Pre neki dan obeleženo je 50 godina od spuštanja misije Apola 11 na površinu Meseca. I dan danas postoji jako uverenje među jednim delom čovečanstva da je to sve bila prevara, da je snimljeno u pustinji Nevade ili Diznilendu, nisam sigurna, pošto ne pratim baš revnosno pristalice teorija zavere. U svakom slučaju, Nil Armstrong, Majkl Kolins  i Baz Oldrin nisu ni u snu šetali Mesečevom površinom jerbo su Ameri, a Ameri su, to sav pošten svet zna, obični lažovi i manipulatori. A i bombardovali su nas.

Onda se u Srbiji baš negde oko te okrugle godišnjice pojavio izvesni Dejvid Vujić, poslednji živi Srbin koji je učestvovao u misiji Apolo 11. Čovek ima 84 godine i u Srbiju je došao na poziv ambasade SAD. Na Mašinskom fakultetu je održao predavanje u kom je pokušao da odgovori na sumnje skeptika koji osporavaju sletanje američkih kosmonauta na Mesec. Verujem da je dobar deo srpskih pristalica teorija zavere malo spustio loptu suočen sa činjenicom da su i „naši“ bili deo misije Apolo 11, a ako su „naši“ bili tamo, onda valjda i nije sve bila laž. Ne znam koliko je gospodin Vujić uspeo da skrši otpor onih koji ne veruju. Ne znam da li im je objasnio zašto se zastava vijorila, jer upravo na tom treperenju američke zastave zasniva se cela teorija koja tvrdi da čovek na mesecu nije bio, i verovatno nikad i neće. Uostalom, šta će tamo?

Lično, nikad nisam sumnjala u spuštanje čoveka na Mesec. Pre svega zato što je to bio poduhvat u kom su učestvovale hiljade i hiljade ljudi, poduhvat koji je, prema rečima Dejvida Vujića, Amerikance koštao tadašnjih 25, a današnjih 120 milijardi dolara. Ako je to sve bila manipulacija, kako je moguće da niko od tih nekoliko hiljada ljudi za sve ove godine nije potvrdio sumnje onih koji osporavaju taj poduhvat?

Zemlja je ravna ploča, Isus Hrist nije razapet na krstu nego je pobegao iz Jerusalima sa ženom (Marijom Magdalenom) i decom (sic!) u južnu Francusku i tamo bio rodonačelnik dinastije Merovinga, Hitler se 1945. nije ubio u bunkeru nego je sa Evom Braun pobegao „pacovskim kanalima“ u Argentinu i umro prirodnom smrću, Josip Broz Tito, nije rođen u Kumrovcu nego je on u stvari Poljak kojeg je NKVD nama uvalio da nas tlači 50 godina i tako dalje, i tome slično… Teorija zavera ima koliko god hoćete. Dovoljno je da jedan ludak smisli nešto nemoguće i što je stvar manje verovatna to će imati više pristalica. I onda sve bude po onoj narodnoj „što jedan lud zamrsi, sto pametnih ne mogu da odmrse“.

Ali, suština svih tih teorija zavere, ma koliko izgledale nekad smešne, nekad primamljive, je negacija nauke. Bilo da su prirodne, tehničke ili humanističke. I to je najstrašnije u tim teorijama zavere. One zapravo čoveku odriču pravo na saznanje i vraćaju ga na granu. Baš onu koja zapravo, po takvima, i ne postoji.