Finalnim utakmicama odigranim u utorak, 10. januara 2023. godine završen je 34. sremskomitrovački Međunarodni  „Metalfer Steel mill“ turnir u malom fudbalu. U momentu štampanja ovog broja „Mitrovačkih novina“ pobednici  turnira još se nisu znali, ali ostaje uverenje da je ovogodišnje takmičenje jedno od do sada najuspešnijih. O tome govori veliki broj posetilaca i prikazani kvalitet fudbala u svim takmičarskim kategorijama. Podsetimo, tradicionalni turnir u hali Poslovno-sportskog centra „Pinki“ počeo je 23. decembra prošle godine. Ekipe koje su okupile 850 igrača bile su podeljene u šest uzrasnih kategorija. Igrale su za laskavu titulu i nagradni fond od 750 000 dinara. Pokrovitelj turnira je Grad Sremska Mitrovica.

Direktor PSC „Pinki“ Saša Bugadžija prezadovoljan je prvenstveno posetom publike, koja se uvećavala do same završnice turnira. Već u eliminacionoj fazi nakon zavvršetka takmičenja po grupama poseta je značajno prevazišla neke od turnira prethodnih godina. Posle svih zbivanja sa ograničenjima i pandemijom kovida, Mitrovčani su se očigledno uželeli malog fudbala. Bugadžija ističe podatak da je u odnosu na prošlogodišnji turnir prodato 20 posto više karata, čija je cena bila simboličnih 100 dinara, s tim da ulaznice nisu plaćala deca do 12 godina i pripadnice lepšeg pola.

– Broj gledalaca na tribinama bio je rekordno veliki, a u prvim utakmicama četvrtfinala bilo je i 1500 gledalaca po meču.  Ako bih nešto morao da izdvojim kao kuriozitet ovogodišnjeg turnira, to je svakako veliki broj mladih igrača i kvalitetnih ekipa sa područja grada Sremske Mitrovice, naročito u kategoriji omladinaca i seniora. To nas raduje, jer je to zalog za budućnost našeg fudbala, kaže prvi čovek hale „Pinki“, koji je procenio da će ovaj turnir do kraja finalnih mečeva posmatrati ukupno više od 20 000 gledalaca.

 Slobodan Simić: Kako je Mitrovica dobila jedan od najboljih turnira u državi

Turnir u malom fudbalu u Sremskoj Mitrovici, koji se ove zime odigrao 34. put tradicionalna je sportska manifestacija i od prve godine održavanja jedan je od najvažnijih fudbalskih turnira u bivšoj i sadašnjoj državi. Sve je počelo 1987, odnosno 1988. godine, kada je u najvećem sremskom gradu ozvaničen rad Poslovno – sportskog centra „Pinki“. Mali fudbal, danas poznatiji pod nazivom futsal, oduvek je bio popularan sport. Fudbalska magija na „petoparcu“ privlačila je publiku. U staroj Jugoslaviji bilo je nekoliko izvanrednih turnira ovog tipa a najpoznatiji među njima svakako je čuvena zagrebačka „Kutija šibica“. Revija jugoslovenskih majstora na „petoparcu“ bila je tradicija u još nekim gradovima. Te 1987/88. godine njima se priključila i Sremska Mitrovica. Do izgradnje hale u Mitrovici najkvalitetniji fudbal u regionu igrao se na šidskom turniru, ako izuzmemo velike sredine poput Novog Sada  ili Beograda. Sremska Mitrovica je negovala tradiciju letnjeg fudbalskog turnira na otvorenom terenu „Partizana“, a kako su objekti hale „Pinki“ uglavnom završeni do polovine 1987. godine, pre zvaničnog otvaranja u novembru iste godine, rukovodstvo hale je odlučilo da organizuje letnji turnir na otvorenom. Bilo je to na mestu današnjih teniskih terena iza same hale. Ovaj turnir, kao neka vrsta pripreme za tradicionalni zimski turnir dao je odlične rezultate.

Uz Slobodana Simića, prvog direktora Poslovnog sportskog centra „Pinki“ radio je Siniša Ninković dotadašnji sekretar Opštinskog sportskog saveza koji će se organizacijom ovog turnira baviti čitavih 28 godina, do svog penzionisanja. Po njegovim rečima, tadašnji predsednik mitrovačke opštine Svetozar – Toza Mihajlov poverio mu je sportske poslove u hali, dok je Slobodan Simić bio zadužen da vodi politiku ove sportske kuće. Ako Sinišu Ninkovića sećanje dobro služi, pobednik tog prvog letnjeg turnira bila je ekipa „Pandore“ iz Beočina.

