U RUM­SKOJ OP­ŠTI­NI ZA­VR­ŠE­NA AK­CI­JA BES­PLAT­NE ANA­LI­ZE ZE­MLJI­ŠTA – Ne­ra­ci­o­nal­no ko­ri­šće­nje mi­ne­ral­nih đu­bri­va

Po­sle vi­še­go­di­šnje pa­u­ze rum­ska op­šti­na je iz­dvo­ji­la sred­stva za ana­li­zu 2.200 uzo­ra­ka osnov­ne plod­no­sti po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta na svo­joj te­ri­to­ri­ji.
Že­le­ći da iza­đe u su­sret po­ljo­pri­vred­nim pro­iz­vo­đa­či­ma, broj uzo­ra­ka po jed­nom re­gi­stro­va­nom po­ljo­pri­vred­nom ga­zdin­stvu ni­je bio ogra­ni­čen. Je­di­ni uslov je bio da je pod­no­si­lac zah­te­va upi­san u re­gi­stru po­ljo­pri­vred­nih ga­zdin­sta­va ko­ji vo­di Upra­va za tre­zor.
Ceo po­sao oko ana­li­ze ze­mlji­šta oba­vi­la je Po­ljo­pri­vred­na struč­na slu­žba Ru­ma.
– O zna­ča­ju ana­li­ze ze­mlji­šta ne tre­ba po­seb­no go­vo­ri­ti. Ukrat­ko ću re­ći dva osnov­na raz­lo­ga. Pr­vi je sa pro­iz­vod­ne stra­ne, a dru­gi sa sta­no­vi­šta ostva­ri­va­nja pra­va na sub­ven­ci­je. Re­dov­na kon­tro­la osnov­ne plod­no­sti po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta je pred­u­slov pra­vil­ne is­hra­ne bi­lja. Na taj na­čin sa­zna­je­mo sa­dr­žaj hran­lji­vih ma­te­ri­ja u ze­mlji­štu i od­re­đu­je­mo vr­stu i ko­li­či­nu đu­bri­va ko­je su neo­p­hod­ne bilj­ci. Đu­bre­nje „na­pa­met“ vu­če sa so­bom broj­ne ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce. Če­sto se upo­tre­blja­va­ju pre­ve­li­ke ko­li­či­ne đu­bri­va. To do­vo­di do po­ve­ća­nja tro­ško­va pro­iz­vod­nje, za­ga­đe­nja ži­vot­ne sre­di­ne, a do­la­zi i do blo­ka­de po­je­di­nih hra­nji­vih ele­me­na­ta što uzro­ku­je pad pri­no­sa. Da bi se iz­be­gle sve štet­ne po­sle­di­ce pre­te­ra­nog ili ne­do­volj­nog uno­sa hra­ni­va neo­p­hod­no je re­dov­no ra­di­ti ana­li­zu ze­mlji­šta na sva­koj par­ce­li – is­ti­če Uglje­ša Tr­ku­lja iz Po­ljo­pri­vred­ne struč­ne slu­žbe Ru­ma.
Ka­ko bi ceo po­sao bio kva­li­tet­no ura­đen, s ob­zi­rom da se u sam pro­ces iz objek­tiv­nih raz­lo­ga kre­nu­lo ma­lo ka­sni­je ne­go što je ina­če prak­sa, bi­lo je po­treb­no is­ko­ri­sti­ti sve re­sur­se iz agrar­nog sek­to­ra ko­je po­sto­je u rum­skoj op­šti­ni.
– Kra­tak vre­men­ski pe­ri­od na­dok­na­đen je po­ve­zi­va­njem sa po­ljo­pri­vred­nim za­dru­ga­ma, Udru­že­njem po­ljo­pri­vred­ni­ka Ru­ma i me­snim za­jed­ni­ca­ma, ko­ji­ma ovom pri­li­kom že­li­mo da se za­hva­li­mo na po­mo­ći – is­ti­če Uglje­ša Tr­ku­lja.
