Vladimir Sanader

Akcenat na ulaganje u proizvodnju hrane

Ka­da je pre ne­pu­na tri me­se­ca, na­kon ostav­ke Vla­di­mi­ra Pet­ko­vi­ća, vo­ljom skup­štin­ske ve­ći­ne iza­bran za gra­do­na­čel­ni­ka Srem­ske Mi­tro­vi­ce, di­plo­mi­ra­ni prav­nik Vla­di­mir Sa­na­der je od­lič­no bio upo­znat sa funk­ci­o­ni­sa­njem lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Du­gi niz go­di­na na­la­zio se na če­lu JP „Srem – gas“, za­tim je go­di­nu da­na pro­veo kao di­rek­tor Di­rek­ci­je za iz­grad­nju Gra­da Srem­ska Mi­tro­vi­ca, a na­kon april­skih lo­kal­nih iz­bo­ra po­sta­vljen je za za­me­ni­ka gra­do­na­čel­ni­ka. Ka­da su ga od­bor­ni­ci na sed­ni­ci Skup­šti­ne Gra­da Srem­ska Mi­tro­vi­ca 26. sep­tem­bra iza­bra­li za pr­vog čo­ve­ka Gra­da na Sa­vi, Sa­na­der je za skup­štin­skom go­vor­ni­com iz­ja­vio:

– Je­dan moj pri­ja­telj mi je jed­nom pri­li­kom re­kao da ma­lo lju­di u ži­vo­tu ima pri­li­ku da vo­di grad ka­kav je Srem­ska Mi­tro­vi­ca. I da oni ko­ji do­bi­ju tu pri­li­ku mo­ra­ju bi­ti po­no­sni, za­hval­ni i sreć­ni zbog to­ga. Me­ni su da­nas ose­ća­nja po­me­ša­na, ja sam da­nas i po­no­san i za­hva­lan. Za­hva­lan sam svim gra­đa­ni­ma ko­ji su gla­sa­li za li­stu ko­a­li­ci­je Alek­san­dar Vu­čić – Sr­bi­ja po­be­đu­je, i za pr­vog na li­sti Bra­ni­sla­va Ne­di­mo­vi­ća, čo­ve­ka ko­ji je pro­me­nio tok isto­ri­je u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci i utkao nov na­čin raz­mi­šlja­nja ka­ko tre­ba da ra­di mo­der­na grad­ska upra­va u 21. ve­ku i ja sam mu za­hva­lan na to­me. Za­hva­lio bih se i mom pret­hod­ni­ku ko­ji je bio sja­jan na­čel­nik upra­ve za ur­ba­ni­zam, što ga je kod svih nas i pre­po­ru­či­lo da bu­de gra­do­na­čel­nik Srem­ske Mi­tro­vi­ce. Po­štu­ju­ći nje­gov zah­tev, ne­ću go­vo­ri­ti o nje­go­vom an­ga­žo­va­nju na me­stu gra­do­na­čel­ni­ka, ne­go ću mu sa­mo po­že­le­ti mno­go uspe­ha u po­ro­dič­nom i pro­fe­si­o­nal­nom ži­vo­tu, u na­di da će osta­ti uz nas i ra­di­ti za­jed­no sa na­ma. Moj pro­gram je na­pi­san u pro­gra­mu ko­a­li­ci­je Alek­san­dar Vu­čić – Sr­bi­ja po­be­đu­je. Tru­diću se da sve ono što smo za­po­če­li što efi­ka­sni­je i što eko­no­mič­ni­je za­vr­ši­mo i da re­a­li­zu­je­mo sve one pro­jek­te ko­ji se na­la­ze u tom pro­gra­mu. Da re­a­li­zu­je­mo i sve pro­jek­te ko­ji će se po­ja­vi­ti od stra­ne re­pu­blič­ke i po­kra­jin­ske vla­de, da bu­de­mo što ope­ra­tiv­ni­ji, da bu­de­mo bli­ži gra­đa­ni­ma, jer mi smo ov­de zbog njih, a ne oni zbog nas. I tim prin­ci­pom će­mo se vo­di­ti u na­red­nom pe­ri­o­du. Tim ko­ji je iza­bran mo­ra­će da po­štu­je te prin­ci­pe, u su­prot­nom, mo­ra­će­mo da se ra­zi­đe­mo.

