MILOŠ TUFEGDŽIĆ IZ SALAŠA NOĆAJSKOG

Uzgoj lešnika je investicija na duže staze

Miloš Tufegdžić iz Salaša Noćajskog je pre osam godina je rešio da svoje znanje, koje je stekao u poljoprivrednoj školi i iskustvo na plantaži voća u Borkovcu, iskoristi i podigne svoj zasad lešnika. Najpre je to bio voćnjak na površini od jednog hektara i dvadeset ari, da bi ga vremenom proširio, i sada ima zasad od tri hektara sa 1700 sadnica. Kako kaže, odlučio se za uzgoj lešnika, jer ima dobar plasman na tržištu, cena je stabilna, a presudilo je i to što se lešnik hemijski tretira oko sedam puta godišnje, dok se ostalo voće tretira nekoliko desetina puta. U poslu učestvuje cela porodica Tufegdžić.

– Kod nas se mali broj ljudi odlučuje za uzgoj lešnika, jer od trenutka kada se podigne zasad, mora se čekati tri godine da bi lešnik rodio. Peta godina se smatra prvom prodajnom, a tek u devetoj godini lešnik ima svoju punu plodnost. Takođe, postoje i predrasude da u uzgoju lešnika ima malo posla, u odnosu na uzgoj kruške, jabuke, šljive. Međutim, to nije istina. Potrebno je najpre mnogo strpljenja, truda i rada. Uzgoj lešnika je, po mom mišljenju, investicija na duže staze, kaže Miloš.

On dodaje da na samom početku nije bilo lako, posebno bez sistema navodnjavanja kap po kap.

– Na početku nismo imali sistem navodnjavanja, pa čak ni ogradu za voćnjak. Nismo mogli odmah da uradimo sistem navodnjavanja kap po kap, nego smo podigli nekoliko bidona, napunimo ih vodom i ručno zalivamo. Na primer, voćnjak smo kosili trimerom, što je bilo naporno. S druge strane, nismo ni hteli sve odjednom da imamo i stvorimo. Išli smo polako. Posle nekoliko godina uspeli smo da uradimo svoj bunar, sistem zalivanja kap po kap i da kupimo traktorsku kosačicu, što nam je posao u veoma olakšalo, ističe Miloš.

Naš sagovornik ističe da se odlučio za žbunasti uzgoj lešnika, zbog višestrukih benefita.

– Da bi se žbun lešnika pravilno oformio, potrebno je više od godinu dana, ali po knjigama i prema iskustvu ljudi, rodnost takvog lešnika traje i do 70 godina. Proces je jednostavan, posadi se jedno stablo, koje se u zemlji drži godinu, dve dana, dok ne krenu izdanci. Kada se jave tri-četiri pravilno raspoređena izdanka, prvo, glavno stablo se seče i od izdanaka se pravi žbun. Takav lešnik ima jak koren i može da ima mnogo ploda. Po mom mišljenju, to je mnogo isplativije, smatra Miloš.

Porodica Tufegdžić je odlučila da sa svog voćnjaka proizvodi i sadnice lešnika.

– Iz lešnika koji nije kalemljen uspeli smo da dobijemo sadnice i sada ih imamo i za prodaju. Počeli smo sa 700 sadnica lešnika koje smo kupili, a još hiljadu smo proizveli, objašnjava Miloš.

Tufegdžići uzgajaju šest sorti lešnika: delalange, romanu, rimski lešnik, istarski lešnik, halski džin i rudlf.

– Nisu sve po kvalitetu iste, ali lešnik ne može sam sebe da opraši, pa je potrebno ukrštanje sorti. Mnogi ljudi misle, ako je lešnik krupan, da je i ukusan. Međutim, to nije slučaj. Na primer, sorta romana i delalange su najkvalitetnije i imaju najlepšu aromu, a plod je sitan. Na primer, „Ferero Roše“ za svoje kuglice traže samo te dve sorte, ističe Miloš.

Lešnik je sada u završnoj fazi cvetanja, a u voćnjaku se odvija i rezidba.

– Kao i za sve voće, period rezdibe voća je od jeseni do početka proleća. Po mom mišljenju, rezidba je i najteži deo posla. Treba strogo voditi računa koju granu ostaviti, koju orezati, jer od svega toga zavisi bujnost i plodnost lešnika. Kada je reč o sakupljanju lešnika, on ne sme da se trese da bi plod pao, jer se tako uništava koreni sistem. Sakupljanje traje sigurno i više od mesec dana, sve zavisi koja sorta kada sazri. Napravili smo usisivač, koji pokupi lešnik. Zatim ga donesemo kući, malo se prosuši, i onda ga stavljamo kroz kalibrator i na kraju u krckalicu, kaže Miloš.

On dodaje da prošle godine prinos nije bio odličan. Razlog tome ne leži toliko u epidemiji korona-virusa, već je u pitanju nešto drugo.

– Imali smo velikih problema sa bubama, takozvanim smrdljivim martinima. Mnogi proizvođači nisu znali, kao ni mi, da je smrdljivi martin u periodu kada je lešnik stvarao svoju ljusku, mogao da ubaci svoj sok. Lešnik do samog zrenja, do opadanja je izgledao perfektno. Ali kada se otvori, bio je potpuno truo. Tonu i nešto više lešnika nam je propalo zbog toga. Poslednjih godina, imamo najezdu smrdljivih martina, ali do prošle godine nismo s njima imali problema. Postoji hemijsko tretiranje za smrdljive martine, tako da ćemo, poučeni iskustvom, to ove godine morati da primenjujemo. Očekujemo da ćemo ove godine imati oko pet kila čistog ploda po žbunu. Inače, po hektaru prinos lešnika bude oko tonu i po, objašnjava Miloš.

On za kraj dodaje da mu je u planu da voćnjak polako proširuje na 10 hekatara zemlje kako bi od tog posla mogao da živi.

Z. Popović