U okvi­ru ak­ci­je kon­tro­le plod­no­sti ze­mlji­šta uoče­no je da se u cen­tral­nom i se­ver­nom de­lu rum­ske op­šti­ne PH vred­nost kre­će u gra­ni­ca­ma op­ti­mal­nih vred­no­sti za oba­vlja­nje ra­tar­ske pro­iz­vod­nje. Uočen je pro­blem sa po­ve­ća­nom ki­se­lo­sti ze­mlji­šta na po­je­di­nim par­ce­la­ma ju­žnog de­la op­šti­ne. Naj­ve­ći pro­blem je iz­ra­žen u Vi­to­jev­ci­ma, Gra­bov­ci­ma i Klen­ku. Na ta­kvim po­vr­ši­na­ma tre­ba raz­mi­šlja­ti o upo­tre­bi kal­ci­jum kar­bo­na­ta ra­di po­prav­ke ovih ze­mlji­šta.
Sa­dr­žaj kal­ci­jum kar­bo­na­ta je na ta­kvom ni­vou da ne pred­sta­vlja ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­tor za ba­vlje­nje ra­tar­skom pro­iz­vod­njom.
– Sa­dr­žaj hu­mu­sa go­vo­ri o bo­gat­stvu ze­mlji­šta u or­gan­skoj ma­te­ri­ji. Evi­dent­no je da je ni­vo hu­mu­sa u ze­mlji­štu u fa­zi opa­da­nja. To je po­sle­di­ca sma­nje­ne upo­tre­be staj­nja­ka zbog sma­nje­nog stoč­nog fon­da kao i lo­še prak­se pa­lje­nja že­tve­nih osta­ta­ka. Po­ka­za­te­lji sa­dr­ža­ja hu­mu­sa ko­ji su utvr­đe­ni ovo­go­di­šnjom ana­li­zom ze­mlji­šta uka­zu­ju na po­tre­bu da se ape­lu­je na po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vo­đa­če da pre­ki­nu sa prak­som pa­lje­nja že­tve­nih osta­ta­ka – is­ti­če struč­ni sa­rad­nik Go­ran Drob­njak.
Do­bi­je­ni re­zul­ta­ti na­me­ću po­tre­bu da se na što ve­ćem bro­ju par­ce­la ura­di ana­li­za na kom ni­vou se na­la­zi fos­for u ze­mlji­štu i da bi od­re­di­li pra­vu nor­mu za đu­bre­nje.
– Ana­li­ze ze­mlji­šta su i ove go­di­ne po­ka­za­le da su na­ša ze­mlji­šta do­bro obez­be­đe­na ka­li­ju­mom i da se ve­li­ke ušte­de mo­gu na­pra­vi­ti u sma­nje­nom upo­tre­bom ovog ele­men­ta u đu­bre­nju – do­da­je Drob­njak.
Kada je reč o re­zul­ta­ti­ma agro­he­mij­skih ana­li­za ze­mlji­šta sa par­ce­la ko­je se na­la­ze pod vi­še­go­di­šnjim za­sa­di­ma ili se na nji­ma pla­ni­ra po­di­za­nje vi­še­go­di­šnjih za­sa­da, ura­đe­no je ukup­no 435 agro­he­mij­skih ana­li­za, a 229 ana­li­zi­ra­nih uzo­ra­ka ze­mlji­šta ima vi­sok ili šte­tan sa­dr­žaj oba ma­kro­e­le­men­ta (fos­for i ka­li­jum), pa se ne pre­po­ru­ču­je nji­ho­vo uno­še­nje u ze­mlji­šte naj­ma­nje na­red­ne tri, če­ti­ri go­di­ne.
– Isto­vre­me­no, 53 ana­li­zi­ra­na uzor­ka ze­mlji­šta ima vi­sok ili šte­tan sa­dr­žaj fos­fo­ra, a 24 ana­li­zi­ra­na uzor­ka ze­mlji­šta ima vi­sok ili šte­tan sa­dr­žaj ka­li­ju­ma. Na osno­vu iz­vr­še­nih ana­li­za do­bi­je­nih re­zul­ta­ta mo­že se za­klju­či­ti da se na oko 71 od­sto par­ce­la vr­ši ne­ra­ci­o­nal­no ko­ri­šće­nje mi­ne­ral­nih đu­bri­va. Na ovim par­ce­la­ma tro­ško­vi pro­iz­vod­nje su znat­no ve­ći, a kva­li­tet i pri­nos plo­do­va je ni­ži od oče­ki­va­nog – is­ti­če La­zar Klje­šta­no­vić iz PSS.

S. Dža­ku­la