Srem je po svom geografskom položaju povoljan za proizvodnju meda. Smešten između Fruške gore i Cera, bez velikih vetrova i umerene klime, svaki sremski pčelar može da bira gde će svoje košnice staviti. Međutim, brojni su problemi sa kojima se susreću ne samo sremski, već pčelari u celoj Srbiji. Pčelarstvo je, sigurno, skrajnuta grana poljoprivrede u našoj zemlji. Kako i naš sagovornik Ivan Hrgović iz Sremske Mitrovice kaže, koji se pčelarstvom bavi 11 godina, nesavesno prskanje voća, ali i vremenski uslovi su samo neki od problema.

– Moj deda Tomislav Vali se pre bavio pčelarstvom, prestao je pa smo zajedno opet počeli da se time bavimo 2008. godine. Sada imamo 160 košnica. Ovo je prilično zahtevan posao, dosta ima odricanja. Pored redovnog zaposlenja i pčelarstva, bukvalno slobodnog vremena nemam. Košnice selimo, nismo stacionirni pčelari. Prva paša nam je uljana repica, pa onda idemo na Cer ili Erdevik, što zavisi od vremenskih uslova. Ako jave da će biti loše vreme ne idemo na Cer, već u Erdevik, gde cveta lipa. Posle toga košnice nosimo u Srpsku Crnju, zbog suncokreta i livadskog meda, kaže Ivan Hrgović.

Ovaj mitrovački pčelar kaže da 2019. godina nije dobra za vrcanje meda upravo zbog vremenskih uslova. Vrcanje meda je najlakši i najslađi deo posla za svakog proizvođača meda. Pre toga je potrebno pripremiti pčele da budu jaka i zdrava društva, što je najvažnije, kako bi se izbegla različita trovanja koja nastaju usled prskanja voća.

– Za prvo vrcanje se kreće najpre sa pripremama za bagremovu pašu i to još u martu, a vrcanje je u maju. Jako loše cvetanje bagrema je bilo ove godine zbog kiša i lošeg vremena. Možda desetak kila meda po košnici ćemo dobiti prvim vrcanjem. Očekujem da će zbog vremena i lipa kasniti sa cvetanjem. Ovakva je bila 2014. godina i loša je za pčelare. Ali do kraja ima još dve paše, rezultati mogu da se poprave. Kada se med vrca, on se prvo vadi iz košnice i pakuje u nastavke, donosi se u vrcaonu, a zatim se otklapa i ubacuje u vrcaljke. Med se zatim vrca i cedi. Ramovi se posle toga vade napolje, čiste se od propolisa i vraćaju ponovo u nastavke, koji se opet vraćaju u pčelinjak. Vrcanje traje ceo dan, mada zavisi i koliko ko ima nastavaka. Videćemo kako ćemo proći sa lipovim medom čije vrcanje nam tek predstoji, govori Ivan.

Prema Ivanovim rečima, velika su ulaganja u ovom poslu, počevši od opreme, preko rojeva, društava i svega ostalog.

– Jedna košnica sa društvom sa dva nastavka i izvučenim voskom je oko 135 evra. Posle ide ulaganje u proširivanje. Jer, kako se pčele razvijaju, tako i ti moraš da se širiš. Važno je da se na početku kupe zdrave pčele i dobra oprema, navodi Ivan

Ovaj pčelar iz Sremske Mitrovice savetuje da se med kupuje od proverenog proizvođača, kao i da se pri kupovini vodi računa o gustini meda, jer kad se tegla meda okrene, kugla koja se stvara mora polako da se okreće, što znači da je med zreo. Prema Ivnovom iskustvu, veliki problem je nesavesno prskanje voća.

– Voćari se ponašaju nesavesno prsknjem, jer uništavaju i pčele i ljude. I voćari time gube, jer im prestaje oprašivanje. Pčelara niko ne štiti, nadam se da će se neko setiti od vlasti i da pčelarstvo zaštiti, barem kada je u pitanju to nesavesno prskanje voća. Jer, kad se desi trovanje pčela, pčelar može da pokrene samo privatnu tužbu. Po meni je rešenje da se napravi neki pravilnik koji bi rešio to, da se ovlasti inspektor koji će ići na teren i uzeti pravu sliku, a da se i zabrani prskanje u cvetu u sred dana kada pčela leti, da se promene pesticidi, da ne uništava toliko pčele. Može da se prskanje najavi, da bismo barem zatvorili pčele. Takođe, važno je i da se voćnjak održava čistim, da nema korovskih biljaka. Imali smo lepo iskustvo sa Upravom Glac iz Sremske Mitrovice, koji su nas obavestili da će se prskati u toku dana i na tome smo im zahvalni.

Ivan navodi da mu je u planu da se profesionalno bavi pčelarstvom, kao i da mu koristi subvencije Ministarstva poljoprivrede, koje mu dosta koriste. Međutim, prema njegovom iskustvu, mnogo bolje je da se reše problemi nesavesnog prskanja voća i pitanje cene meda, nego dodela subvencija.

Z. Popović