Mraz, sneg i ve­o­ma ni­ske tem­pe­ra­tu­re ne pri­ja­ju ni­ko­me, a po naj­ma­nje sta­rim i bo­le­snim. Na­ža­lost, na te­ri­to­ri­ji Gra­da Srem­ska Mi­tro­vi­ca ima do­sta sta­rih sa­mač­kih do­ma­ćin­sta­va, ali i vi­šeč­la­nih po­ro­di­ca ko­ri­sni­ka so­ci­jal­ne po­mo­ći.
Ba­ka Sav­ka Že­ga­rac iz La­ćar­ka ima 85 go­di­na i ži­vi sa­ma. Po­ro­di­cu ne­ma, ni­ka­da se ni­je uda­va­la, ne­ma de­ce, a ku­ća u ko­joj ži­vi, na kra­ju La­ćar­ka ni­je nje­na. Do­brom vo­ljom sna­je, ko­ja ži­vi u Ka­na­di, obez­be­đen joj je krov nad gla­vom. Od 2013. go­di­ne ko­ri­sni­ca je nov­ča­ne so­ci­ja­ne po­mo­ći od oko 9.000 di­na­ra me­seč­no. Ove hlad­ne da­ne pro­vo­di u kre­ve­tu, jer ju je uhva­tio grip, te da ne­ma po­moć ge­ron­to­do­ma­ći­ce te­ško da bi iz­dr­ža­la le­de­ne da­ne. Za­hva­lju­ju­ći Bor­ki Lo­bo­žin­ski, ge­ron­to­do­ma­ći­ci iz La­ćar­ka, ba­ka Sav­ka spa­va u to­plom.
– Da mi ni­je Bor­ke, ne znam šta bih ja. Ni­ko mi ne do­la­zi, le­žim sa­ma ov­de, ne­mam ni­kog. Bor­ka do­đe, na­lo­ži sme­de­re­vac, spre­mi mi da je­dem, sku­va čaj, oči­sti sneg u dvo­ri­štu, ode po le­ko­ve. Sa­ma ne bih mo­gla ni­šta od to­ga – pri­ča ba­ka Sav­ka, ko­ja sla­bo ču­je i vi­di.
Ka­ko na­vo­di ge­ron­to­do­ma­ći­ca Bor­ka, kod ba­ka Sav­ke do­la­zi tri pu­ta ne­delj­no, ali ka­ko je ba­ka bo­le­sna i u kre­ve­tu, po ovih hlad­nim da­ni­ma je obi­la­zi dva pu­ta dnev­no. Te­ško je i njoj da po sne­gu stig­ne do sva­kog ko­ri­sni­ka, a tre­nut­no ih ima 12, osam je iz La­ćar­ka, a če­tvo­ro iz Mar­ti­na­ca. Do ko­ri­sni­ka u La­ćar­ku do­la­zi bi­ci­klom ili pe­ške i bri­ne da se ni­ko ne smr­zne u hlad­nim da­ni­ma, da ima­ju to­pao obrok i to­plu so­bu.
– Te­ško je, u ovim hlad­nim da­ni­ma vi­še je po­sla oko dr­va, lo­že­nja i spre­ma­nja to­plih obro­ka. Svi su sla­bo po­kret­ni, sla­bo ču­ju i vi­de, tre­ba­ju im i le­ko­vi i hra­na. Ni­ko od ko­ri­sni­ka ne mo­že ni­šta ve­li­ko sam da ura­di, da­lje iz dvo­ri­šta ne mr­da­ju, a uglav­nom im ni­ko i ne do­la­zi. Ja sam ta ko­ja im otvo­ri vra­ta u svet, želj­ni su pri­če i dru­štva – na­vo­di Bor­ka Lo­bo­žin­ski.
Pre­ko Cen­tra za so­ci­jal­ni rad an­ga­žo­va­no je 12 ge­ron­to­do­ma­ći­ca i je­dan ge­ron­to­do­ma­ćin, ko­ji bri­nu o 260 ko­ri­sni­ka uslu­ge po­moć u ku­ći na te­ri­to­ri­ji Gra­da.
Deo ko­ri­sni­ka, ko­ji ži­ve sa­mi, je sme­šten u do­mo­ve za sta­re, u Ru­mi i Šap­cu, a ka­ko na­vo­di di­rek­tor­ka Cen­tra za so­ci­jal­ni rad „Sa­va“ Sne­ža­naa Sta­ni­sa­vlje­vić, dva mu­škar­ca i dve že­ne su sme­šte­ne u hra­ni­telj­ske po­ro­di­ce, jed­na oso­ba je sme­šte­na u bol­ni­cu, a za že­nu sa če­tvo­ro de­ce obez­be­đen je sme­štaj u si­gur­noj ku­ći dok tra­ju hlad­ni da­ni.
Pred­stav­ni­ci mi­tro­vač­ke lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve ob­i­šli su pro­šlog če­tvrt­ka, 12. ja­nu­a­ra ba­ka Sav­ku i uru­či­li joj po­moć u vi­du hra­ne i sred­sta­va za hi­gi­je­nu. Istog da­na ob­i­šli su i če­tvo­ro­čla­nu po­ro­di­cu Te­ša­no­vić u Gr­gu­rev­ci­ma, ko­ji­ma su ta­ko­đe od­ne­li po­klon pa­ket sa osnov­nim ži­vot­nim na­mir­ni­ca­ma.
U Uli­ci Pa­lih bo­ra­ca, na bro­ju 79 na­la­zi se sta­ra tro­šna ku­ća u ko­joj ži­vi če­tvo­ro­čla­na po­ro­di­ca Te­ša­no­vić. Bla­že Te­ša­no­vić sa su­pru­gom Snje­ža­nom ima dvo­ji­cu si­no­va, mla­đeg Ni­ko­lu, uče­ni­ka Sred­nje eko­nom­ske ško­le „9. maj“ i sta­ri­jeg Si­me­u­na, stu­den­ta Šu­mar­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du.
– Dva­de­set osam go­di­na sam ra­dio u Ma­tro­zu, za­tim sam pre­šao u Še­će­ra­nu, a ka­da je i ona pro­pa­la, ostao sam bez po­sla 2008. Od ta­da ra­dim se­zon­ske po­slo­ve, gde me zo­vu odem da ko­sim, ko­pam, ne od­bi­jam ni­šta, jer tre­ba po­ro­di­cu pre­hra­ni­ti i de­cu iz­ško­lo­va­ti. Že­na mi je ope­ri­sa­la oba bu­bre­ga, ja sam ope­ri­sao de­be­lo cre­vo, te­žak je ži­vot. Do­bi­ja­mo so­ci­jal­nu po­moć, 14.000 di­na­ra me­seč­no. Za zi­mu sam ku­pio šest me­te­ri dr­va, ali to se po­tro­ši­lo i sa­da ko­li­ci­ma idem i ku­pim dr­va. Te­ško je, sad je zi­ma pa ne­ma to­li­ko po­sla – pri­ča Bla­že.
Za sred­njo­škol­ca Ni­ko­lu obez­be­đe­na je bes­plat­na me­seč­na kar­ta, ali to ni­je do­volj­no za ovu si­ro­ma­šnu po­ro­di­cu, ko­ja se na­da bo­ljim da­ni­ma. Naj­va­žni­je im je da iz­ško­lu­ju si­no­ve.