„Ušteda’’ na obdukcijama?

Ima li momenata kada zadrigloj birokratskoj svesti ništa nije sveto, pa ni smrt mladića koji je umro u tri sata ujutro na ulici? Devetnaestogodišnji Aleksandar Davidović iz Jaska, iznenada je preminuo u noći između subote i nedelje (20. na 21. avgust), o čemu M novine pišu opširno u ovom broju. Smrt mladog čoveka sama po sebi je strašna, posebno za njegove najbliže. Ali, ima momenata kada ni smrt nije dovoljna da se čoveku život smrkne i smuči. Iako je na lice mesta odmah stigla dežurna ekipa Doma zdravlja u Irigu, iako je policija reagovala blagovremeno, došlo je do pravnog vakuma oko toga ko će izdati nalog za obdukciju. U tom „natkurivanju’’ i natezanju dok se ispune neophodne birokratske formalnosti čekalo se do osam sati ujutro. Pa su se Jazačani koji su u nedelju ujutro išli po hleb i mleko morali da to čine obilazeći leš koji se nalazi na centru sela i koji ne sme da se pomera.
Prema našim saznanjima, i lekar koji je bio na licu mesta, i tužilac koji je telefonom obaveštavan o smrti, postupili su ispravno sa zakonske tačke gledišta. Tužilac (njegovo ime Tužilaštvo iz nekog razloga krije?) je zaključio da sudska obdukcija nije potrebna, jer je smrt nastupila pred svedocima i na telu nema vidljivih ozleda, dok dežurni lekar dr Nebojša Acin nije želeo da potpiše smrtovnicu dok se ne obavi obdukcija, želeći da mu savest bude čista. Za dr Nebojšu Acina smrt je mogla biti sumnjiva, jer nije uobičajeno da mladi ljudi umiru u tri ujutru na centru sela. On kaže da nije video spoljne ozlede na telu pokojnog Aleksandra Davidovića, ali da samo obdukcija može da pokaže da li je bilo unutrašnjih povrda ili znakova trovanja. Logično razmišljanje mladog lekara, koji nije navikao da se leševi mladih ljudi nalaze na ulicama iz čista mira.
Za novinare koji rado pišu crnu hroniku, važno je da znaju da postoje dve vrste obdukcija: sudska i medicinska. Sudska se obavlja po nalogu tužioca (zakonom je regulisano u kojim slučajevima, između ostalog kada postoje sumnje da je u pitanju krivično delo) i radi se odmah, bez čekanja. Medicinska se radi po nalogu lekara, ali je skopčana sa dugom birokratskom procedurom i na nju se duže čeka. Dežurni tužilac je zaključio da smrt nije posledica krivičnog dela, dok je dežurnom lekaru smrt bila sumnjiva. Ovog momenta se sećam reči jednog bivšeg mitrovačkog sudije, koji je ovom novinaru rekao da se nije mnogo dvoumio oko izdavanja naloga za obdukciju. Što je sigurno, sigurno je, želeo sam mirno da spavam. Zašto dežurni tužilac (čije se ime u Tužilaštvu ne saopštava) ne objasni javnosti zbog čega nije izdao (ili izdala?) nalog za sudsku obdukciju? Više javno tužilaštvo u svom dopisu našim novinama objašnjava da nije u mogućnosti da nam pruži informacije koje bi ugrozile vođenje predkrivičnog postupka. Kojeg predkrivičnog postupka, ako je tužilac odbio (odbila?) da pošalje telo na sudsku obdukciju, smatrajući da nema elemenata krivičnog dela?
Tužilac je postupio (postupila?) po zakonu. Da je izdt nalog za sudsku obdukciju, telo ne bi ležalo pet sati u centru sela. Lekar je želeo medicinsku obdukciju, koja je urađena sa svim pratećim faktorima usporavanja. I on je postupio po zakonu. Život je nekad mudriji od zakona, a ovo je takav slučaj. Svi su u pravu, a leš leži na ulici zbog pravnog „Gordijevog čvora’’. Obdukcija nije pokazala da je smrt nasilna, nju je platila Opština Irig, kao osnivač Doma zdravlja. Da je obavljena sudska obdukcija, troškove bi snosilo Tužilaštvo. I u jednom i u drugom slučaju, plaćaju poreski obveznici. I upravo zbog toga se pitamo da li je leš baš morao da leži pet sati na ulici? Ima onih koji se pitaju da li je Tužilaštvo iskoristiilo zakonsku mogućnost kako ne bi snosilo troškove obdukcije? Ne znamo da li je neko razmišljao na takav način? Teško je poverovati da se „štedi’’ i na obdukcijama? Ali, sve je moguće u štedljivoj zemlji Srbiji.