M NO­VI­NE: Va­ši pret­hod­ni­ci i Vi ste is­ti­ca­li da je 2016. go­di­na ve­li­kih in­fra­struk­tur­nih pro­je­ka­ta, dok bi na­red­ne go­di­ne isti tre­ba­li bi­ti za­vr­še­ni. Da li će ro­ko­vi bi­ti is­po­što­va­ni i do­kle se sti­glo u iz­grad­nji ba­ze­na, pod­vo­žnja­ka i ško­le u Ma­čvan­skoj Mi­tro­vi­ci?
VLA­DI­MIR SA­NA­DER: Ono što je tre­nut­no ak­tu­el­no su pro­jek­ti ko­ji su za­po­če­ti i oni su na­rav­no pri­o­ri­tet. Ova go­di­na je­ste po­sve­će­na tim pro­jek­ti­ma. Za­vr­ši­li smo pr­vu fa­zu iz­grad­nje za­tvo­re­nog ba­ze­na i spro­ve­li smo na­bav­ku za dru­gu fa­zu. Tre­nut­no se vr­še is­pi­ti­va­nja školj­ke ba­ze­na, što je pred­u­slov da se na­sta­ve da­lji ra­do­vi. S ob­zi­rom na to da ima­mo dru­gog iz­vo­đa­ča u ovoj dru­goj fa­zi, ho­će­mo da na­pra­vi­mo pri­mo­pre­da­ju obje­ka­ta ona­ko ka­ko tre­ba i na­dam se da će ro­ko­vi ko­ji su za­da­ti u sa­mom ten­de­ru bi­ti is­po­što­va­ni. Oče­ku­jem da sle­de­ćeg apri­la ili ma­ja bu­du okon­ča­ni ra­do­vi i da sam obje­kat ba­ze­na do­bi­je upo­treb­nu do­zvo­lu. Što se ti­če ško­le u Ma­čvan­skoj Mi­tro­vi­ci, ta­mo je ta­ko­đe pr­va fa­za pri­ve­de­na kra­ju, što je u skla­du sa ro­ko­vi­ma ko­je smo ugo­vo­ri­li. Sa­da oče­ku­je­mo ras­pi­si­va­nje ten­de­ra za dru­gu fa­zu ra­do­va i na­dam se da će­mo us­pe­ti da obez­be­di­mo od­re­đe­na sred­stva od stra­ne Po­kra­ji­ne ili Re­pu­bli­ke za su­fi­nan­si­ra­nje pro­jek­ta. Sprem­ni smo za kon­kur­se ko­ji se ras­pi­su­ju po­čet­kom go­di­ne. Naš plan je da dru­gu fa­zu za­vr­ši­mo pred škol­sku go­di­nu, a ako to ne uspe­mo, on­da će­mo po­sle zim­skog ras­pu­sta sle­de­će go­di­ne gle­da­ti da tu de­cu pre­ba­ci­mo iz sta­re ško­le u no­vu. Dru­ga fa­za ra­do­va pod­ra­zu­me­va unu­tra­šnje ra­do­ve i opre­ma­nje ško­le. To on­da zna­či da mo­že­mo kre­nu­ti u ru­še­nje po­sto­je­će ško­le i u tre­ćoj fa­zi kre­nu­ti u iz­grad­nju sport­ske dvo­ra­ne. I ra­do­vi na pod­vo­žnja­ku te­ku po pla­nu. Kre­nu­li su sa pot­ko­pa­va­njem is­pod pru­ge i oče­ku­jem da do sep­tem­bra i ovaj obje­kat bu­de na ne­ki na­čin za­vr­šen i sta­vljen u upo­tre­bu. Mi smo za­jed­no sa Mi­ni­star­stvom pri­vre­de kon­ku­ri­sa­li za sred­stva kod EIB-a (Evrop­ska in­ve­sti­ci­o­na ban­ka) i do­bi­li smo tri­de­se­tak mi­li­o­na di­na­ra za za­vr­še­tak sa­o­bra­ćaj­ni­ca i ser­vi­snih sa­o­bra­ćaj­ni­ca oko sa­mog pod­vo­žnja­ka. Sred­stva su