Mi matori, koji smo u školi učili marksizam, u to vreme smo se sa tim gradivom uglavnom sprdali. Živelo se u socijalizmu u kom je tada klasnih razlika bilo, ali one ni u kom slučaju nisu bile u rasponu u kom su danas. Sećam se da smo radili Teze o Fojerbahu, a te teze je napisao Marks i u njima kritikovao Forejbaha, koji je takođe bio nekakv filozof, ali ni blizu Marksa (tako se to onda tumačilo). I znam da je bila ta čuvena 11. teza, koja je od prilike glasila: Filozofi su svet različito tumačili, radi se o tome da se on izmeni. Tako nekako. Zašto mi je sad Marks pao na pamet? Zbog Slavoja Žižeka, a Žižek mi pada na pamet zbog kinder jaja, a u stvari sve to ima veze sa otvorenim tržnim centrom u Sremskoj Mitrovici. Kako? Lepo.

Neki dan sam u dnevnim novinama čitala Žižekovu opservaciju na temu kinder jajeta. Mislim, podugačak tekst kao dokaz da o svemu može da se filozofira, ali filozofiranje o kinder jajetu uopšte nije naivno, kao što ni sam autor nije naivan. Pre nekoliko mesecu „ubio je“ onog ušminkanog Petersena u duelu koji je na celoj planeti, osim u Srbiji, bio senzacija. Odoh u daleku digresiju. Elem, filozofi jesu i tumače svet, ali ne verujem da svet može da se izmeni. Mada, život u kapitalizmu je sasvim drugi par rukava, a nešto mislim da se ove generacije neće sprdati sa Marksom kao mi. Ni sa socijalizmom.

E, sad, filozofa ima raznih. Posebna sorta su salonski levičari (u koje Žižek ne spada) koji imaju mrzost na kapitalizam u njegovom najlepšem obliku, u obliku šoping centara. E, tu stupa na scenu mitrovački tržni centar koji je otvoren, uz veliku feštu pre neki dan.  Lično, nikad nisam obišla ni jedan tržni centar, ovaj domaći mi je bio premijera. Moj utisak je bio skroz pozitivan. Pre svega zbog cena. To veče sam sebi obećala da me neke prodavnice u centru grada više nikad neće videti. A ni ja njih. Što su me derali, derali su. Više neće. Kad sam videla „pošto seko mleko“ i pošto se prodaje roba sličnog i boljeg kvaliteta, pao mi je mrak na oči, al’ dobro.

To je jedna stvar. Druga stvar su posetioci, reka ljudi koja je to veče posetila tržni centar i koja svaki dan hrli tamo kao na solilo. Ljudi moji, pa to je sve tako normalno. Čovek je biće koje voli da troši novac i kupuje. Voli da kupuje ono što mu je potrebno, a još više voli da kupuje ono što mu nije potrebno. Da je drugačije, ne bi na ovoj planeti nicali šoping centri, nego bismo svi živeli ko Porodica bistrih potoka i to bi bio „dominantan model“ života i ponašanja. Al, šipak bato. Ko bi normalan menjao bleštavi tržni centar za mračnu seosku vukojebinu? A filozofi neka filozofiraju. Daj bože da Mitrovčani imaju dobre plate, pa neka troše i zadnji dinar u tržnom centru. To je tako ljudski i tako normalno.