Izložba skulptura „Ptice“ vajarke Ljiljane Vojvodić otvorena 10. februara u rumskom Kulturnom centru, nastala je kao rezultat njene saradnje sa članovima Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama /MNRO/ i Dnevnog boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. – Ja sam pravila ptice od terakote, to je tehnički veoma zahtevan posao, jer glina mora da se navlaži da bi bila podatna za rad, oblikuje se ljudskom rukom, a potom se suši i imamo posle  vatru koja će dati čvrstinu celom tom obliku. Moji oblici su mali, uglavnom za dve ruke i svako ko dodirne skulpturu može da obnovi moj postupak- kaže Ljiljana Vojvodić.

Deca i odrasli iz MNRO, kao i Dnevnog boravka su joj pomogli da naprave gnezda u koja su smeštene ptice.

– Pre podne su bili ovde na postavci izložbe i oni su birali ptice koje će smestiti u gnezda. Njihova želja da mi pomognu i da te ptice dobiju svoj dom i neko svoje skrovište je toliko dirljiva i ja sam se oduševila tom idejom.  I moja prva izložba koju sam napravila sa pticama još 1991. godine u Muzeju je sadržala isto ptice i jedno veliko gnezdo. Zahvalna sam im što smo sarađivali, zajedno smo i držimo se. Ovo je rezultat jedne razmene ideja – ističe vajarka Ljiljana Vojvodić.

Društvo MNRO postoji od 1972. godine, ali su intenzivno počeli da rade oko 2000. godine  kad su dobili „Biblioteku igračaka“ dok im je lokalna samouprava obezbedila prostor.

– Jaje je samo po sebi apstraktna forma, ali se ovde radi o razvoju, ptice koje su krenule u neko razviće, kreću u neke oblike…Ti oblici su apstraktni, negde su konkretni i grubi. Mešala sam i gline sa različitih geografskih područja, svaka ima svoju strukturu i svoju taktilnu površinu koja se može dodirnuti,  tako da bi možda izložba trebalo da se zove „Pogledaj me rukama, a ne samo očima“ – ističe Ljiljana Vojvodić.

Dragica Vuletić, predsednica Udruženja MNRO, kaže da su grnčarske radionice počele 2008. godine i traju do danas, a održavaju se jednom nedeljno, i to utorkom. Radionicu vodi Ljiljana Vojvodić.

– Imali smo izložbu i ranije. Deca to vole, to je njima jedna vrsta terapije. Svi mi volimo da vidimo proizvod nečeg što smo radili i oni se tome raduju. Kod nas dolaze i deca koja nemaju smetnje u razvoju tako da je i to tip inkluzivne radionice, da mogu doći sva zainteresovana deca i odrasle osobe utorkom kod nas na radionicu – rekla je Dragica Vuletić.

S. Džakula