Još jedna sportska nedelja je za nama. Fudbaleri su nas obradovali u kvalifikacijama, košarkaški i fudbalski klubovi širom sveta se pripremaju za početak sezone, transferi se ređaju kao na traci, Olga Danilović se vinula u teniski vrh… I da, umalo da zaboravim, šampioni smo Evrope u vaterpolu. Realno, vest bi bila da nismo.
Osvrnuću se na vaterpolo, iako sam, priznajem, popriličan laik za taj sport. Pacer sam za sve vodene sportove. Plivam zato što moram a ne zato što volim. S vremena na vreme, pokušam da impresioniram nekoga skokom na glavu sa nekog pontona. Ta lasta u pokušaju se već u letu pretvori u dasku, svaki organ u telu mi se pomeri, a onda šmekerski stresam vodu sa glave dok vrat lagano puca. Onda se nekako dovučem do obale i to je to.
Zašto sve ovo pišem? Pa zato što nisam jedini u toj mojoj vodenoj agoniji. Mnogi su takvi. I svi mi navijamo za te naše vaterpoliste, i prihvatamo te njihove trofeje kao da je to nešto što se podrazumeva. A ustvari, nikome nije jasno kako oni to postižu. Šta je tajna njihovog uspeha? Kako je moguće da jedna tako mala zemlja poput naše ostvari toliku dominaciju u jednom sportu? Moram priznati da meni nije jasno. Ulaganje u vaterpolo i sportove na vodi je mizerno. Ljudi treniraju u hladnim bazenima, igraju po okolnim zemljama da bi namakli neku lovu i obezbedili se koliko – toliko. Vaterpolo nije kao fudbal ili košarka. Novca nema ni blizu kao u ostalim sportovima. Zato se i organizuju takmičenja kao što su Svetska liga gde šampion dobija neku sumu novca koji se onda podeli među njima. To je šansa za neku zaradu, eventualno da se skupe pare za neku nekretninu.
Dominacija srpske reprezentacije u vaterpolu je zapanjujuća. Toliko velika da se predsednik nije ni usudio da im ponudi nagradu za prvo mesto kao fudbalerima. Ako niste svesni toga, probajte da budete najbolji u nečemu u svom selu. Videćete koliko je teško. A zamislite kako je biti najbolji na planeti. I nikad mi neće biti jasno kako to da su druge nacije toliko lošije od nas. Kako to da u Americi pored onoliko sredstava, bazena, plivačkih štafeta i medalja, nikom ne padne na pamet da uzme tu loptu pa da je pika sa gola na gol. Ali to je već njihov problem. I uvek se pojavi neki novi klinac za koga nikad nisam čuo, koji postane najbolji u Evropi ili na svetu. Odakle ti ljudi ispadaju? Kako se proizvode ti šampioni? Iskreno, ne znam. Znam samo da pobeđuju i maltretiraju ostale ekipe već decenijama. Bravo šampioni.