De­vet­na­e­sto­go­di­šnjak Alek­san­dar Da­vi­do­vić iz se­la Ja­zak, iz­ne­na­da je pre­mi­nuo 21. av­gu­sta, pret­pro­šle ne­de­lje, u cen­tru se­la, a nje­go­vo te­lo je le­ža­lo oko pet sa­ti na tom me­stu če­ka­ju­ći da se re­še pro­ble­mi oko to­ga ko će pot­pi­sa­ti na­log za ob­duk­ci­ju.
Ka­ko sa­zna­je­mo od me­šta­na, ka­da su se Alek­san­dar i nje­go­vi dru­go­vi vra­ća­li tak­si­jem ku­ći iz Ru­me, nje­mu je bi­lo lo­še, pa su iza­šli iz ko­la u cen­tar se­la i pru­ži­li mu pr­vu po­moć, a ve­o­ma br­zo sti­gla je i iri­ška hit­na po­moć kao i po­li­ci­ja. Na­ža­lost, po­sle svih po­ku­ša­ja, nje­mu ni­je bi­lo spa­sa. Umro je na li­cu me­sta u pri­su­stvu dru­go­va. Ono što je još stra­šni­je od ovog ne­mi­log do­ga­đa­ja je to što je te­lo mla­di­ća bi­lo sve vre­me na me­stu gde je pre­mi­nuo, a to je cen­tar Ja­ska, na pla­tou is­pred lo­kal­ne pro­dav­ni­ce, če­ka­ju­ći na­log za ob­duk­ci­ju. Tek ne­što pre osam sa­ti uju­tru, na­o­či­gled svih lju­di ko­ji su do­la­zi­li po hleb u pro­dav­ni­cu ko­ja se tu na­la­zi, po­greb­na opre­ma je od­ne­la te­lo ovog ne­sreć­nog mla­di­ća. Čekajući da se do­ne­se od­lu­ka o ob­duk­ci­ji, me­šta­ni­ma je iza­zva­la tu­gu i ogor­če­nost. Raz­log zbog če­ga je to­li­ko du­go bilo potrebno da se te­lo od­ne­se na ob­duk­ci­ju, vi­še je si­le. Dr Ne­boj­ša Acin, ko­ji je bio na li­cu me­sta ovog do­ga­đa­ja, sma­tra da je Tu­ži­la­štvo tre­ba­lo da­ti na­log da se iz­vr­ši ob­duk­ci­ja. Otac pre­mi­nu­log mla­di­ća Lju­bo Da­vi­do­vić na­ja­vio je tu­žbu pro­tiv Vi­šeg jav­nog tu­ži­la­štva u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci iz raz­lo­ga jer ni­su iza­šli na li­ce me­sta ka­ko bi usta­no­vi­li si­tu­a­ci­ju, ne­go su utvr­di­li da ni­je neo­p­hod­no ra­di­ti ob­duk­ci­ju.
– Tu­ži­la­štvo tre­ba da je sra­mo­ta. Ni­ko iz tu­ži­la­štva se ni­je po­ja­vio, mi će­mo gle­da­ti da ih tu­ži­mo, da vi­di­mo za­što i zbog če­ga ni­su iza­šli na li­ce me­sta. Ja ne znam ka­kvi su to lju­di, ka­kva je to prav­da, sa­mo znam da je jed­na ve­li­ka sra­mo­ta. Je­dan de­čak da le­ži pet sa­ti, to ni na ra­ti­štu ni­je bi­lo – pri­ča za Srem­sku te­le­vi­zi­ju Lju­bo, otac Alek­san­dra Da­vi­do­vi­ća.
Pro­blem je na­stao na ve­zi le­kar – jav­ni tu­ži­lac. Na­stao je je­dan prav­ni va­ku­um, a le­kar i tu­ži­lac postupili prema zakonu. Obo­je su ra­di­li svoj po­sao ka­ko tre­ba. Iz tra­gič­ne si­tu­a­ci­je, ko­ju za­kon mo­žda ne pre­po­zna­je kao ta­kvu, ali ko­ja je bi­la iz­u­zet­no te­ška za one ko­ji su sa­ti­ma gle­da­li be­ži­vot­no te­lo na pla­tou i ni­su mo­gli ni­šta da uči­ne, iz­laz se na­šao u sprem­no­sti Op­šti­ne Irig da prihvati da pla­ti­ tro­ško­ve ob­duk­ci­je, što nam je po­tvr­dio i za­me­nik pred­sed­ni­ka Op­šti­ne Irig Mi­o­drag Be­bić.
