Grad­ska upra­va za zdrav­stve­nu, so­ci­jal­nu i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne Gra­da Srem­ska Mi­tro­vi­ca upu­ti­la je Osnov­nom jav­nom tu­ži­la­štvu u Kra­lje­vu zah­tev za pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma od jav­nog zna­ča­ja, a u ve­zi sa op­tu­žni­com ko­je je Tu­ži­la­štvo po­di­glo pro­tiv Mir­ja­ne Nov­ko­vić zbog pet kri­vič­nih de­la na­si­lje u po­ro­di­ci. U od­go­vo­ru, ko­ji je sti­gao 18. ma­ja, sto­ji sle­de­će:
– Osnov­no jav­no tu­ži­la­štvo u Kra­lje­vu je 13. de­cem­bra 2013. go­di­ne po­di­glo op­tu­žni­cu pro­tiv Mir­ja­ne Nov­ko­vić iz Srem­ske Mi­tro­vi­ce zbog pet kri­vič­nih de­la na­si­lje u po­ro­di­ci iz čl. 194 st. 3. u ve­zi st. 1. KZ, iz­vr­še­nih u pe­ri­o­du od 1. ja­nu­a­ra 2009. go­di­ne do 26. ma­ja 2010. go­di­ne u Kra­lje­vu, na šte­tu pet ma­lo­let­nih šti­će­ni­ka „SOS Deč­jeg se­la“ iz Kra­lje­va. Glav­ni pre­tres je u to­ku pred Osnov­nim su­dom u Kra­lje­vu – na­vo­di se u od­go­vo­ru na zah­tev ko­ji je pot­pi­sa­la Sne­ža­na Dža­mić, jav­ni tu­ži­lac.
Ovim je, ka­ko na­vo­di Želj­ko No­va­ko­vić, na­čel­nik GU za zdrav­stve­nu, so­ci­jal­nu i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, že­leo da se ski­ne „lja­ga“ sa nje­go­vog ime­na, nje­go­vih za­po­sle­nih, kao i Gra­da Srem­ska Mi­tro­vi­ca.
– Do­tič­na Mir­ja­na Nov­ko­vić već tri go­di­ne vo­di ne­ga­tiv­nu kam­pa­nju pro­tiv me­ne i upra­ve na čijem sam čelu, a sve po­či­nje još 2012. go­di­ne, ka­da nje­no udru­že­nje In­klu­ziv­ni kre­a­tiv­no edu­ka­tiv­ni cen­tar IN kon­ku­ri­še za sred­stva. Oni su tra­ži­li 300.000 di­na­ra, a ko­mi­si­ja im je do­de­li­la 80.000 di­na­ra. U tom pe­ri­o­du zbog ogra­ni­če­nih sred­sta­va pred­nost su ima­la ona udru­že­nja ko­ja go­di­na­ma funk­ci­o­ni­šu na te­ri­to­ri­ji Gra­da, a ona je svo­je udru­že­nje tek osno­va­la. Ko­mi­si­ja je ras­po­re­đi­va­la sred­sta­va i sve je ura­đe­no ap­so­lut­no po za­ko­nu. I sle­de­će go­di­ne je kon­ku­ri­sa­la, ali zbog ne­pot­pu­ne do­ku­men­ta­ci­je ni­je do­bi­la sred­stva. Ne­za­do­volj­na, ta­da kre­će sa pri­ti­scima. Sla­la nam je in­spek­ci­ju, obra­ća­la se Po­kra­jin­skom om­bud­sma­nu i Uprav­nom in­spek­to­ra­tu Mi­ni­star­stva dr­žav­ne upra­ve i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, i svi oni su na­kon kon­tro­le utvr­di­li da su kon­kur­si spro­ve­de­ni po za­ko­nu, kao i da sam iza­bran i po­sta­vljen u skla­du sa pro­pi­sa­nim uslo­vi­ma. Na jed­nom por­ta­lu je pi­sa­la raz­ne stva­ri