Na fudbalskoj sceni na snazi je reprezentativna pauza i igraju se ključne utakmice za plasman na Evropsko prvenstvo. Naša reprezentacija se, poslovično, nije pokazala u kvalifikacijama i zasluženo se našla iza Ukrajine i Portugala.

Ne bih puno trošio reči o našim vedetama koje su, primera radi, prošle nedelje uspele da prime dva gola od Luksemburga. Ako njih jedva pobediš sa 3:2, pa o kakvom fudbalu mi tu da pričamo. I opet mislim, kao što našim klubovima nije mesto u eliti, tako i reprezentaciji nije mesto na velikim takmičenjima.

I ako je u klupskom fudbalu stvar jasna – trebaju ti pare da bi bio konkurentan, a Zvezda i Partizan zavise od milosti države, u reprezentativnom stvari stoje malo drugačije.

Glavni preduslov da bi se napravili rezultati je obračun sa kriminalom i korupcijom koji su se zapatili u svakoj pori našeg fudbala. Primera je mnogo i trebalo bi puno reči da se opiše sav talog i mulj koji nas je snašao. Nažalost, čini se da ni sami igrači više ne veruju u kult reprezentacije i da dolaze po pozivu samo da bi otaljali posao i kurčili se na beogradskim splavovima.

I dok se mi tako brčkamo u blatu, ostali vredno rade da bi se našli na Evropskom. Nema tu nekih velikih iznenađenja i sve teče po planu za one selekcije od kojih se to i očekuje. Ipak, jedna utakmica je zapala za oko ljubiteljima fudbala na našim prostorima. Crnogorci su se pošteno izbrukali na engleskom Vembliju. Isprašeni su sa 7:0 i na taj način uveličali slavlje Englezima, koji su overili plasman na Evropsko i ujedno postali jedina selekcija koja je odigrala hiljadu mečeva. Prvi su odigrali sa Škotskom pre 147 godina. Elem, Crnogorci su u ovom slučaju poslužili kao topovsko meso i pinjata na žurci Gordog Albiona.

Ipak, da ne bude previše palamuđevine o fudbalskim kvalifikacijama koje nas samo mogu deprimirati, a uzgred, postaju sve dosadnije, imam potrebu da se osvrnem na jednu fudbalsku veličinu. Reč je o Zlatanu Ibrahimoviću i novoj avanturi u koju se upustio. Ovaj „ludak“ koji ima punih 38 godina, napustio je Los Anđeles i američku ligu i najavio povratak u Evropu. Spekuliše se da mu je sledeća destinacija Milan.

Moram priznati da sam, kao i većina ljubitelja fudbala, fasciniran pojavom ovog Šveđanina bosanskog porekla. Jednostavno, kada ga gledate na terenu (a i van njega) imate osećaj kao da prisustvujete istoriji, jer će verovatno proći mnogo vremena dok se na sceni ne pojavi neka slična lobanja.

Fudbaler koji je nedavno dobio statuu u švedskom Malmeu, se u svojim poznim godinama, posle vrhunske karijere u Evropi, otisnuo preko bare i objasnio Amerima kako se igra fudbal. Čovek je zategao 52 gola za dve godine u Americi, a ostaće upamćen i po svojim urnebesnim izjavama i govoru u trećem licu. Pun samopouzdanja, ovaj ludi Balkanac se oprostio od Amerikanaca na originalan način, objavivši kratku oproštajnu poruku u kojoj poručuje Amerima da sad, posle njegovog odlaska, mogu da se vrate da gledaju bejzbol.

O njegovoj karijeri nekom drugom prilikom, a sada samo treba odati priznanje ovom fudbaleru i neverovatnoj energiji i snazi koju ima u tim godinama. I da, treba ga svrstati među najbolje u istoriji, ali ne u isti koš sa Mesijem i Ronaldom. Oni su roboti. Postoji društvo fudbalskih boema poput brazilskog Ronalda, Maradone i Ronaldinja u koje bi komotno mogao da se svrsta ovaj majstor i buntovnik. Uživajte dok možete.