Naš proslavljeni košarkaški trener Željko Obradović ponovo je ostao praznih šaka. Prvi trofej u ovoj sezoni izmakao je ekipi Partizana posle bolnog poraza od večitog rivala u Kupu Radivoja Koraća.

Nije da je domaće kup takmičenje nešto oko čega bi svi otimali, ali uzevši u obzir da daje prvu titulu u sezoni, svakako da nosi težinu. Posebno zato što večiti imaju još jednu priliku da ukrste koplja i odmere snage. Titula u Nišu svakako daje ekipi koja je osvoji vetar u leđa i podstrek za nastavak sezone.

Crvena zvezda je odnela plen ove godine i najavila uzbudljive dane koji su pred nama. U finalu pre finala pao je moćni Partizan koji se pošteno obrukao u derbiju. Imali su crno – beli u jednom momentu i 18 poena prednosti i uspeli su da je prokockaju. Kako? To najbolje zna zajapureni Čačanin koji je bljuvao vatru na svoje igrače tokom većeg dela drugog poluvremena.

Sa druge strane, Zvezda je pokazala karakter, a Duško Ivanović je po ko zna koji put dao do znanja svima da je on nešto najbolje što se dogodilo ekipi sa Malog Kalemegdana ove sezone. I to isključenje koje je zaradio u ranoj fazi meča je imalo svoju ulogu u razvoju situacije na terenu. Setite se samo onog poganog Poceka koji nas je onako ugrobario na Evropskom prvenstvu prošle godine. Prepisan scenario. Kapa dole za psihološku igru.

Elem, ni ovaj derbi Kupa koji se tradicionalno igra u nenormalnim uslovima, nije mogao da prođe bez incidenata. Tužne slike ponovo su poslate iz Niša. Prekid prve polufinalne utakmice, a zatim i derbija, pokazuje svu nemoć države i društva da se obračuna sa štrokom koja razara naš sport.

Dva puta su već Zvezda i Partizan igrali derbi u Evroligi i najveća bojazan je bila da li će doći do nereda i kažnjavanja naših klubova. Ispostavilo se da je u grotlu Arene, a potom i Pionira, sve prošlo u najboljem redu. Nameće se zaklučak da klubovi snose najveću odgovornost za ponašanje svojih navijača. Nemojmo se zavaravati i misliti da rukovodstva naša dva najveća kluba nisu u sprezi sa bratijom koja odlučuje šta će se dešavati na tribinama.

Najveći problem je to što organizacija naših domaćih takmičenja do te mere degradirana i kompromitovana da više niko ne mari za procedure i pravila. Ne treba zaboraviti da je Partizan prošle godine napustio takmičenje u domaćem prvenstvu i prošao sa neznatnim ili nikakvim posledicama. Jednostavno, napustili su igralište i otišli kući. Jedino što nisu mogli loptu da ponesu i sviraju fajront. Lopta je ostala u rukama košarkaša Crvene zvezde.

Preslikana situacija je i u domaćem kup takmičenju. Tenzije, pretnje i uvrede sa tribina su sastavni deo ove manifestacije koja je sinonim za siledžijsko ponašanje Zvezde i Partizana i njihovih „navijača“.  A ako ćemo iskreno, ništa bolje nije ni u regionalnoj ABA ligi. Posebno kada dođe do finalnih okršaja.

U svetlu svega ovoga što se dešavalo protekle nedelje u Nišu, po ko zna koji put se postavlja pitanje: Kuda ide naša klupska košarka?

U ovom momentu, sve zavisi od političke volje i novca koji se sipa u večite. Dokle god bude toga, naši timovi će biti konkurentni u evropskim takmičenjima. Pitanje je samo dokle će to trajati.

Nema dugoročnog uspeha bez zdrave osnove u vidu kvalitetnog domaćeg takmičenja i rada sa mladim igračima. A to sada ne postoji. Grobari i delije uživajte dok traje. Ko zna šta sutra nosi.