Odbojkaška reprezentacije Srbije se pridružila svojim koleginicama i osvojila zlato na Evropskom prvenstvu. Izabranici selektora Slobodana Kovača su odigrali odličan turnir i nisu izgubili nijedan meč. Slovenci, koji su do finala igrali kao u transu, dobili su po ušima rezultatom 3:1 i okitili se srebrnom medaljom.

Većina ljudi u Srbiji nije ni svesna koliki je ovo uspeh naših odbojkaša. Pre svega, treba napomenuti da je odbojka najrasprostranjeniji sport na svetu. Danas se lopta pika i prebacuje preko mreže na svakom kontinentu. Zbog toga su veliki turniri ekstremno jaki jer ima mnogo selekcija koje pretenduju na tron.

Kovač je preuzeo kormilo reprezentacije od svog kolege Nikole Grbića. Nije ga čekao lak posao, a mnogi su bili skeptični i nisu nam davali nikakve šanse na ovom Evropskom prvenstvu. Čovek je maestralno vodio tim, a ostaće upamćena pobeda nad domaćinom u polufinalu pred punom dvoranom „Bersi“.  Inače, pre angažmana u Srbiji, Slobodan Kovač je vodio selekcije Irana i Slovenije sa kojima je ostvario zapažene rezultate, koji su ga i kvalifikovali za posao u nacionalnoj selekciji Srbije.

Ako povučemo paralelu između naše odbojke i fudbala, mnoge stvari će nam biti jasnije. Pre svega, odbojkaški svet vode ljudi koji su stručni i školovani, što je naravno u fudbalu nepoželjna kategorija. Kriminala nema, jer nema ni para. Politika je minimalno umešana za razliku od kolega na travnatom terenu. Dovoljno je bilo samo videti skorija dešavanja posle fudbalskog derbija u kojem je Partizan zasluženo slavio. Po ko zna koji put, politika se posrala po ovom sportu i bacila u drugi plan sve ono što se dešavalo na terenu. I to je otprilike to. Samo gledajte šta se dešava u našem najpopularnijem sportu i radite sve kontra – uspeh i medalja su zagarantovani.

Tužno je to što sportovi poput odbojke i vaterpola ne privlače veću pažnju naroda u Srbiji. Na pitanje ko je osvojio poslednju  titulu u odbojci u našem prvenstvu, retko ko će vam dati tačan odgovor.

Od tih momaka koji praše svoje rivale širom Evrope i sveta moglo bi se štošta naučiti. Odnos prema dresu koji nose, kolektivni duh, skromnost i inteligencija (kako na terenu, tako i van njega) su samo neke odlike ovih tihih heroja koji izađu u prvi plan samo kada osvoje medalju. Bilo bi lepo kada bi se više ljudi ugledalo na njih, a svoju decu vodili na odbojkaške utakmice umesto na fudbalske stadione, gde ništa pametno ne mogu videti niti čuti.