Ro­đe­na Mi­trov­čan­ka, glu­mi­ca i knji­žev­ni­ca Ta­tja­na Ven­če­lov­ski odr­ža­la je pro­mo­ci­ju zbir­ke pe­sa­ma Oši­ša­no sun­ce u mi­tro­vač­koj bi­bli­o­te­ci u sre­du, 1. ju­na.
– Ovo je zbir­ka od pre­ko 90 pe­sa­ma na­sta­lih u po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne. U pi­ta­nju je te­mat­ska po­e­zi­ja ko­ja go­vo­ri i o usa­mlje­no­sti, osu­je­će­no­sti i us­kra­će­no­sti, jer je do­šlo do zna­čaj­nog za­hla­đe­nja u me­đu­ljud­skim od­no­si­ma zbog okol­no­sti ko­je su nam na­met­nu­te. Sto­ga i na­slov Oši­ša­no sun­ce, jer ipak ni­je uga­še­no, već ta­man to­li­ko ugro­že­no da ipak mo­že da se opo­ra­vi – re­kla je Ven­če­lov­ska.
Ne­ka­da je bi­la član srem­sko­mi­tro­vač­kog po­zo­ri­šnog an­sam­bla, a svo­jim po­nov­nim do­la­skom u rod­ni grad pri­vu­kla je su­gra­đa­ne da do po­sled­njeg me­sta za­u­zmu či­ta­o­ni­cu Bi­bli­o­te­ke „Gli­go­ri­je Vo­za­ro­vić“. Evo­ci­ra­la je i svo­je naj­dra­že uspo­me­ne.
– Naj­vi­še uspo­me­na na Srem­sku Mi­tro­vi­cu ve­zu­ju me i za ško­lo­va­nje, tak­mi­če­nja, na­stu­pe, broj­ne pro­fe­so­re i na­stav­ni­ke srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti, pa čak i za li­pu is­pod pro­zo­ra – re­kla je sa se­tom u gla­su Ta­tja­na Ven­če­lov­ska.
A. Ć.