Sudeći po statistici, broj razvoda u Sremskoj Mitrovici procentualno je veći od srpskog proseka. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku procenat razvedenih brakova u Srbiji je oko 25 odsto, dok taj procenat u Mitrovici ide i do 40 odsto. Pa i preko, jer je u ovoj godini broj razvoda u odnosu na broj sklopljenih brakova fantastičnih 56,8 odsto. O tome šta je razlog za takvu statistiku u ovom broju M novina piše naša novinarka Biljana Selaković Milanović. Mada, razvod je, kao i sklapanje braka, duboko intimna stvar uprkos nekim težnjama da se tom činu, kao i rađanju dece, da nekakav nacionalni značaj i kontekst.
Posebno je u tome glasna Srpska pravoslavna crkva, naročito kada je reč o natalitetu i pravu na abortus. Poslednja izjava mitropolita Amfilohija je uzburkala javnost. Preosvećeni je rekao da su Srpkinje abortusom pobile više dece nego zajedno Hitler, Musolini i Josip Broz Tito. On je verovatno hteo da uzdrma javnu scenu i namerno je odabrao tako brutalan način da izrazi svoj stav povodom prava na abortus, ali mislim da se malo preigrao.
Sa druge strane i država ulaže neke napore da popravi „krvnu sliku“ društva, pa tako imamo nekakvo telo vlade za demografiju, nešto se petlja oko vantelesne oplodnje, ama sve je to malo da se zaustavi strmoglavljivanje stope nataliteta kod nas. A, ako je za utehu, nije bolja situaciju ni u komšiluku. Recimo u Hrvatskoj se o natalitetu pričaju iste priče kao i kod nas, a i njihova crkva je ne manje ofanzivna i brutalna od naše kad je reč o abortusu.
Ali, da se vratim na razvode. Ima jedna stvar koja me strašno kopka u celoj toj priči. Fakat je da danas nema venčanja bez crkvenog venčanja. Neki parovi idu toliko daleko da im je bez veze da se venčavaju u mesnim crkvama nego biraju manastire kao valjda nešto ekskluzivno i naročito moderno. E sad, kad se već pred bogom zavetuju na zajednički život i u dobru i u zlu, otkud onda toliko razvoda? I da li mladi ljudi uopšte znaju šta znači sveta tajna braka u pravoslavlju? Da li ih sveštenici uopšte upućuju u to da crkva brak posmatra kao božansku ustanovu? Ili sve to neme nikakve veze, važno je da se plati, važna su kandila, sveće, krune i ostala scenografija? Kažu da je brak sveta tajna koju je bog ustanovio još u raju, rekavši Adamu i Evi, rađajte se, množite se i napunite zemlju. A u jevanđeljima stoji, što je bog sastavio, čovek neka ne rastavlja.
I sad, kad se sve to zajedno uzme i stavi na jednu gomilu, šta dobijamo? Pa otprilike nimalo vere, a mnogo licemerja. I stopu razvoda od 40 odsto. E, tu preosvećeni Amfilohije može samo da gleda i da plače. Može on da drvi i preti, da sipa oganj kao Sveti Jovan, džabe. Ispustile su se dizgine odavno.
Jedan moj poznanik ima teoriju da je porodica, društvo, sve to skupa otišlo dođavola onog momenta kada su žene počele da se školuju. Čim su „one“ krenule na nauke sve se upropastilo. Ne bih da polemišem, cenim tuđe mišljenje, ali ne razumem kako su to za jedno društvo štetne pametne žene, a korisne glupe. Idući tom logikom, ispada da je za društvo potpuno nevažno da li su muškarci pametni ili glupi. Isto nam se vata.