U po­ro­di­ci osni­va­ča „Mač­ko­vog po­dru­ma“ gr­o­žđe se ga­ji i vi­no pra­vi već ge­ne­ra­ci­ja­ma. Da­na­šnji ob­lik i obim vi­na­ri­je, kao pr­o­fe­si­o­nal­no pred­u­ze­će, po­kre­nuo je Sa­va Jo­jić – Ma­čak, 2005. go­di­ne. Mač­kov po­drum ras­po­la­že sa oko 30 hek­ta­ra vi­no­gra­da i svo gr­o­žđe ko­je ko­ri­sti za svo­ja vi­na do­la­zi is­klju­či­vo iz vi­no­gra­da ko­ji su sme­šte­ni u ne­po­sred­noj bli­zi­ni Iri­ga, na ju­žnim pa­di­na­ma Fru­ške go­re.
– Vi­na­ri­ja „Mač­kov po­drum“ je osno­va­na pre 10 go­di­na a osni­vač je še­sta ge­ne­ra­ci­ja ko­ja je ba­vi vi­nar­stvom i vi­no­gra­dar­stvom. Ka­pa­ci­tet pr­o­iz­vod­nje je oko 100.000 li­ta­ra, is­klju­či­vo od gr­o­žđa iz sop­stve­ne pr­o­iz­vod­nje sa tri­de­set hek­ta­ra vi­no­gra­da, gde ima­mo pr­o­iz­vod­nju od 10 to­na pr­o­seč­no po hek­ta­ru. Fru­ška go­ra je naj­bo­lje vi­no­gor­je. Tu je ze­mlji­šte bo­ga­to ko­li­ko je po­treb­no, pa­di­na je, po­go­to­vo što su na­ši vi­no­gra­di na ju­žnim pa­di­na­ma, što lo­zi od­go­va­ra. Mo­ra bi­ti do­sta sun­ca, ali i mo­ra bi­ti i mi­ni­mum 600 mi­li­me­ta­ra pa­da­vi­na. Sor­te ko­je mi ga­ji­mo su raz­li­či­te ot­por­no­sti, ta­ko da sva­ka zah­te­va po­se­ban na­čin tre­ti­ra­nja. Od sor­ti su za­stu­plje­ni šar­do­ne, so­vi­njon, tra­mi­nac i rajn­ski ri­zling a od cr­nih por­tu­gi­zer, mer­lot, pi­not no­ar, ka­mer­lot, ro­ze i de­sert­no vi­no ber­met – ka­že Alek­san­dra Čan­ko­vić, teh­no­log u vi­na­ri­ji.
U za­vi­sno­sti od vre­men­skih uslo­va, sa ber­bom se kre­će već kra­jem av­gu­sta, a pr­vo sa­zre­va sor­ta cr­nog gr­o­žđa por­tu­gi­zer. Ber­ba se za­vr­ša­va do 10. ok­to­bra.
– Por­tu­gi­zer je pr­vi kad su u pi­ta­nju vin­ske sor­te i sa njim po­či­nje­mo sve. Ta­ko smo i na­pra­vi­li oda­bir sor­ti da se u tih me­sec da­na le­po ras­po­re­di sa­zre­va­nje i bra­nje upo­re­do. Po­treb­no je mi­ni­mum sa 30 hek­ta­ra da bu­de 300 to­na gr­o­žđa, ma­da za­vi­si sor­te do sor­te. Por­tu­gi­zer re­ci­mo ima rod od tri ki­lo­gra­ma po čo­ko­tu, kod so­vi­njo­na je to ki­lo­gram i po. Ne tre­ba da bu­de mak­si­ma­lan rod, ne­go op­ti­ma­lan da bi se do­bi­lo što kva­li­tet­ni­je vi­no. Sa ra­do­vi­ma se kre­će već u to­ku ja­nu­a­ra, sa re­zid­bom, ka­sni­je se lu­ko­vi ve­zu­ju i tu je ne­pre­ki­dan rad u to­ku go­di­ne. U po­dru­mu se na­sta­vlja taj rad do apri­la me­se­ca. Mi gr­o­žđe be­re­mo u ma­le gaj­bi­ce, naj­va­žni­je je sa­ču­va­ti sok. Ja­ko je bit­no da je pe­ri­od iz­me­đu bra­nja i pre­ra­de što kra­ći. Pr­vo se odva­ja­ju pe­telj­ke, pa se mu­lja. Za cr­ve­no vi­no, gr­o­žđe se sa­mo mu­lja i ide u vi­ni­fi­ka­tor za­jed­no sa po­ko­ži­com. Kod be­lih se ono iz­mu­lja ka­ko bi­smo do­bi­li čist sok. Ono od­le­ža­va, sa­zre­va i po­ste­pe­no se bi­stri – do­da­je ovaj teh­no­log.
Po­red kva­li­te­ta vi­na, ve­o­ma je bit­no ra­di­ti na di­zaj­nu fla­še i re­kla­mi.
– Po­ro­di­ca Jo­jić se od­lu­či­la za dva ti­pa eti­ke­ta, di­zajn i eti­ke­ta su ve­o­ma va­žni, jer eti­ke­ta je pr­vo što pri­vu­če kup­ca. Po­tro­šač ko­ji ne zna šta u kom tre­nut­ku ku­pu­je, pr­vo ga pri­vu­če eti­ke­ta. Vi­no je ne­što u če­mu se na dru­ga­či­ji na­čin uži­va u od­no­su na osta­la al­ko­hol­na pi­ća, jer ni­je cilj na­pi­ti se. Te­lo vi­no do­bi­ja u vi­no­gra­du, a du­šu mu da­je­mo u vi­na­ri­ji – ka­že Alek­san­dra, ko­ja za kraj raz­go­vo­ra do­da­je da vi­no­grad zah­te­va do­sta ra­da, jer lo­za tra­ži slu­gu a ne go­spo­da­ra. I sa na­po­me­nom, da vi­no ni­je pi­će, ne­go hra­na.
Vi­na­ri­ja „Mač­kov po­drum“ iz­vo­zi svo­ja vi­na na ino­stra­na tr­ži­šta, u Ame­ri­ku, Šved­sku, Švaj­car­sku, Ne­mač­ku…
A bo­žan­sku ka­plji­cu, uz za­ku­sku, mo­že­te is­pi­ja­ti u do­ma­ćin­skoj „Mač­ko­voj se­ni­ci“.