DR STANIMIR ČEKERINAC POVODOM DANA ŠALE: SMEH JE LEK

Smeh naš nasušni

U poslednje dve godine porastao je broj lica koja su se javljala psihijatru zbog anksioznosti, depresije, strahova i usamljenosti, a struka to pripisuje pojavi epidemije korona-virusa. Sada, iako je epidemija popustila, čini se, ljudi su ponovo u strahu, da li će i koliko će sve poskupeti, kako će se živeti… Psihijatri imaju više posla nego ranije.

– Svi smo u stalnom osećaju straha. Taj period napetog iščekivanja je konstantan, sa pitanjem šta će se desiti sutra. I aktuelni rat uznemirava ljude, jer smo i sami preživeli isto. Svetska zdravstvena organizacija je još 2020. godine rekla da će depresija biti najučestalija bolest. Ako gledate šta je analogno sreći, to je nesreća, odnosno radost i tuga. Svi se pitamo šta je sreća? Osećanje koje ispunjava čoveka ne može ni da bude trajno. Postoje srećni trenuci, kada se nešto lepo dogodi čoveku, ali to bi trebalo životu da da lep smisao – da imamo neku lepu želju, koja može da se ostvari. Kada to ostvarite imate osećaj sreće i ponosa. Mislim da sreća može biti vrlo stimulativna, onda kada imate zacrtan put i plan da dođete do ostvarenja svoje želje. Upravo su to trenuci kada se osećamo srećnima. Takođe, sreća je unutrašnji mir, rekao je dr Stanimir Čekerinac, psihijatar u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici.

Po mišljenju stručnjaka, sreću treba doživljavati i onda kada su oko nas osobe koje volimo i kada su oni dobro. Međutim, sreća za modernog čoveka, danas izgleda drugačije.

– Kada bismo pitali ljude od dvadeset godina, šta je za njih sreća, dobili bismo odgovor da je to dobar automobil, skupe patike, najnoviji model mobilnog telefona. Takvi ideali su prisutni kod nas, međutim, tako je i na globalnom nivou. Mladi, ukoliko nisu u skladu sa modernim zahtevima, osećaju se izopšteno iz društva. Mislim da sreća nije samo na površini, kaže psihijatar.

Jedan od problema koji stvara osećaj nezadovoljstva sobom jeste i činjenica da se pojedinac ne bavi dovoljno nadogradnjom svog duhovnog stanja. Česta je slika na mestima javnih okupljanja, gde ljudi koji sede zajedno, ne razgovaraju međusobno, već upotrebljavaju mobilni telefon. Pitali smo stručnjake da li i na koji način tu može pomoći terapija smehom, koja se često pominje u javnosti.

– Ja smatram da je smeh najlekovitija stvar u životu, ukoliko je iskren i nije usiljen. Smeh menja našu biohemiju u mozgu i dobro utiče na balans čitavog našeg organizma. Nedavno sam pripremao predavanje za  lekare opšte prakse na temu sagorevanja na radnom mestu, što se u američkoj psihijatrijskoj klasifikaciji već pojavilo, a kod nas će uskoro. Pitanje je bilo šta bismo mogli da učinimo, kako bismo pomogli sami sebi. Tu su veštine poput tehnike dubokog disanja. Trebalo bi se što više grliti sa ljudima. Kaže se da je četiri zagrljaja minimalno, osam poželjno, a dvanaest lekovito. Ukoliko smo frustrirani nekom situacijom koja nas je poremetila, potrebno je da je zapišemo na papir i odložimo, kako bismo je se na taj način oslobodili, savetuje dr Stanimir Čekerinac.

Opšti zaključak je da je potrebno raditi na socijalizaciji i što više vremena provoditi sa dragim osobama.

– Ne smejemo mi sami, već u društvu, sa ljudima koje volimo. Kada krene spontana komunikacija, tada smeh izlazi iz čovekovog srca i duše. Zaista smatram da je socijalna mreža, odnosno krug naših prijatelja, nasušna potreba čovekova. Kada smo tužni, nama je potreban neko da nas zabavi i da nam kaže da će sve biti u redu. Takođe, radost se deli. To su „zarazne“ stvari, tu ne može niko da nas prevari. Ukoliko je neko srećan ili tužan, vi ćete to osetiti, zaključio je dr Stanimir Čekerinac.

Aleksandra Plavšić