MARTINČANI NEGUJU TRADICIJU

Sproveden običaj Teranja Božića

Teranje Božića je običaj koji se u prošlosti praktikovao tokom praznika, pa posle višegodišnje pauze, već nekoliko godina unazad se ponovo neguje. Mnoga sela u Sremu ga organizuju, a trećeg dana Božića, odnosno devetog januara, sproveli su ga Martinčani sa gostima koji su dojahali iz okolnih sela.
Momci i taze oženjeni mušarci za tu priliku obuku svečana odela, isteraju konje, ukrašavaju ih peškirima i praporcima. Pevajući jašu kroz selo i posećuju kuće u kojima ima devojaka za udaju ili odlaze kod rodbine, koja ih časti kolačima i pićem. Danas se ovaj običaj neguje na malo drugačiji način, a opet izvorno podseća na prošlost. Sada pored mladih muškaraca jašu i deca, ali i devojke, a nešto stariji ljubitelji konja dođu sa zapregom ili kočijom.
– Ovo je vrlo stari običaj koji se neguje u mnogim selima, a naročito u Vojvodini i Šumadiji. Kreće se rano ujutru, a završava naveče, kada se konjanici vraćaju kućama pevajući „Roždestvo“. Učesnici tokom ovog običaja jedni drugima čestitaju Božić, zatim meštanima požele rodnu i bogatu godinu, zdravu stoku i napredak porodice. Tamo gde je otvorena kapija, smatra se da su dobrodošli i tamo svraćaju, rekla je direktorica Agencije za ruralni razvoj, Dušica Pavlović, koja je prisustvovala martinačkom Teranju Božića.
Konjanici su se okupili najpre u centru sela, a onda je po običaju, za dobro raspoloženje, stigla i muzika, ali je taman na vreme skuvano i vino. Tamburaši iz sela su pratili ovu veselu ekipu, koja se prvo uputila u „Crkveni šor“, kako ga Martinčani zovu, odnosno u Savsku ulicu. U crkvi posvećenoj Svetom Nikoli, sveštenici su im dali blagoslov za jahanje. Prva otvorena kapija ih je sačekala već kod popa, gde su okićeni peškirima, a onda su nastavili kroz Sremsku ulicu. Dočekivali su ih meštani sa osmehom, a oni su pevali i radovali njihove domove. Među učesnicima bio je i Đorđe Maricki, sada već najstariji među ljubiteljima konja.
– Ceo život imam konje, ma, ja sam i rođen u štali! Jahao sam još kao momčić, a evo imam 70 godina. Kobila nam se i oždrebila, tako da ja te konje čuvam radi tradicije, a ne samo jer je opet moderno. Raduje me kad vidim da mladi u našem selu nastavljaju tradiciju, rekao je Đorđe.
Martinci imaju i svoj klub ljubitelja konja „Kanisa“, koji ima dobru saradnju i sa udruženjima iz drugih sela, pa se zato posećuju i jedni drugima uveličavaju slavlja.
– Jedni kažu da je ovo vijanje, drugi kažu da je to teranje ili ispraćaj Božića, ali sve se svodi na isti običaj, prilikom kojeg mi obilazimo prijatelje i rođake koji žele da nas prime, kao konjanike. Nekad su jahali mladi, a sada ko god želi. Juče smo jahali u Kuzminu, ne idemo baš daleko, ali ova tri dana Božića su nam udarna. U našem selu trenutno ima desetak grla, a recimo do pre tri godine nijedno, kazao nam je Sava Šrbić.

Aleksandra Dražić