o me­ni, ali ja ni­sam že­leo da se upu­štam u bi­lo ka­kvu po­le­mi­ku sa njom. Znao sam da isti­na mo­ra kad tad iza­ći na vi­de­lo. Sma­tram da je po­če­la da vo­di ne­ga­tiv­nu kam­pa­nju pro­tiv me­ne, po­ku­šav­ši na taj na­čin da pri­kri­je svo­ju kraj­nju na­me­ru ko­ju je ima­la, a to je da ostva­ri ma­te­ri­jal­nu, lič­nu ko­rist na vr­lo ose­tlji­voj pro­ble­ma­ti­ci, kao što je ži­vot oso­ba sa in­va­li­di­te­tom. Ba­ca­la je lju­di­ma pra­ši­nu u oči, da bi lop­tu pre­ba­ci­la na ne­kog dru­gog. Pri­ka­zi­va­la se da je struč­njak, a ovim je po­ka­za­la o ka­kvoj je oso­bi reč. Oči­gled­no sam joj sme­tao u ostva­ri­va­nju ne­kih kraj­njih na­me­ra. Ne­mo­ral­no je da se da­ju sred­sta­va ne­kom pro­tiv ko­ga je Osnov­no javno tu­ži­la­štvo po­di­glo op­tu­žni­cu, zbog kri­vič­nih de­la na­si­lje u po­ro­di­ci na šte­tu ma­lo­let­nih šti­će­ni­ka deč­jeg se­la, o če­mu po­sto­je zva­nič­ni do­ka­zi. Ona po­ku­ša­va ne sa­mo me­ne i rad upra­ve koju vodim da dis­kre­di­tu­je, već i ugled Gra­da, go­vo­re­ći da mi ne ra­di­mo naš po­sao u skla­du sa za­ko­nom. Ako ne ve­ru­je­mo na­šim lju­di­ma, on­da mo­ra­mo ve­ro­va­ti Osnovnom jav­nom tu­ži­la­štvu u Kra­lje­vu – na­vo­di na­čel­nik No­va­ko­vić.
Mir­ja­na Nov­ko­vić ni­je že­le­la ni da po­tvr­di ni da de­man­tu­je pri­ču da se pred Su­dom u Kra­lje­vu vo­di po­stu­pak pro­tiv nje.
– U svo­jim ko­lum­na­ma ko­je sam pi­sa­la na Srem­sko­mi­tro­vač­kom por­ta­lu ba­vi­la sam se pro­fe­si­o­nal­nim stva­ri­ma ko­je se ti­ču ra­da na­čel­ni­ka Želj­ka No­va­ko­vi­ća, za ko­ga sma­tram i da­lje da je ne­kva­li­fi­ko­van da oba­vlja funk­ci­ju na­čel­ni­ka za so­ci­jal­na pi­ta­nja. Ni­sam za­di­ra­la u pri­va­tan ži­vot na­čel­ni­ka, ni­sam se ba­vi­la ni­či­jom lič­no­šću već sa­mo onim či­me se ba­vi, onim što je jav­na stvar, a to je ka­ko se no­vac gra­đa­na Srem­ske Mi­tro­vi­ce tro­ši. Zbog to­ga ću sva­kog ko se bu­de ba­vio mo­jim pri­vat­nim stva­ri­ma tu­ži­ti – re­kla je Mir­ja­na Nov­ko­vić.
Njen pi­sme­ni od­go­vor, ko­ji se sti­gao u re­dak­ci­ju M NO­VI­NA pre­no­si­mo u ce­lo­sti u okvi­ru tek­sta.
Mir­ja­na Nov­ko­vić je pot­pu­no u pra­vu ka­da ka­že da nje­ne pri­vat­ne stva­ri ne tre­ba ni­kog da za­ni­ma­ju i da me­di­ji i jav­nost mo­gu da se ba­ve sa­mo in­for­ma­ci­ja­ma od jav­nog zna­ča­ja. Me­đu­tim, da li je pri­vat­na stvar i ono što je Osnov­no jav­no tu­ži­la­štvo u Kra­lje­vu ob­zna­ni­lo kao in­for­ma­ci­ju od jav­nog zna­ča­ja.
Uostalom, poslednju reč reći će Sud.

