Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra za poljoprivredu za oblast ruralnog razvoja boravio je 23. decembra u Rumi. Reč je o poseti u okviru njegovih redovnih aktivnosti u cilju jačanja saradnje lokalnih samouprava, poljoprivrednih stručnih službi, poljoprivrednika  i njihovih udruženja. Boravak u rumskoj opštini pomoćnik ministra je započeo posetom poljoprivrednom gazdinstvu Jove Matića u Vognju.

Jova Matić ima poljoprivredno gazdinstvo srednje veličine, ima svojih oko 60 jutara zemlje, a bavi se ratarstvom, povrtarstvom i stočarstvom, odnosno uzgojem svinja i junadi.

– Ova godina je, što se tiče ratarstva i povrtarstva bila solidna, dok su u stočarstvu bile lošije cene, tu mislim na tov junadi, dok svinje imaju dobru cenu. Nemam problema sa plasmanom. Saradnja sa Poljoprivrednom stručnom službo (PSS) Ruma mi je izuzetno dobra, kad god se pojavi neki problem dolaze njihovi stručnjaci koji pomažu svojim savetima. To onda za nas znači bolji prinos – kaže Jova Matić.

Kada je reč o stočarstvu, tu stručnjaci iz PSS Ruma pomažu oko potrebne dokumentacije.

– Ja sam čovek koji je na njivi, manje se razumem u tu „papirologiju“, kada se aplicira za podsticaje. Ja sam ih koristio konkretno za sistem za navodnjavanje – rekao je Jova Matić i dodao da savremene proizvodnje nema bez stručnih saveta.

Posle Vognja, Aleksandar Bogićević je u prostorijama PSS Ruma, održao radni sastanak kojem su prisustvovali predstavnici rumske, iriške i inđijske opštine i poljoprivredni proizvođači. Prvo je pomoćnika ministra poljoprivrede,  dr Jovan Krompić, direktor PSS Ruma,  upoznao ukratko sa podacima vezanim za ratarsku i voćarsku proizvodnju, ali i stočarstvo u plateničku proizvodnju u rumskoj opštini.  Govorio je  i o podsticajima i subvencijama koje daje rumska opština. Pre svega, radi se o besplatnim analizima zemljišta, ali i finansiranju kamata na kredite, kao i podsticaje da se poljoprivrednici osiguravaju. Aleksandar Bogićević je istakao da je, do sada, obišao 34 poljoprivredne stručne službe. On je ukazao da, ova kampanja ima za cilj da se povrati ugled poljoprivrednih stručnih službi, koji je donekle, poljuljan u proteklim godinama.

– Poljoprivrednici koji koriste usluge poljoprivrednih stručnih službi, vrlo dobro znaju šta to za njih znači. Zaposleni u poljoprivrednim stručnim službama su edukovani da prate razvoj poljoprivrede, koji idu u korak sa vremenom i  klimatskim promenama. Na terenu  se jasno vidi ko koristi usluge stručnjaka iz PSS, taj ima bolji napredak u proizvodnji. Na žalost, to je u Vojvodini ređe u odnosu na centralnu i južnu Srbiju. U Vojvodini ima više semenskih kuća sa njihovim stručnjacima, pa se to više svelo na komercijalu, cilj je prodati što više herbicida i pesticida, dok je znanje u drugom planu  – rekao je pomoćnik ministra Bogićević.

U tom kontekstu Aleksandar Bogićević je pomenuo i problem ambalažnog otpada od pesticida kojim se zagađuje životna sredina. On je govorio i o potrebi da poljoprivredna gazdinstva konkurišu za podsticaje koje daje država, ali i da se ne svaštari u proizvodnji, već da se ide na rejonizaciju, odnosno da se proizvode one kulture koje su najpodesnije za određeno podneblje.

S. Džakula