Prošle nedelje je Srbija stala na jedan dan. Naime, jedan od kablovskih operatera je prestao da emituje kanale Sportkluba. Te kobne noći između petka i subote, mnogobrojni ljubitelji sporta širom Srbije su sa nevericom posmatrali kako iščezava njihova oaza besomučnog praćenja različitih vrsta sportskih događaja.

Uzalud su šaltali kanale, čekali i nadali se da je u pitanju neki kvar na predajniku. Ujutru ih je dočekala vest da kvara nema, i da će derbi Liverpul – Mančester morati da gledaju kod komšije. Ili u nekoj birtiji.

Ne može se opisati sreća koja je obasjala ženska lica u nadi da će im jače polovine sada poklanjati više pažnje. Nesretnice, nisu ni svesne da bi njihovi muškarci sada mogli sreću tražiti negde drugde i konačno će imati izgovor za to.

Ali, dosta patetike. Šta se u stvari desilo? U nakaradnoj situaciji, gde dva operatera drže monopol nad tržištem, u vlasništvu jednog je Sportklub a drugog Arena Sport TV. Brojni gledaoci su dugo godina imali priliku da u isto vreme i o istom trošku gledaju kanale Sportkluba i Arene kod jednog od ta dva operatera. Prosečnom ljubitelju sporta ne treba posebno objašnjavati koliko velik izbor su ti ljudi imali i koje su sve sportove mogli da prate.

Elem, u nekom momentu, ta dva operatera su rešila da se nadjebavaju međusobno. Naravno, sve preko leđa klijenata koji ništa nisu zgrešili. Epilog je taj, da ako hoćeš da uživaš u svim sportovima, moraš da platiš. I to i jednom i drugom.

Među ojađenim muškim življem nastala je panika. Šta sad? Krenuli su pozivi, objave na društvenim mrežama, kuknjava… Opšti pičvajz. Kanale, naravno, nisu dobili nazad.

Sva ta frka je trajala nekoliko dana, a onda su korisnici, onako pokunjeni, shvatili da će morati da se izbekelje za neku lovu kasnije ili pre i da plate ako hoće da imaju sve sportove na jednom mestu. Uskraćivanje zadovoljstva nije dolazilo u obzir.

S druge strane, treba reći da je narod u Srbiji vazda navikao da dobija nešto za džabe. Mnogo smo se brate opustili. Dugo smo koristili (i još uvek koristimo) pogodnosti usled činjenice da smo evropska periferija i da ostatak sveta baš zabole za nas. Internet piraterija je ovde redovna pojava. Niko vam neće zakucati na vrata i odvesti u ’aps zato što ste ilegalno skinuli film sa neta.

Tako je i sa ovim sportskim kanalima. Na zapadu bi, bogami, morali pošteno da odrešite kesu ako hoćete da pratite baš sva najveća sportska takmičenja u paketu. I uopšte, koncept kablovske televizije polako izumire u razvijenim zemljama. Zahvaljujući velikom broju platformi na internetu, čovek sada može da plati isključivo ono što hoće da gleda.

Kod nas je situacija malkice drugačija. Pored desetak kanala koje želiš da gledaš, kablovski operater ti uvali još pedeset-šezdeset Mitrovićevih kanala i nekakve glupave televizije koje niko živ ne gleda.

Još jedna drama je i zvanično iza nas, a naravno, običan svet je u celoj toj priči jebena stranka. Ajmo dalje.