da budemo konkurentniji. Drža-va to može da postigne samo pravilnim organizovanjem – rekao je Danilović.
Petar Samardžić, direktor Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica istakao je da je cilj edukacije omogućavanje mitrovačkim poljoprivrednicima da dobiju odgovore na sva pitanja iz domena IPARD programa, odnosno predpristupne pomoći za ruralni razvoj u periodu od 2014. do 2020. godine.