Bilo je u ovoj jadnoj državi svakakvih blesavih inicijativa, al’ ova da se na bakšiš plaća pdv je premašila sva moja očekivanja. I to, pazi sad, inicijativu ne pokreće država, već vlasnici restorana i hotela, u nameri da budu sto posto čisti pred poreskim organima. Jer, ko biva, poreznici ih zatvaraju kad im nađu višak novca u kasi, a taj višak je samo (i uvek) bakšiš, a nikad nije promet na crno. Naravno. I zato, prepošteni hotelijeri i kafedžije traže da se oporezuje bakšiš, pa da stvar bude čista ko suza.

Evo, ja svečano izjavljujem, ako se to dogodi, ako bakšiš bude oporezovan, od mene ni jedan konobar više neće dobiti ni dinara. Pre svega zato što i ako dam bakšiš, dam ga zbog ljubaznosti konobara, zbog njegove dobre usluge, a ne zbog skupocenih pločica u toaletu, cvetnih aranžmana ili ne znam čega već što čini atmosferu u restoranu ili kafiću, i uopšte me ne zanima kako gazda štima kasu. I to da se konobarima uzme ta nagrada zarad kobajagi veće poreske discipline, smatram vrhunskim cinizmom, koji samo redak mozak može da smisli. Ako poreski sistem može da bude ugrožen zbog bakšiša, onda nešto sa tim sistemom debelo nije u redu.

Posebno mi je zanimljivo objašnjenje predlagača da se „u mnogim zemljama bakšiš oporezuje“. U kojim zemljama, moliću lepo? Recite nam i prosvetite nas ovako zatucane.

Sad ja nešto razmišljam, ako to bude bilo kako se predlaže, u svakoj fiskalnoj kasi mora da bude šifra artikla (ili usluge) „bakšiš“. I onda bi konobari valjda morali da pitaju goste, a izvin’te da li dajete bakšiš i koliko? Znate, moramo da ga provučemo kroz fiskalnu kasu. I ko bi onda, normalan uopšte i dao bakšiš?

Sve se to nešto digitalizovalo, ušlo u sistem, sad možeš da plaćaš račune iz kreveta. Ne moraš banku ni da vidiš. Ne moraš da vidiš ni trgovinu, možeš da naručiš robu preko interneta. Još samo da nam udese da ne moramo ni kafanu da vidimo, a da možemo da kažemo da smo bili u kafani… Pojma nemam, možda i to smisle. Neku kafanu bez konobara, samo sa fiskalnim kasama i pametnim gazdama koji predlažu pdv na bakšiš? Što da ne, budućnost je pred nama. Odavno su otišli u zaborav konobari što na olovku sabiraju. Njih se sećamo samo mi matori. Na olovku jest bilo da vas malo zavrnu, tu je dva i dva često bilo sedam (mora od nečeg da se živi) al’ nekako niste imali osećaj na ste pokradeni. Kafane bile malo bolje od prčvarnica. Kockasti stolnjaci, aluminijumske pepeljare, drvene stolice i čiviluci…A danas, kad je sve na račun, sve sterilno, oporezovano, bogzna kako smo fini i pošteni, kafane i restorani sijaju od mesinga, sve teško drvo i mermer, kristal i porcelan. Pa od čega drugovi i drugarice hotelijeri i kafedžije? Od urednog plaćanja poreza? I sad biste da budete još malo pošteniji nego što ste, pa da oporezujete i to malo nagrade za konobare? To poštenje čak ni poreznici neće prihvatiti. Živi bili pa videli!