Sutra je 5. oktobar, datum koji je Unesko proglasio za Svetski dan učitelja, a danas je u Srbiji pitanje, ne vezano za učitelje, da li je vlast Aleksandra Vučića i SNS na svom vrhuncu i da li ulazi u svoje drugo poluvreme? Visoka politika, reklo bi se, i čemu priča o tome u lokalnim novinama? Da, bilo bi dobro da se na lokalu bavimo samo lokalnim temama, ali taj koncept je toliko glup da ne vredi trošiti reči na njega.
U nekim prošlim vremenima mitrovački lokalni funkcioneri nisu imali ništa protiv da se kritički piše o premijeru, predsedniku, ministrima… O svima onima koji su daleko od Mitrovice. Ali, sa mitrovačkim facama moralo se postupati sa dužnom pažnjom. Da, svako vreme ima svoje običaje. Nekada je i opozicija bila opozicija, a ne neorganizovana i dezorijentisana gomila koja ne zna gde udara i koja se potajno nada da će Vučić sam otići sa političke scene, kao što obećava. Paz’ da neće!
Nekada se znalo ko je za Evropu (vlast) a ko protiv Evrope (opzicija). Sad se sve to izmešalo, pa pošten čovek ne može da pohvata konce. Mada, i danas je za Evropu vlast, a protiv Evrope dobar deo opozicije. Kad čovek malo bolje razmisli, do 2000. godine uvek je vlast za Evropu, pa me čudi da već odavno nismo članovi EU. Šta bi tek bilo da vlast u Srbiji nije za Evropu? Gde bismo onda bili?
Ali, da se manemo Evrope. Koliko je opozicija impotentna i slaba znaju i vrapci na grani. Možda je to zato što su kadrovski oslabljeni, jer kao što kaže Čeda Jovanović, više „žutih“ danas ima kod Vučića nego kod Dragana Šutanovvca. Sad ću citirati još jednog mislioca sa političke scene, Marijana Rističevića, jer on dobro zapaža da „politika je kurva, ali nije svako kurvanje politika“.
Odoh ja u širinu, a htela sam da kažem da ako je opozicija slaba u Beogradu, koliko može biti slaba u jednoj Mitrovici. Neviđeno slaba, da odmah budemo jasni. Nema je ni u tragovima, ako izuzmemo Aleksandra Prodanovića. On se nešto kao koprca i na sednicama Skupštine grada stalno zakera i oponira, ali sve je to mlako, posebno što nema podršku u drugim odbornicima opozicije. Jer, drugi odbornici opozicije u stvari nisu odbornici opozicije (vidi citat M. Rističevića) što svi znaju ali se prave ludi. Tako da sednice Skupštine grada prolaze u redu i miru, sem što ponekad Prodanović izađe za govornicu i kaže poneku reč protiv, ali nekad bi mu bilo bolje da ne kaže ništa, kao što je bilo slučaj sa kritikom rebalansa gradskog budžeta na prošloj sednici. Tu bolje da je ćutao, jer je baš bezveze da mu kao nekadašnjem predsedniku Izvršnog odbora i Skupštine grada danas drže lekcije o lokalnim finansijama i budžetskom sistemu.
A šta tek očekivati od ostale rosne opozicije? To ćuti, glavu ne diže. Nit’ zbori, nit’ romori. Bože me prosti, ko da nisu živi. Nit’ im šta smeta, nit’ imaju pitanja, nit’ se na nešto žale… Ni sami ne bi bolje vodili Mitrovicu, samo što ne kažu. Prodanović bar galami, nekad s pravom, nekad ne, ali to je posao opozicije. Sve druge opozicione mustre mudro ćute, pa s tim u vezi opet upućujem na citate Č. Jovanovića i M. Rističevića. Da ne bude da sam ja nešto pametna, sve su ljudi već smislili i rekli.
I na kraju da se vratim na prvo pitanje, da li je vlast A. Vučića na svom vrhuncu, ili ulazi u drugo poluvreme? Što se opozicije tiče, bilo one beogradske ili ove lokalne, drugog poluvremena neće biti skoro, što su, hvala na pitanju, i zaslužili. A sutra je 5. oktobar, Svetski dan učitelja.