Laćarak je svet!

Ove godine u mitrovačkom hotelu Sirmijum neće biti proslava matura. Kao da su svi, naročito roditelji maturanata, bili pomalo zatečeni tom prostom činjenicom, da je najveći mitrovački hotel jednostavno rečeno propao. Njegova propast nije od juče, ali kako sam saznala, uvek su nekako uspevali da ga krajem maja otvore i omoguće stotinama svršenih srednjoškolaca da u centru grada proslave svoje matursko veče. Ali, ove godine mrka kapa.
Zato su đaci morali, skupa sa direktorima škola, da odluče gde će proslaviti maturu. A to nije bilo baš tako jednostavno. Ispostavilo se da Mitrovica baš i nema neki reprezentativni prostor za tako masovne proslave kao što su maturske. I onda, obrni okreni pao izbor na jednu od svečanih sala u Laćarku. I to onu noviju, koja još nije izašla na dobar glas kao ostala mesta za svadbe, sahrane i proslave rođendana po gradu i okolini. I šta je tu u stvari čudno? Rekla bih ništa, ali kada je doneta odluka da se mature slave u Laćarku krenula su zgražavanja, kao zamisli gde će nam dete slaviti maturu? U Laćarku! Pa zar nisu mogli da otvore Sirmijum za to jedno veče, već da šaljemo decu u Laćarak? E, nisu. I decu ne šaljete u Tunguziju, već tri – četiri kilometra od centra grada. I decu baš boli uvo gde će biti matursko veče, može i na Mesecu, samo da se dobro provedu, lepo opiju, ispovraćaju i dođu kući mamurni kao što treba.
Matura u Laćarku! Pa to će biti za pamćenje. Gde ste slavili maturu? U Laćarku. Gde je to? Pa to vam je zapadno od Mitrovice, asfalt ko staklo, lagane vožnje cirka 10 minuta, vazduh čist (niko više ne ’rani svinje), javna rasveta u koloru, trava u parku friško pokošena, pa šta biste hteli više? O sali da ne pričam. Jednostavno, neponovljivo.
Ja stvarno ne razumem roditelje koji se sve nešto beče i kolutaju očima kad im se pomene matura u Laćarku. Ne znam, možda je bolje rešenje Mačvanska Mitrovica? Ili ona svečana sala u Oborskoj? Ja, kao rođena Laćarkuša, uvek prednost dajem Laćarku. I navijam za njega da postane gradska opština pa da dušmani svisnu od zavisti. To za opštinu naravno nema veze sa maturama, ali koristim priliku da istaknem i tu mogućnost, da situaciji dam na težini.
Maturske proslave, uopšteno govoreći, proteklih godina sve više dobijaju estradni karakter. Okupljanje na Majmuncu, pa trubači, pa roditelji sa mobilnim telefonima i foto aparatima koji besomučno jure za svojim čedom ne bi li ga uslikali u punom sjaju. A sjaj je kompletan, sve ubija u oči, naročito ako je čedo ženskog pola. Pa onda šetnja sa profesorima i direktorima u nekoj vrsti koreografije u kojoj prednjači Gimnazija kao elitna mitrovačka škola. O haljinama, cipelama i šminki maturantkinja da ne govorim. Spektakl, takoreći bal. Sve tako šik i otmeno. Baš onako prikladno za taj uzrast. Da bi’ reč rekla. Toliko mi se sve to dopada. I na sve to, ove godine fljas – Laćarak. Ajmo curice, ajmo dečaci u autobus pa po asfaltu glatkom ko staklo pravac zapad. I šta tu nije u redu? Sve je baš kao što treba da bude. I ne sumnjam da će maturantima provod biti odličan. A roditeljima koji kolutaju očima kad se pomene Laćarak mogu samo reći da je bilo slobodnih termina u Metropolu i Kraun Plazi, bilo je mesta u hotelu Park u Novom Sadu, šabačkoj Slobodi (divno renovirana, sva blista) pa što nisu na vreme insistirali da se mature tamo slave? O da, to bi baš bilo šik i otmeno. Ama mnogo skupo. Ovako je bolje, prošli smo jeftino, a još nam se dala prilika da kolutamo očima, uzdišemo i pljujemo po Laćarku i gradu koji nema hotel za proslave matura. Šta ćeš lepše.