ŠU­MA­NO­VI­ĆEVE SLIKE U GA­LE­RI­JI MA­TI­CE SRP­SKE U NO­VOM SA­DU – Fran­cu­ska epi­zo­da

U Ga­le­ri­ji Ma­ti­ce srp­ske u No­vom Sa­du pro­šlog pet­ka, 25. mar­ta sve­ča­no je otvo­re­na iz­lo­žba „Jed­na fran­cu­ska epi­zo­da Sa­ve Šu­ma­no­vi­ća“ po­vo­dom obe­le­ža­va­nja me­se­ca Fran­ko­fo­ni­je 2016. i 120. go­di­šnji­ce ro­đe­nja Sa­ve Šu­ma­no­vi­ća. Iz­lo­žba je na­sta­la u sa­rad­nji sa Ga­le­ri­jom sli­ka „Sa­va Šu­ma­no­vić“ u Ši­du, Fran­cu­skim in­sti­tu­tom u Sr­bi­ji i prof. dr Li­di­jom Me­re­nik, isto­ri­čar­kom umet­no­sti.
Pred­sta­vlje­na su 24 umet­nič­ka de­la Sa­ve Šu­ma­no­vi­ća iz kole­kcija Ga­le­ri­je sli­ka „Sa­va Šu­ma­no­vić“ u Ši­du, Ga­le­ri­je Ma­ti­ce srp­ske i iz pri­vat­nog vla­sni­štva. Izložena de­la (sli­ke i cr­te­ži) na­sta­la 1929. go­di­ne u Pa­ri­zu su je­dan seg­ment Šu­ma­no­vi­će­vog ra­da ko­ji za­u­zi­ma zna­čaj­no me­sto u ra­sve­tlja­va­nju stva­ra­lač­kog pu­ta ovog umet­ni­ka.
Ka­ko sto­ji u na­ja­vi iz­lo­žbe, Pa­riz kao cen­tar umet­nič­kog i kul­tur­nog ži­vo­ta Evro­pe pri­vla­čio je broj­ne srp­ske umet­ni­ke me­đu ko­ji­ma je bio i Sa­va Šu­ma­no­vić. To­kom dva­de­se­tih go­di­na XX ve­ka u Pa­ri­zu je bo­ra­vio tri pu­ta. Šu­ma­no­vić je ot­pu­to­vao u Pa­riz u je­sen 1928. go­di­ne na­kon uspe­šne sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe u Be­o­gra­du na ko­joj je pred­sta­vio svo­je pa­ri­ske ra­do­ve, ču­ve­ne sli­ke Pi­ja­na la­đa i Do­ru­čak na tra­vi, kao i šid­ske pej­za­že na­sta­le te go­di­ne. Kri­ti­ka i pu­bli­ka su po­zdra­vi­li iz­lo­žbu, sve sli­ke su ras­pro­da­te što je Šu­ma­no­vi­ću omo­gu­ći­lo da po tre­ći i po­sled­nji put bo­ra­vi u Pa­ri­zu. Po do­la­sku, pro­na­šao je pro­stor za no­vi ate­lje ko­ji je svo­jim mi­stič­nim sve­tlom na­veo Šu­ma­no­vi­ća da sli­ka u no­vom sti­lu. Ta­ko­đe, po­čeo je da upo­tre­blja­va sli­kar­ski nož ume­sto čet­ki­ce stva­ra­ju­ći ma­te­ri­ju od gu­stih na­no­sa bo­je. Sve­tlo i bo­ja do­bi­li su no­vo zna­če­nje na nje­go­vim sli­ka­ma. Pre­ma re­či­ma sa­mog sli­ka­ra, po­sled­nji bo­ra­vak u Pa­ri­zu bio mu je naj­lep­ši. Uče­stvo­vao je i uži­vao u umet­nič­kom i bo­em­skom ži­vo­tu evrop­ske pre­sto­ni­ce kul­tu­re. Bo­ra­ve­ći u ka­fa­na­ma na Mon­par­na­su, dru­žio se sa umet­ni­ci­ma iz ce­log sve­ta. Sli­kao je pej­za­že iz oko­li­ne Pa­ri­za, oba­lu Se­ne, ču­ve­ni Luk­sem­bur­ški park, pri­zo­re iz Nor­man­di­je, za­tim ak­to­ve naj­po­zna­ti­jih pa­ri­skih mo­de­la – Ki­ki i Aj­še, ali i pri­zo­re ka­fa­na i pa­ri­skih no­ći. Me­đu­tim, usled op­štih i lič­nih pri­li­ka Šu­ma­no­vić ko­ji se ne­ka­da iz­ja­šnja­vao kao ve­li­ki fran­ko­fil po­stao je raz­o­ča­ran, i svoj fran­cu­ski pot­pis je za­me­nio ći­ri­lič­nim. U mar­tu 1930. go­di­ne za­jed­no sa maj­kom na­pu­stio je Pa­riz i vra­tio se u Šid.
Iz­lo­žbu pra­ti dvo­je­zič­na (srp­ko-fran­cu­ska) pu­bli­ka­ci­ja „Jed­na fran­cu­ska epi­zo­da Sa­ve Šu­ma­no­vi­ća“ ko­ju pot­pi­su­ju Ve­sna Bu­ro­je­vić, di­rek­to­ri­ca Ga­le­ri­je sli­ka „Sa­ve Šu­ma­no­vi­ća” u Ši­du i prof. dr Li­di­ja Me­re­nik, isto­ri­čar­ka umet­no­sti.
Na otva­ra­nju iz­lo­žbe go­vo­ri­li su mr Ti­ja­na Pal­ko­vlje­vić Bu­gar­ski, uprav­ni­ca Ga­le­ri­je Ma­ti­ce srp­ske, Ve­sna Bu­ro­je­vić, prof. dr Li­di­ja Me­re­nik, dok je iz­lo­žbu zva­nič­no otvo­rio Žan – Ba­tist Ki­zen, di­rek­tor Fran­cu­skog in­sti­tu­ta u Sr­bi­ji.
Re­a­li­za­ci­ju iz­lo­žbe omo­gu­ći­lo je Mi­ni­star­stva kul­tu­re i in­for­mi­sa­nja Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, a iz­lo­žba će u Ga­le­ri­ji Ma­ti­ce srp­ske bi­ti otvo­re­na do 7. ma­ja.

M. N.