Nova košarkaška sezona je počela u Srbiji ali i širom Evrope. Treba priznati da je, bez obzira na labav legitimitet koji imaju, na primer Evroliga ili naša ABA liga, košarka i dalje vrhunska zabava za navijače sa ovih prostora. Razlog je jednostavan – srpski timovi su konkurentni u Evropi, a u regionalnom takmičenju ume i te kako da se zakuva. E sad, provuče se tu i tamo neki propust u vidu potpuno neregularnih uslova za igru u finalnoj seriji ABA lige, ili činjenice da Evroligu igraju samo oni koji imaju lovu, a ne oni koji znaju da igraju basket. Ali dobro, navijači širom Srbije sigurno neće tražiti dlaku u jajetu, jer imaju sve uslove da kraj malih ekrana, ili u prepunim dvoranama, bodre svoj tim – Zvezdu u Evroligi ili Partizan u Evrokupu.

Naša dva tima su se ove godine, reklo bi se, ozbiljno pojačali. Doveli su veliki broj igrača koji igraju na poziciji crnca, i uz kvalitetno vođenje sa klupe, mogli bi imati uspešne sezone. Najveći su favoriti za osvajanje titule u ABA ligi, a kada im pridodamo i nimalo naivne ekipe iz komšiluka poput Cedevite, Olimpije, Budućnosti i Mornara, jasno je da nas čeka dobra košarka. Bilo bi lepo bez pizdarija u finalu, kao nekih prethodnih godina.

Što se evropskih takmičenja tiče, i tu imaju čemu da se nadaju i jedni i drugi. Partizan je dobro startovao u Evrokupu i najavio kandidaturu za vrh tabele u nimalo naivnoj grupi. Nema sumnje da će se ove sezone gledati dobra košarka, posebno u Beogradu, kada crno – beli budu dočekivali svoje rivale. Svakako jedan od ključnih činilaca je simpatični čovečuljak po imenu Andrea Trinkijeri. Ovaj košarkaški stručnjak je već pokazao veliku harizmu i umeće i svakako je njegov ostanak na klupi možda i najveće pojačanje za Partizan.

Crvena Zvezda se vratila u najjače evropsko klupsko takmičenje. Očekivanja su velika. Dosta novca je utrošeno u pojačanja, a Beograđani su svoju snagu demonstrirali već na prvoj utakmici pred svojom publikom odvalivši čuveni Fenerbahče našeg Željka Obradovića. Trebaće vremena da se svi ti stranci uigraju, ali se čini da Zvezda ima možda i najbolji tim do sad.

I pored svega gore navedenog, kod velikog broja navijača se javlja taj osećaj da njihov tim učestvuje u ljigavštini koju su stvorili bogati, ne zbog košarke kao sporta, već zbog košarke kao biznisa. U takmičenju učestvuju klubovi koji imaju bogate sponzore. To je Partizan osetio na svojoj koži ne dobivši specijalnu pozivnicu za ovosezonsko takmičenje Evrolige. Prednost je dobio ruski Zenit koji je brže – bolje dovukao 12 novih igrača. Ne treba napominjati da će biti topovsko meso, ali nije bitno to, bitan je Gasprom.

U moru tog licemerja i nepravde plivaju najjači i najbogatiji evropski klubovi i takmiče se među sobom. I nažalost, takav format takmičenja je trenutno bez premca na Starom kontinentu. Navijačima Zvezde ne preostaje ništa drugo nego da zvižducima i zaglušujućom bukom pri izvođenju himne Evrolige na početku svakog meča, daju do znanja široj javnosti šta misle o svemu tome. I to je dobro. Iz Srbije se u Evropu šalje poruka bunta i revolta protiv trulog kapitalizma i svih njegovih nakaradnih vrednosti. Da li će to nešto promeniti? Naravno da neće. Tih nekoliko minuta urlanja i zviždanja himni, navijačima su neverovatno značajni i služe kao ventil, ali u isto vreme i kao opravdanje za besomučnu podršku koju će pružiti svom timu u jednom ovakvom takmičenju.