Regularni deo NBA sezone se približava kraju. Već su se uglavnom iskristalisale pozicije. Barem one koje vode u plej – of. Nažalost, kako stvari stoje, u nastavku sezone nećemo gledati „srpski“ Sakramento. Prvi su ispod crte ali imaju ogroman zaostatak u odnosu na Los Anđeles Kliperse. Što se tiče ostatka naše kolonije u Americi, siguran put u završnicu su obezbedili Nikola Jokić i Bobi Marjanović. S obzirom na to za koje timove nastupaju, nema sumnje da bi trebalo daleko da doguraju u doigravanju.

Nikola Jokić gazi sa svojim Denverom ka velikom finalu. Mnogi ih već sada vide u velikom okršaju sa Golden Stejtom. Bore se sa njima za prvo mesto na Zapadu. Ko je gledao Denver ove sezone, jasno mu je o kakvoj ekipi se radi. Trče, igraju brzo, rešetaju iz svih pozicija i imaju veliki broj dobrih igrača na raspolaganju. Ono što ih čini tako dobrim je činjenica da su atipična ekipa. Imaju pod koševima dva centra koji su sjajni u asistiranju što svakako zbunjuje protivnike. Uigrani su i lete po terenu. Popularni Džoker je predvodnik ove ekipe. Već sam pisao o njemu i ne bih da palamudim više. Odavno Srbija nije imala takvog igrača, ako nastavi ovako, biće svakako najbolji Srbin u istoriji. Nama ostaje samo da navijamo sat kao nekad i pratimo mečeve Denvera u plej – ofu.

Drugi naš košarkaš koji će učestvovati u završnici NBA sezone ne može se baš pohvaliti minutažom i učinkom. Boban Marjanović, kao i u prethodnim ekipama, igra epizodnu ulogu u Filadelfiji. Dobije nekih desetak minuta po meču, a kada je sa druge strane neki jači protivnik, ni toliko. Ono što je sigurno je, da se dobro zeza. Treba i to znati. Onakav opičen, još će i šampionski prsten uzeti jednog dana. Pa neka i uzme. Uzeo je i Darko Miličić sa Detroitom, a igrao je još manje od Bobija. Zvali su ga pobednička cigara jer je ulazio samo kada je pobeda već bila obezbeđena. Uzeo je i Peđa Stojaković sa Dalasom, i to onda kada se najmanje nadao, na zalasku karijere. Ali on je druga dimenzija u odnosu na ovu dvojicu. Čovek je zaslužio prsten svakako.

Moram reći da mi je žao Sakramenta jer su u jednom momentu bili ozbiljni konkurenti za plej – of. Međutim, kako to obično biva u NBA, trener u nekom momentu počinje da divlja i da rotira igrače bez rezona. To se posebno nije svidelo fanovima u Srbiji jer su Bogdanović i Bjelica pali u drugi plan pred kraj sezone. Bilo kako bilo, utisak je da ova dvojica jedini koriste mozak na terenu i umeju da povežu redove, školovani su igrači i umeju da igraju. Jebi ga, možda sledeće sezone.

I za kraj, treba spomenuti da smo ispustili priliku da gledamo Miloša Teodosića u završnici. Naravno, već smo apsolvirali da je Teo dobio pedalu iz Klipersa. Međutim, zanimljivo je bilo nedavno zapažanje jednog američkog novinara kada se potegla priča o našem asu. Naime, on je imao jasan odgovor na pitanje zašto se Srbin nije snašao u NBA. Jednostavno – on puši. I to nije sve, kaže. Nije vodio zdrav život i pojavljivao se ujutru na treninzima onako podbuo, kao da je noć proveo u kafani za poker aparatom. Realno, on onakav sitan i mlitav, još ako ima takve navike kao što ovaj gospodin kaže, nije imao šanse da uspe u NBA. Gde ćeš sa onim stenama da se vijaš po terenu. Ipak, i takav kakav je, u Evropi je doktor košarke. Dobra stvar je i da je na raspolaganju reprezentaciji. Kada bi još dodali naše majstore iz NBA, gledali bi spektakl ove godine na Svetskom u Kini.