na­me­nje­na za iz­grad­nju kru­žnog to­ka kod Elek­tro­voj­vo­di­ne. Gle­da­će­mo da pa­ra­lel­no sa za­vr­šet­kom pod­vo­žnja­ka, ko­li­ko nam sin­hro­ni­za­ci­ja ra­do­va do­zvo­li (s ob­zi­rom na to da je ma­li pro­stor na ko­jem se iz­vo­de ra­do­vi), gra­di­mo kru­žni tok i ser­vi­sne sa­o­bra­ćaj­ni­ce po­red ku­ća u zo­ni pod­vo­žnja­ka. Po­sta­vlja­nje jav­ne ra­sve­te i ze­le­ni­la osta­je za kraj. Na­rav­no, ono što je neo­p­hod­no i što mo­ra da se ura­di u sa­mom pod­vo­žnja­ku je ra­sve­ta i to će bi­ti ura­đe­no, jer bez to­ga ne mo­že da se do­bi­je upo­treb­na do­zvo­la za ceo obje­kat.

Ne­dav­no je na sed­ni­ci lo­kal­nog par­la­men­ta usvo­je­na i od­lu­ka o pri­stu­pa­nju iz­ra­di pla­na ka­pi­tal­nih in­ve­sti­ci­ja za pe­ri­od od 2017. do 2021. go­di­ne. Ko­ji su pla­no­vi mi­tro­vač­ke lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve?
– Go­re na­ve­de­na tri ka­pi­tal­na pro­jek­ta se ra­de ot­pri­li­ke 12 go­di­na, a mi će­mo naj­ve­ro­vat­ni­je us­pe­ti da ih za­vr­ši­mo u dve go­di­ne. S tim da će pe­ri­od ot­pla­te sa­mog kre­di­ta, ko­ji je uzet za ba­zen i pod­vo­žnjak, tra­ja­ti pet go­di­na. Ra­di­mo tri ve­li­ke stva­ri ko­je se u pro­te­klih 40 go­di­na ni­su re­a­li­zo­va­le. Osta­lo nam je da re­ši­mo azil za pse, kre­nu­li smo u re­a­li­za­ci­ju pro­jekt­no teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je i mi­slim da je to pri kra­ju. Taj obje­kat je ve­o­ma zna­ča­jan po­što u ce­loj Sr­bi­ji, pa i u Mi­tro­vi­ci po­sto­ji pro­blem sa psi­ma lu­ta­li­ca­ma. Iz­grad­njom azi­la de­li­mič­no će bi­ti re­šen pro­blem, s ob­zi­rom na to da ima­mo do­sta neo­d­go­vor­nih vla­sni­ka pa­sa, a ima­mo i si­tu­a­ci­ju da nam iz dru­gih me­sta do­vo­ze pse. Mi će­mo sa po­li­ci­jom gle­da­ti da ta­kve stva­ri spre­či­mo. Oče­ku­je se na­sta­vak iz­grad­nje ka­na­li­za­ci­je u La­ćar­ku, kon­ku­ri­sa­li smo za sred­stva iz Po­kra­ji­ne. Po­ku­ša­će­mo vi­še da se ba­vi­mo in­fra­struk­tu­rom u ru­ral­nim sre­di­na­ma, ak­ce­nat će bi­ti pre sve­ga na iz­grad­nji ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že u me­sti­ma ko­je se na­sla­nja­ju na re­ku Sa­vu, to su Ja­rak, Ša­šin­ci, Ku­zmin i Mar­tin­ci. Po­ku­ša­će­mo da iz­ra­di­mo pro­jekt­nu do­ku­men­ta­ci­ju u sle­de­ćoj go­di­ni, s ob­zi­rom na to da po no­vim pro­pi­si­ma sva­ka ka­na­li­za­ci­o­na mre­ža mo­ra da ima sop­stve­ni pre­či­stač ot­pad­nih vo­da. Ra­di­mo