Bi­lja­na Se­la­ko­vić

Mir­ja­na Nov­ko­vić: To je plod nečije bolesne konstrukcije

Pi­šu­ći po­vre­me­no tek­sto­ve na Srem­sko­mi­tro­vač­kom por­ta­lu ba­vi­la sam se ra­znim te­ma, ali je osnov ipak bi­la oblast so­ci­jal­ne za­šti­te, ne­pra­vil­no­sti u ra­du re­sor­ne Grad­ske upra­ve i još ne­kim fe­no­me­ni­ma… Uvek sam po­što­va­la prin­cip PRI­VAT­NO­STI i uva­ža­va­la sva­či­ju lič­nost! Da­kle, ne­ko je mo­žda di­van pri­ja­telj, ro­di­telj, pa­me­tan, lju­ba­zan, omi­ljen u dru­štvu, a ipak ne­stru­čan i šte­tan po jav­ni po­sao ko­ji oba­vlja. Lju­di su se pri­hva­ta­li funk­ci­ja ko­ji­ma ni­su do­ra­sli i ta­ko za­do­vo­lja­va­li svoj lič­ni in­te­res ne vo­de­ći mno­go ra­ču­na o onom jav­nom, ko­ji su u stva­ri tre­ba­li da šti­te. Pu­no pu­ta sam se ba­vi­la zlo­u­po­tre­bom po­lo­ža­ja od stra­ne na­čel­ni­ka za zdrav­stvo, so­ci­jal­nu i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne i na­ka­rad­nim de­lje­njem nov­ca iz bu­dže­ta Gra­da, što pred­sta­vlja kri­vič­na de­la. Pi­sa­la sam o to­me da je Dru­štvu za bor­bu pro­tiv še­ćer­ne bo­le­sti, bez ika­kvog osno­va opre­de­ljen ogro­man no­vac, a da pred­sed­ni­ca udru­že­nja ni­je pra­vil­no po­pu­ni­la čak ni for­mu­lar ko­jim je apli­ci­ra­la za sred­stva… Uka­za­la sam na za­po­šlja­va­nje ne­kih oso­ba u Cen­tar za so­ci­jal­ni rad iako nji­ho­vo obra­zo­va­nje ne­ma do­dir­nih ta­ča­ka sa de­lat­no­šću te Usta­no­ve ni­ti oni ika­da mo­gu do­bi­ti li­cen­cu za rad. Ka­da se po­ja­vi­la na li­sti po­ten­ci­jal­nih od­bor­ni­ka DS-a za Grad­ski par­la­ment, za ko­or­di­na­tor­ku Ka­ri­ta­sa na­pi­sa­la sam da mi se či­ni da ne­ma obra­zo­va­nje na­ve­de­no po­red nje­nog ime­na i pre­zi­me­na (ko­je ta­ko­đe ni­je ak­tu­el­no), ve­ru­ju­ći da je bit­no da nam se da­ju isti­ni­ti po­da­ci o oni­ma ko­ji že­le da za­stu­pa­ju na­še in­te­re­se u ovom Gra­du! Ni­sam pi­sa­la o to­me ko­li­ko je nov­ca iz bu­dže­ta Gra­da da­to pod sum­nji­vim okol­no­sti­ma tom istom Ka­ri­ta­su jer ve­ru­jem da će ovo bi­ti te­ma po­stup­ka ko­jim tre­ba da se ba­ve nad­le­žni or­ga­ni. Uvek sam bi­la sprem­na da za sve što sam na­pi­sa­la od­go­va­ram pred Su­dom u slu­ča­ju da bi­lo ko od po­me­nu­tih za bi­lo šta po­že­li da me tu­ži. Pred­met mog in­te­re­so­va­nja i te­me mo­jih tek­sto­va uvek su bi­li ve­za­ni za in­for­ma­ci­je od JAV­NOG ZNA­ČA­JA! Da ono što ra­de ak­te­ri mo­jih tek­sto­va ne­ma ve­ze sa jav­nim in­te­re­som i da no­vac ko­ji zlo­u­po­tre­blja­va­ju ne po­ti­če iz bu­dže­ta ni­ka­da ih ne bih po­mi­nja­la. Bi­lo šta što se ti­če nji­ho­vih ži­vo­ta, le­po ili ru­žno, za­i­sta me ne za­ni­ma! Ka­ko se i sa­ma ba­vim po­slom ve­za­nim za oblast so­ci­jal­ne