Zvanično, prvi zimski turnir u malom fudbalu organizuje se krajem 1987. i početkom 1988. godine. Svima koji poznaju Slobodana Simića poznato je da njegova energija i posvećenost prevazilaze „iskaču” iz uobičajenog proseka, tako da je i u zadatak formiranja sportskog centra uneo svoja viđenja i ideje. Želeo je da napravi najbolji objekat tog tipa koji će svojim značajem i komercijalno-poslovnim segmentom omogućiti održivo finasiranje i najkvalitetnije sportske i druge sadržaje. Simić zna i danas veruje da je   Poslovno – sportski centar „Pinki“ do 1990. godine bio najbolji i najbogatiji poslovno – sportski objekat u nekadašnjoj SFRJ. Mitrovčani i mnogobrojni gosti sa strane još uvek se sećaju odličnih koncerata, turneja, kulturnih i turističkih sadržaja, kvalitetnih ugostiteljskih lokala, neponovljivih letnjih svirki i dešavanja na stepeništu ispred hale, ali i prvih letnjih objekata na Savi koji su pripadali hali. U tom smislu, turnir u malom fudbalu morao je zadovoljiti visoke standarde. Već na prvom turniru učestvovalo je 250 ekipa od kojih su mnoge bile “suvi kvalitet” tadašnjeg malog fudbala.

– Mi smo te 1987. godine krenuli sa idejom da to bude najbolji turnir u okolini. Zbog toga smo se odlučili za fond nagrada koji do tada nije bio viđen. Za ono vreme, to su bili neverovatno novci koji su privukli veliki broj kvalitetnih ekipa iz raznih regiona i gradova bivše Jugoslavije. Rekord je zabeležen 1989. godine kada je bilo 32 000 posetilaca sa plaćenom ulaznicom, što znači da je te godine u gledalištu bilo najmanje 40 000 ljudi, kaže Slobodan Simić, koji se seća i dolaska novosadskog „Dnevnika“ kao generalnog pokrovitelja turnira, a kasnije i „Večernjih novosti“ koje su bile najtiražniji dnevni list u Jugoslaviji. Tada su u nagradni fond turnira uključeni automobili i druge vredne nagrade, a takmičenje je bilo praćeno interesantnim estradnim programima. Simić je zadovoljan činjenicom da je mitrovačka hala danas u odličnom stanju „bolja nego što je bila kad  je izgrađena“ što je, kaže on,  slučaj u malom broju gradova gde ovakvi objekti često  „tavore”  ili nisu dobro održavani.

Revija majstora igre na „petoparcu” viđena je od starta mitrovačkog turnira

Uz Sinišu Ninkovića, zamenika direktora sportske hale, koji se bavio sportskim poslovima na turniru je i danas angažovan njegov saradnik i hroničar zbivanja u hali „Pinki“ Dragan Simunović, popularni Baron, koji se i danas seća nastupa Nebojše Vučićevića Ušketa, Ljubinka Drulovića, Baneta Ivanovića, Saše Ilića, Đoke Milovanovića i mnogih istaknutih reprezentativaca koji su „pikali” loptu na parketu mitrovačkog „Pinkija”.

– Na našem turniru nije bilo nikad manje od 64 seniorske ekipe, a u moje vreme bilo je bar 24 veteranska tima. Još na početku smo uveli pravilo da se igra u ovih šest kategorija i to prvo u grupama, a potom slede eliminacije. Cele godine smo se pripremali za naredni turnir i blagovremeno obaveštavali učesnike i sponzore. Interesovanje za naš turnir  bilo je zaista neverovatno, seća se Siniša Ninković i navodi da je mitrovački turnir od starta postao najbolji u regionu sa redovnim učesnicima iz Subotice, Novog Sada, Loznice i Beograda.  Mitrovačka publika je krajem osmadesetih uživala u majstorijama Miodraga Petrike i neponovljive ekipe „Tango“ iz Novog Sada, šidskog „Kluba malog fudbala”, u novije vreme šabačkog SIND-a i drugih. Ono što je svima ostalo u sećanju jeste podatak da je prve godine turnira za nepunih mesec dana otvoreno čak 30 000 flaša piva. Direktor Simić inače se seća  vremena kada je uz razne programe u hali svakodnevno otvarano 1000 boca piva. Mitrovački sportski centar i njegovi sportski radnici kasnije su učestvovali u unapređenju malog fudbala u Jugoslaviji i Srbiji organizujući drugo Prvenstvo Jugoslavije u malom fudbalu.  Tradicionalni mitrovački turnir kome smo proteklih dana izbrojali 34. godine prekidan je u svega dva navrata, za vreme ratnih zbivanja devedesetih i tokom pandemije korona – virusa.