Za Banoštor kažu da je selo vina i Dunava. Nalazi se na obroncima Fruške gore i jedno je od najstarijih sremskih naselja. Mnogi tvrde da je idealan za aktivan odmor, ali i za pecanje. O Banoštoru se možda najviše govori zbog dana grožđa i brojnih vinarija, kao i zbog možda i najboljeg vina na ovim prostorima. Međutim, selo verovatno ne bi imalo taj duh koji pleni posetioce, da nije smešten na samoj obali Dunava. Ovoga puta priča nije o vinu, ali zato jeste o reci.

Kuće u Banoštoru izlaze direktno na reku i čitavom dužinom selo je smešteno na plovnom Dunavu. Pozicija je idealna za turiste koji vole da se kupaju i uživaju na plaži, ali i za one koji vole da pecaju ili se otisnu brodom ili čamcem. Banoštor je jedino mesto u svojoj regiji koje ima dve registrovanu marinu. Odnosno kako kaže predsednik Mesne zajednice Radivoj Rakić, obilazeći lokaciju u blizini čarde „Plavi Dunav“, to je vez za čamce.

– To se zove vez za čamce, marina je malo širi pojam, ali je tako nazivamo. Banoštor ima preko 800 vikendica i svi ti ljudi uglavnom imaju čamce. Marina doprinosi tome da se ljudi skupljaju u Banoštoru, druže i pecaju. To je jedan vid sporta i zadvoljstva. Iz ove marine kreće sve, što se dešava na Dunavu. Sad je počela sezona, ima do tridesetak čamaca, a inače bude i do stotinu. Isto tako ima jedan vez malo dalje od ovog mesta, koje prima isto toliko čamaca. Ljudi dolaze iz Čerevića, Suseka i tu vežu svoje čamce, ne moraju ni o čemu da razmišljaju u smislu bezbednosti. Sve je pod kontrolom 24 sata, preko video nadzora. Sa svih strana ljudi dolaze. U suštini ovde ima najmanje čamaca od naših meštana, pošto ga svako veže ispred svoje kuće. Ljudi koji imaju vikendice nisu tu stalno, ali sve ih ovde čeka spremno, kaže Radivoj Rakić.

Jedino selo bez rita od Karlovaca do Vukovara

 Iako je velika atrakcija to što banoštorske kuće izlaze direktno na reku i nemaju rit ima i svojih prednosti i mana.

– Ko ima rit, taj ima i gde da pušta stoku na ispašu besplatno. Takođe rit odvuče i komarce i muve, kaže Radivoj Rakić.

Tu smo zatekli i jednog penzionera koji se nedavno doselio u Banoštor, Branka Pantelića. Privezujući svoj čamac rekao nam je da je radni vek proveo u Švajcarskoj, a nakon toga se upoznao sa lepotama ovog sela i odlučio da tu živi.

– Ovo mi je bio nepoznat kraj. Obilazio sam neke vinarije po Francuskoj i saznao da u ovom kraju ima mnogo vinarija. Došao sam da probam vino, a onda me oduševio pogled sa Fruške gore. Pitao sam se da li je moguće da ovo postoji? Privukao me je Dunav, sloboda i taj pogled. Ko želi da dođe ovde mora da se odrekne gradskog života i standarda, ali je toliko romantično i lepo, kao jedan novi početak u životu. Večeri su prelepe, ali su jutra još lepša, kada gledate izlazak sunca iz svog kreveta ili sa svoje terase, kaže Branko Pantelić i dodaje da je još uvek početnik kada je u pitanju vožnja čamcem, a to će mu biti sigurno nova ljubav.

Brankov slučaj nije usamljen, o čemu govori i drastično uvećana vrednost poseda i nekretnina u tom delu Vojvodine. Velika potražnja dovela je i do visoke cene.

– U susednim selima kao što su Čerević ili Susek, nekretnine su i do 70 odsto jeftinije u odnosu na Banoštor. Sve što je vezano za prirodu i život oko reke je poskupelo. Samo jedan dobar motor za čamac košta od 3000 evra pa naviše, tvrdi predsednik Mesne zajednice Radivoj Rakić i kaže da su mnogi spremni da plate tu cenu, za svoje zadovoljstvo.

A. Plavšić

Foto: B. Tucaković