za­šti­te, ula­žu­ći za raz­li­ku od dru­gih, i sop­stve­ni ka­pi­tal u ono što je u jav­nom in­te­re­su, sprem­na sam da svoj rad iz­lo­žim na uvid jav­no­sti. Ako ne­kog za­ni­ma či­me će se ba­vi­ti i ko­li­ko pri­pad­ni­ka mar­gi­na­li­zo­va­nih gru­pa će bi­ti za­po­sle­no u bu­du­ćem Cen­tru za osna­ži­va­nje ko­ji usko­ro otva­ram, sto­jim na ras­po­la­ga­nju za sve in­for­ma­ci­je. Uosta­lom, me­di­ji će sva­ka­ko bi­ti po­zva­ni da pro­pra­te do­ga­đaj ko­me će pri­su­stvo­va­ti mno­ge zna­čaj­ne lič­no­sti. Ako ne­ko još uvek ne zna ko­me je na­me­njen Te­ra­pij­ski vrt, ko­ji sam for­mi­ra­la u okvi­ru re­zer­va­ta pri­ro­de Za­sa­vi­ca mo­že do­bi­ti sve in­for­ma­ci­je ko­je po­že­li. Pri­li­kom otva­ra­nja Te­ra­pij­skog vr­ta 2013. M-no­vi­ne su se ogre­ši­le o In­klu­ziv­ni kre­a­tiv­no edu­ka­tiv­ni cen­tar IN ko­ji vo­dim, jer su zbog ne­pro­ve­re­nih in­for­ma­ci­ja na­ve­li ka­ko smo dva pu­ta pra­vi­li otva­ra­nje, jed­nom za Po­kra­jin­skog funk­ci­o­ne­ra a jed­nom za su­pru­gu pred­sed­ni­ka Sr­bi­je, što ni­je bi­lo tač­no. Iste no­vi­ne su pro­pra­ti­le Okru­gli sto na te­mu sla­bo­sti lo­kal­nog si­ste­ma so­ci­jal­ne za­šti­te, gde se pri­sut­ni no­vi­nar mo­gao uve­ri­ti u to da na­čel­nik re­sor­ne Upra­ve i ru­ko­vo­di­lac Slu­žbe lo­kal­nih uslu­ga ne zna­ju ni da na­bro­je uslu­ge ko­ji­ma bi tre­ba­lo da ru­ko­vo­de! Ove no­vi­ne su ta­ko­đe pre­ne­le i moj tekst ve­zan za zlo­u­po­tre­bu sred­sta­va uz bu­dže­ta Gra­da od stra­ne Dru­štva za bor­bu pro­tiv še­ćer­ne bo­le­sti gde sam do­sta­vi­la i ma­te­ri­jal­ne do­ka­ze ve­za­ne za iz­ne­te na­vo­de. Iako će zvu­ča­ti pre­ten­ci­o­zno, za se­be mo­gu re­ći da ni­sam pri­mi­tiv­ka i tra­ča­ra. Kao što ne do­zvo­lja­vam se­bi da se ba­vim tu­đom pri­vat­no­šću, ta­ko ni dru­gi­ma ne do­zvo­lja­vam da se ba­ve bi­lo ko­jim seg­men­tom mog pri­vat­nog ži­vo­ta ko­ji ne­ma ve­ze sa mo­jim jav­nim de­lo­va­njem i po­slom ko­jim se ba­vim. I da sam jav­na lič­nost ne bih do­pu­sti­la da se me­di­ji ba­ve te­ma­ma ko­je su is­klju­či­vo ve­za­ne za mo­ju pri­vat­nost, pa ta­ko i po­ziv no­vi­nar­ke M no­vi­na sa pi­ta­njem ko­je je oči­gled­no plod ne­či­je bo­le­sne kon­struk­ci­je sma­tram kraj­nje ne­u­me­snim. U svom pro­fe­si­o­nal­nom ži­vo­tu ba­vi­la sam se ra­znim po­slo­vi­ma, bi­la sam re­ci­mo iz­vr­šni di­rek­tor u jed­nim ve­li­kom agro-si­ste­mu, ali ne znam za­što bi jav­nost in­te­re­so­va­lo ta­ko ne­što? Raz­u­mem da oni ko­ji gu­be ima­ju pra­vo da se lju­te, ali ume­sto što po­ku­ša­va­ju me­ni ,,da sme­ste“ ne­ka po­tan­ko pre­i­spi­ta­ju svo­je ži­vo­te ima tu mno­go stva­ri ko­jih bi se po­sti­de­li nji­ho­vi ro­di­te­lji, de­ca i ce­la jav­nost!
Mir­ja­na Nov­ko­vić