Pre neki dan se pojavila zanimljiva vest kako je kapiten Real Madrida Serhio Ramos pao na doping testu posle finala Lige šamiona 2017. godine protiv Juventusa. Vest je objavio nemački magazin Špigl, koji se vazda penje na grbaču gospodi iz Madrida u poslednje vreme. To je isti onaj list koji je objavio da je Ronaldo silovao neku kliniku u Las Vegasu dok je još bio mlad, zelen i napaljen. Pod radnim nazivom „Football Leaks“ nemački list objavljuje razne pikanterije iz sveta fudbala u poslednje vreme.

Ali da se vratimo na Ramosa. Iako je utvrđeno da je koristio nedozvoljenu supstancu, skandal je zataškan i pre nego što je dospeo u javnost. Za to su naravno zaslužna prepoštena gospoda iz Reala i UEFE, kojima svakako nije bilo u interesu da se sazna da je jedan od najboljih defanzivaca na svetu bio dopingovan kao rasni konj u velikom finalu Lige šampiona.

Da stvar bude još gora, Ramos je još jednom u aprilu ove godine bio testiran, ali je i tada Anti-doping agencija navela niz nepravilnosti. Iz nekog razloga, svi ćute. Ronalda su pokušali da testiraju jednom prilikom ali navodno nisu mogli jadniku da nađu venu. Naravno, u pomoć su priskočili Realovi doktori i završili posao. Kako zgodno. Pogledajte samo Ronaldov izraz lica i iskolačene oči prilikom intoniranja himne pre utakmice. Kao da se vratio sa nekog paklenog partija na Egzitu.

I nisu Ronaldo i kolega Ramos jedini. Šta reći za NBA košarkaše. Lebron u svojoj 35-oj razgrće protivničke igrače kao bizon. Pojedini NBA igrači i ne kriju da znaju da zapale dobar džoint pre tekme. Da se malo opuste. Biciklista Lens Armstrong je godinama bio dopingovan da bi mu na kraju bile oduzete sve medalje koje je osvojio.

Javna je tajna da je doping rasprostranjen u svim sportovima. Atletika je najbolji primer. Problem je što sadašnja tehnologija nije u mogućnosti da otkrije sva nedozvoljena sredstva, pa se zato uzorci čuvaju i po pet godina da bi se, kada se steknu uslovi, utvrdilo da li je neko varao na testu. Sportski svet je prepun takvih primera kada vidimo da se nekom retroaktivno oduzimaju medalje.

Ovde se postavlja jedno jednostavno pitanje. Gde je tu pravda? Iskreno, zabole me za medalje koje će nekom skinuti sa vrata. Šta je sa svim poštenim sportistima koji su žrtvovali svoju mladost i godine i na kraju ostali nasankani. Šta da kaže Bufon kojem je to finale sa Realom bilo šansa da uzme jedini trofej koji nema? Šta da kažu nesretni biciklisti koji su 20 godina gledali u Armstrongovu zadnjicu, ne znajući da je ovaj drogiran. Lično mislim da prevarantima treba uzeti sve. I kuće, i pare i dobre ribe koje šetaju. Dobro, one bi ih same napustile kad bi ostali bez love.

Sve se to dozvoljava naravno, jer je vrhunski sport industrija koja vrti milijarde. Igrači su samo gladijatori u areni i potrošna roba. Kada se sve završi i publika ga izgustira, možeš onda i da mu uzmeš medalje. Uostalom, koga je briga ako neko od njih rikne i sruši se tu na terenu? Nosi ga, ući će zamena, šou mora da se nastavi.