– Op­šti­na Irig pla­ti­la je tro­ško­ve ob­duk­ci­je. Tro­ško­vi uop­šte ni­su bi­li spor­ni, sve je ured­no pla­će­no s ob­zi­rom da je si­tu­a­ci­ja ka­kva je­ste. Da smo sa­zna­li to ve­če, si­gur­no bi uči­ni­li i ne­što vi­še. Mla­dić ko­ji je na­stra­dao je išao u Irig u ško­lu, na­stav­ni­ci ka­žu da je bio do­bro de­te, to je jed­na tra­ge­di­ja, lju­di i da­lje ne ve­ru­ju šta se de­si­lo – rekao je za na­še no­vi­ne za­me­nik pred­sed­ni­ka Op­šti­ne Mi­o­drag Be­bić.
Smrt mla­di­ća iz Ja­ska po­tre­sla je ceo Srem. U Ja­sku su da­ni­ma na­kon ne­sreć­nog do­ga­đa­ja lju­di u ne­ve­ri­ci a u či­ta­vom se­lu je muk. Sta­ri­ji me­šta­ni ka­žu da ne pam­te da se ne­što kao ovo dav­no de­si­lo.
– Sta­ro­se­de­o­ci ka­žu da se ni­kad slič­no ni­šta ni­je de­si­lo. I ta de­ca što su bi­la sa njim, umro im je na ru­ka­ma, ja­ko je stra­šno i ne­ma tu vi­še šta da se ka­že – krat­ko je pro­ko­men­ta­ri­sa­la jed­na me­štan­ka, ne že­le­ći ni da se pred­sta­vi.
U cen­tru Ja­ska za­te­kli smo još dvo­je, tro­je lju­di, ko­ji ni­su že­le­li ni krat­ko da nam ka­žu svoj ko­men­tar. Je­di­no je ba­ka Zo­ra Dra­žić re­kla ka­ko je sa­zna­la za tra­ge­di­ju.
– Ne znam ni­šta, stra­šno iz­gle­da. Mla­do de­te, da ste vi­de­li sa­mo šta je bi­lo sve­ta na sa­hra­ni. U ne­de­lju sam vi­de­la sa­mo po­li­ci­ju da sto­ji tu u cen­tru i po­li­caj­ca ko­ji se hva­tao za gla­vu. Ni­sam zna­la o če­mu je reč. Tek oko osam sa­ti sam ja ču­la, tad su ga i od­ne­li. De­te je bi­lo do­bro, i fa­mi­li­ja je do­bra. Ni­kad ni­je pra­vio pro­ble­me. Ka­žu da je u tri sa­ta pao a u osam su ga od­ne­li. Vi­di­te da u se­lu ne­ma nig­de ni­kog, stra­šno – re­kla je ba­ka Zo­ra.
Ve­sna Le­ža­kov, šef Me­sne kan­ce­la­ri­je, ni­je hte­la da ko­men­ta­ri­še ni­šta po­vo­dom ovog do­ga­đa­ja, jer ka­ko ona ka­že, ni­je bi­la na li­cu me­sta pa ne že­li da pri­ča ne­što o če­mu ne zna, ka­ko i šta se tač­no de­si­lo te kob­ne no­ći. Ono što smo ču­li od nje je da je pre­mi­nu­li mla­dić bio vred­no i rad­no de­te, da ni­kad ni­je pra­vio ni­ka­kve in­ci­den­te, nor­mal­no de­te, za pri­mer.
Alek­san­dar Da­vi­do­vić sa­hra­njen je na se­o­skom gro­blju, pro­šlog utor­ka, 23. av­gu­sta.
Po­sla­li smo i do­pis Vi­šem jav­nom tu­ži­la­štvu u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, od­no­sno pi­ta­nja da li je tu­ži­lac to ve­če iza­šao na li­ce me­sta i zbog če­ka ni­je na­lo­žio ob­duk­ci­ju? Od­go­vor pre­no­si­mo u ce­lo­sti.