i na pro­jek­tu grad­skog pre­či­sta­ča, ko­ji nam je ta­ko­đe bi­tan i već smo da­le­ko od­ma­kli sa do­ku­men­ta­ci­jom. Za ta­kav pro­je­kat mo­že­mo do­bi­ti sred­stva iz evrop­skih fon­do­va. Kre­nu­li smo u iz­ra­du Pla­na de­talj­ne re­gu­la­ci­je pri­o­ba­lja re­ke Sa­ve, ko­ji bi tre­bao da bu­de vo­di­lja za lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu. Taj plan se ra­di pre sve­ga sa ci­ljem da se grad sa­ču­va od vi­so­kih vo­da. Već smo iz­ra­di­li od­re­đe­ne pro­jek­te i ge­ne­ral­ni pro­je­kat oba­lo­u­tvr­de. Že­li­mo da po­dig­ne­mo ni­vo na­si­pa po­sta­vlja­njem pro­vid­nih pa­ne­la mon­ta­žnog ti­pa ko­ji bi po­di­gli ni­vo od­bra­ne. Pro­je­kat je skup, već smo ušli sa Hr­vat­skom u pre­ko­gra­nič­ni pro­je­kat, na­dam se da će pro­je­kat bi­ti na­red­ne go­di­ne odo­bren i da će nje­go­va re­a­li­za­ci­ja kre­nu­ti ka­da is­ho­du­je­mo svu neo­p­hod­nu do­ku­men­ta­ci­ju. Isto ta­ko Pla­nom de­talj­ne re­gu­la­ci­je pri­o­ba­lja re­ke Sa­ve že­li­mo da is­ko­ri­sti­mo sve pred­no­sti gra­da na dve oba­le re­ke, da po­ku­ša­mo cen­tar gra­da da spo­ji­mo sa re­kom, da or­ga­ni­zu­je­mo do­sta tu­ri­stič­kih i sport­skih sa­dr­ža­ja. Plan nam je da deo oba­le od Ri­bo­lov­ca ka mo­stu, sa iz­grad­njom jed­nog hi­dro­teh­nič­kog objek­ta, bu­de me­sto gde će bi­ti ma­ri­na, sta­za za ka­jak i mo­žda ne­ko so­je­nič­ko na­se­lje. Že­li­mo da ure­di­mo ma­čvan­sku stra­nu, i ta oba­la nam je ve­o­ma zna­čaj­na.

Šta se de­ša­va sa zgra­dom Mu­zič­ke ško­le „Pe­tar Kran­če­vić“?
Upo­znat sam sa pro­ble­mom pro­sto­ra Mu­zič­ke ško­le. Mi­šlje­nja sam da u gra­du ima­mo do­volj­no pro­sto­ra, ali da ni­je pra­vil­no ras­po­re­đen. Ima­mo pro­blem sa Sred­njom teh­nič­kom ško­lom „Ni­ko­la Te­sla“, ura­di­li smo pro­je­kat na­do­grad­nje ško­le u dru­gom nji­ho­vom objek­tu kod Do­ma uče­ni­ka. Onog mo­men­ta ka­da uspe­mo da za­vr­ši­mo taj pro­je­kat i pre­se­li­mo Sred­nju teh­nič­ku ško­lu iz pe­da­go­ške aka­de­mi­je, mi­slim da bi se tu mo­gao stvo­ri­ti pro­stor da Mu­zič­ku ško­lu. Ima­mo do­sta kva­dra­ta po­slov­nog pro­sto­ra ko­je ko­ri­sti obra­zo­va­nje, a či­nje­ni­ca je i da ima­mo ma­nje de­ce, ta­ko da mi­slim da bi iz­grad­nja po­seb­ne ško­le bi­la ozbi­ljan tro­šak.

Pri­ča se da je vlast pre­ce­ni­la sta­nje u bu­dže­tu ka­da se kre­dit­no za­du­ži­la za in­fra­struk­tur­ne pro­jek­te. Ka­kvo je sta­nje u bu­dže­tu?
