Prošle sedmice je počela žetva pšenice i u atarima Sremske Mitrovice. Poljoprivredne mašine su u poljima, a ratari se nadaju dobrim cenama. Setvu je ove godine obeležila visoka cena inputa, a ostaje da vidimo šta će se dogoditi dok padnu i poslednji otkosi.

Petar Igrić, poljoprivrednik iz Velikih Radinaca kaže da su na različitim parcelama i prinosi drugačiji. Negde su odlični, a negde prosečni.

– Sad se dobro vidi kako ko radi i šta radi, kakvi su proizvođači i koliko ko ulaže. Pšenica je postala vrlo zahtevna. Sećam se kad sam bio dete da je prinos pšenice bio po 600 ili 700 kilograma po jednom jutru. Sada na nekim parcelama prinos je oko šest tona po jutru, a na dve parcele koje se nalaze u drugom ataru, oko 3,7 tona. To mi skida prosek, ali tako je kako je. Ove godine imam posejanu pšenicu na 60 jutara. Pšenica se nekada nije štitila, nego poseješ, dođe žetva i to je, što je, objasnio je Petar Igrić.

Međutim, dobri rezultati odnosno, prinosi, danas se ostvaruju zbog kvalitetnije obrade zemlje i tretiranja biljaka, ali to i košta više, smatra naš sagovornik.

– Moraju da se upotrebljavaju insekticidi, pesticidi, fungicidi, a sve to redom mora da se zadovolji, jer se pojavljuju razne bolesti. Što se tiče osnovne obrade zemlje, dosta ljudi praktikuje da malo istanjira, pa poseje. Najbolje bi bilo kad bi se oralo. Moje domaćinstvo je pšenicu posejalo na soju, ali nismo zadovoljni. Jeste da je lakše, na vreme se obradi i poseje, međutim, neki herbicidi koji se koriste za soju imaju produženo dejstvo, pa imam utisak da kasnije smanje prinos pšenice. Tako da je plan za naredni period da se pšenica poseje tamo gde je bio kukuruz. Što se tiče prihrane i đubriva, prihranjujem sa 200 kilograma uree po jutru, takođe i foliarnim đubrivom. Ova godina je bila solidna, jer pšenica uglavnom izbegne visoke temperature u julu i avgustu, koje će verovatno pogoditi kukuruz i soju, kaže Petar Igrić.

A. Plavšić

Foto: B. Tucaković