DR NEBOJŠA ACIN, LEKAR DOMA ZDRAVLJA U IRIGU: Tužilac me nije ni saslušao

Ka­da nam je u no­ći iz­me­đu su­bo­te i ne­de­lje ja­vlje­no da mlad čo­vek umi­re u cen­tru Ja­ska, na­ša eki­pa bi­la je ta­mo za 10-15 mi­nu­ta. Za­te­kli smo mla­di­ća ko­ji ta­mo le­ži ne da­ju­ći zna­ke ži­vo­ta. Oko nje­ga je bi­lo do­sta lju­di, mno­gi su se na­la­zi­li u šo­ku. Bi­lo je tri ­sata uju­tro, ali s ob­zi­rom da je bio vi­kend, uobi­ča­je­no je da bu­de ve­li­ki broj mla­dih. Oko sat vre­mena je tra­ja­la re­a­ni­ma­ci­ja, ali ni­je vre­de­lo. Mo­rao sam da pro­gla­sim smrt, pa smo zva­li po­li­ci­ju. S ob­zi­rom da je u pi­ta­nju mlad čo­vek, da je smrt na­stu­pi­la na jav­nom me­stu, no­ću, na ulici, za me­ne je to sum­nji­va smrt. Od­mah sam re­kao da ne­ću pot­pi­sa­ti smr­tov­ni­cu dok se ne utvr­di uzrok smr­ti. Oče­ki­vao sam da tu­ži­lac iz­da na­log za ob­duk­ci­ju, ali ta­da na­stu­pa jed­na čud­na si­tu­a­ci­ja.
Po­li­ca­jac pre­ko mo­bil­nog te­le­fo­na pre­no­si tu­ži­o­cu šta se do­go­di­lo, a tu­ži­lac ko­mu­ni­ci­ra is­klju­či­vo pre­ko de­žur­nog po­li­caj­ca, bez na­me­re da se lič­no ču­je sa mnom. Da je ko­mu­ni­ci­rao sa mnom i da me je lič­no sa­slu­šao pu­tem te­le­fo­na, re­kao bih mu da sma­tram da je smrt sum­nji­va. Tu­ži­lac pi­ta te­le­fo­nom po­li­caj­ca, a po­li­ca­jac me­ne, da li sam vi­deo spolj­ne po­vre­de. Ne vi­dim, noć je, ali ka­ko da znam da li ga je ne­ko uda­rio po te­me­nu, kad se ne vi­di? Da li mu je od udar­ca pu­kla sle­zi­na? Ne vi­di se he­ma­tom… Mo­žda mu je ne­ko dao ra­ki­ju sa me­til al­ko­ho­lom pa se otro­vao? Po­sto­ji vi­še mo­guć­no­sti ko­je tre­ba pro­ve­ri­ti. Me­đu­tim, tu­ži­lac, na op­šte iz­ne­na­đe­nje i po­li­ci­je i nas, za­klju­ču­je pre­ko te­le­fo­na da “po­što je smrt na­stu­pi­la pred sve­do­ci­ma, po­što ne­ma spolj­nih i vi­dlji­vih po­vre­da, dok­tor ili da na­pi­še umr­li­cu, ili da sam ša­lje na ob­duk­ci­ju“.
Za one ko­ji ne zna­ju, po­sto­ji sud­ska ob­duk­ci­ja, a po­sto­ji i le­kar­ska ob­duk­ci­ja. Sud­ska je efik­as­na i br­za, a le­kar­ska spo­ra i pu­na pro­ce­du­ral­ne bi­ro­kra­ti­je. Pa­zi­te, tri je uju­tro u ne­de­lju, mo­mak je umro na jav­nom me­stu usre­d no­ći, smrt je na­stu­pi­la pod sum­nji­vim okol­no­sti­ma sa mo­je tač­ke gle­di­šta. Ve­ru­jem da je tu­ži­lac po­stu­pio po za­ko­nu, ali či­ni mi se da mu je za­kon te ve­če­ri do­zvo­lja­vao i vi­še od ono­ga što je uči­nio, po­seb­no u mo­ral­nom smi­slu, ka­ko bi se iza­šlo u su­sret svi­ma zbog či­ta­ve te tra­ge­di­je. Pro­šli su sa­ti i sa­ti dok te­lo ni­je od­ne­to na me­di­cin­sku ob­duk­ci­ju. Ova­kvu si­tu­a­ci­ju bi­ro­krat­skog čvo­ra ko­ji do­zvo­lja­va za­kon, ni­sam imao u prak­si, ali ni ko­le­ge ko­je mno­go du­že ra­de od me­ne u me­di­ci­ni. Pi­tam se gde je tu mo­ral­na od­go­vor­nost – re­kao je za M no­vi­ne le­kar Do­ma zdra­vlja u Iri­gu.
Sanja Stanetić
Foto: Uroš Ristivojević