Mi još ni­smo po­če­li da ot­pla­ću­je­mo taj kre­dit, a po svim po­ka­za­te­lji­ma, kre­dit je uzet na osno­vu re­al­nih pro­ce­na, sa iz­u­zet­no ni­skom ka­mat­nom sto­pom i ni­je uzet za te­ku­ću li­kvid­nost, već za in­ve­sti­ci­je. Kre­dit je uzet na pet go­di­na, a objek­te pod­vo­žnja­ka i ba­ze­na će ko­ri­sti­ti ge­ne­ra­ci­je. No­vac iz kre­di­ta se ko­ri­sti da bi se po­sao za­vr­šio što pre i da bi se objek­ti što du­že ko­ri­sti­li. Da smo če­ka­li da sku­pi­mo pa­re, na­ma bi tre­ba­lo do­sta go­di­na za to. Ka­da se kre­dit ne tro­ši za pla­te i dru­ge te­ku­će iz­dat­ke sva­ka­ko da je svr­si sho­dan i on će gra­du da­ti mo­guć­nost da se da­lje raz­vi­ja.

Ima li u na­ja­vi no­vih in­ve­sti­ci­ja? U rum­skoj op­šti­na se sve če­šće otva­ra­ju fa­bri­ke, a po­li­ti­ka nji­ho­ve lo­kal­ne vla­sti je da se po­go­ni otva­ra­ju i po rum­skim se­li­ma. Mi u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci ima­mo si­tu­a­ci­ju da Mi­trov­ča­ni pu­tu­ju u Ru­mu da ra­de.
Mi­tro­vi­ca je u jed­nom mo­men­tu bi­la li­der po in­ve­sti­ci­ja­ma. Vo­lim što se i u Ru­mi otva­ra­ju fa­bri­ke. Ne­mam ni­ka­kav raz­log da bu­dem lju­bo­mo­ran. Ru­ma i Mi­tro­vi­ca se na­sla­nja­ju jed­na na dru­gu i lju­di ko­ji ži­ve u Mi­tro­vi­ci idu da ra­de u Ru­mu. To je sa­svim nor­mal­na stvar, sa­mo kod nas ta per­cep­ci­ja oko za­po­šlja­va­nja je po­re­me­će­na. Mi smo na­vik­nu­ti da gde ži­vi­mo tu i ra­di­mo, ali ceo svet pu­tu­je po 100 – 200 ki­lo­me­ta­ra na po­sao. Mi će­mo ko­li­ko već idu­će go­di­ne ima­ti no­vu fa­bri­ku, u pi­ta­nju je ita­li­jan­ska fa­bri­ka Ist vest, ko­ja se ba­vi pro­iz­vod­njom obu­će. Ras­pi­sa­li smo oglas za pro­da­ju ze­mlje i oni bi do ja­nu­a­ra tre­ba­li da oba­ve ku­po­vi­nu ze­mlji­šta u Rad­noj zo­ni Se­ver 2 i da poč­nu sa iz­grad­njom po­go­na ko­ji bi za­po­šlja­vao 300, 400 rad­ni­ka u fi­nal­noj fa­zi. S tim da je to sa­mo po­če­tak, in­ve­sti­tor pla­ni­ra da po­red na­ja­vlje­ne ha­le pra­vi još jed­nu. I na­še po­sto­je­će fa­bri­ke ima­ju pro­sto­ra za pro­ši­re­nje svo­jih ka­pa­ci­te­ta. Na pri­mer Ku­per stan­dard ima pro­sto­ra da za­po­sli još 500 rad­ni­ka. Oni ka­ko osva­ja­ju od­re­đe­ni pro­je­kat ta­ko i za­po­šlja­va­ju lju­de. Mi­slim da će­mo mi u Mi­tro­vi­ci ima­ti pro­blem ne­do­stat­ka rad­ne sna­ge, uko­li­ko Mi­tros kre­ne u mno­go ozbilj­ni­ju pro­iz­vod­nju, a oče­ku­je se da će do­bi­ti do­zvo­lu za iz­voz na ru­sko tr­ži­šte, oni bi udvo­stru­či­li, utro­stru­či­li broj za­po­sle­nih. Ku­per stan­dard već sa­da ima 500 rad­ni­ka, a ima­ju pro­sto­ra da za­po­sle još 500 rad­ni­ka. Lu­va­ta je tre­nut­no u pro­ce­su pre­u­zi­ma­nja od stra­ne jed­ne ame­rič­ke kom­pa­ni­je, nji­hov pro­je­kat iz­grad­nje ha­le od oko 10.000 kva­dra­ta je tre­nut­no za­stao, ali se oče­ku­je da će taj pro­je­kat bi­ti na­sta­vljen. Oni ako tu za­po­sle još 600 rad­ni­ka, ve­ru­jem da će­mo ima­ti pro­blem sa rad­nom sna­gom. Taj pro­blem tre­nut­no po­sto­ji u Ru­mi, te su oni pri­rod­no kre­nu­li da tra­že rad­nu sna­gu u Mi­tro­vi­ci. To je pro­blem sa na­šim obra­zo­va­njem, ka­dro­vi­ma ko­ji se ško­lu­ju a ne mo­gu da se za­po­sle. Mi smo kre­nu­li u pri­ču o du­al­nom obra­zo­va­nju sa Mi­ni­star­stvom pro­sve­te i Vla­dom Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, za­jed­no sa na­šim in­ve­sti­to­ri­ma, ka­ko bi­smo pro­ba­li da pre­va­zi­đe­mo taj pro­blem, da de­ca iz sred­njih ško­la iza­đu sa di­plo­mom sa ko­jom mo­gu da se za­po­sle. Uko­li­ko ne bu­de­mo ima­li rad­ne sna­ge, ne­će­mo ima­ti ni in­ve­sti­to­re.

Koliko će se u narednom periodu ulagati u poljoprivrednu proizvodnju?
Na­še in­du­strij­ske zo­ne su sprem­ne i sa­mo je pi­ta­nje ka­da će ne­ko po­ku­ca­ti na na­ša vra­ta, ali smo vi­še za­in­te­re­so­va­ni za in­du­stri­ju ko­ja se ba­vi pre­ra­dom hra­ne. Na­ša pre­o­ku­pa­ci­ja ve­za­na je za po­ljo­pri­vred­ni­ke i pro­iz­vod­nju onih kul­tu­ra ko­je do­no­se da­le­ko ve­će pri­ho­de po hek­ta­ru. Mi će­mo pre­ko Agen­ci­je za ru­ral­ni raz­voj i Upra­ve za po­ljo­pri­vre­du po­ku­ša­ti da pre­zen­tu­je­mo, pre sve­ga po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma iz Ma­čve, ko­li­ko mo­že da se za­ra­di u pro­iz­vod­nji po­vr­ća uz do­dat­na ula­ga­nja. Že­li­mo u se­li­ma da ak­ti­vi­ra­mo in­ten­ziv­nu pro­iz­vod­nju u obla­sti po­vr­tar­stva i vo­ćar­stva. Mi će­mo ve­ro­vat­no sle­de­će go­di­ne, ako se još ne­ki za­kon­ski uslo­vi de­fi­ni­šu, ima­ti ozbilj­nog in­ve­sti­to­ra u obla­sti vo­ćar­stva. Sprem­ni smo da po­nu­di­mo oko 75 hek­ta­ra dr­žav­nog po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta na osno­vu in­ve­sti­ci­ja na pe­ri­od od 30 go­di­na. I na­dam se da će ta in­ve­sti­ci­ja od ne­kih dva­de­se­tak mi­li­o­na evra za­ži­ve­ti na te­ri­to­ri­ji gra­da. Tu bi se auto­mat­ski gra­dio po­gon za pre­ra­du i do­ra­du vo­ća. Po­ku­ša­va­mo da pro­na­đe­mo i in­ve­sti­to­ra ko­ji bi se ba­vio i pre­ra­dom po­vr­ća.

Bi­lja­na Se­la­ko­vić