Rotarijanci u Sremskoj Mitrovici

Taj­ni ži­vot dru­štva tran­spa­rent­nih do­bro­tvo­ra

Ka­pi­tal­na do­na­ci­ja od či­ta­vih 20 kre­ve­ta za po­tre­be mi­tro­vač­ke Op­šte bol­ni­ce, za­slu­ga je po­red broj­nih dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja iz ze­mlje i ino­stran­stva, iz­me­đu osta­lih, i mi­tro­vač­kog ro­ta­ri klu­ba. Bi­la je to pri­li­ka da se mi­tro­vač­ki ro­ta­ri­jan­ci po­sred­stvom me­di­ja još jed­nom jav­no po­hva­le svo­jim hu­ma­ni­tar­nim de­lo­va­njem, ko­je ne­ma ni­ka­kvih do­dir­nih ta­ča­ka sa sa­mo­re­kla­mi­ra­njem, lič­nim ko­ri­sto­lju­bljem, po­li­tič­kim ili ka­kvim dru­gim de­lo­va­njem. Uop­šte uzev, mi­tro­vač­ki ro­ta­ri­jan­ci su jed­na hu­ma­ni­tar­na dru­ži­na ko­ja gle­da sva­ku pri­li­ku da po­mog­ne po­je­din­ci­ma i dru­štvu, ne sa­mo u ma­te­ri­jal­nom ne­go i u kul­tu­ro­lo­škom smi­slu.
Ro­ta­ri klub u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci je pro­šle go­di­ne obe­le­žio de­se­to­go­di­šnji­cu zva­nič­nog po­sto­ja­nja. Na zi­du po­red ula­znih vra­ta u ka­pe­dom­ski ho­tel Srem sto­ji ta­bla sa obe­lež­jem ro­ta­ri klu­ba, što je znak da im je tu me­sto gde odr­ža­va­ju svo­je sa­stan­ke. Na opa­sku da ima ko­men­ta­ra po ko­ji­ma je po­je­di­nim mi­tro­vač­kim „ro­ta­ri­jan­ci­ma“ me­sto „s one stra­ne ka­pe­dom­skog zi­da“, ak­tu­el­ni pred­sed­nik Ro­ta­ri klu­ba u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci Da­ni­lo Ljev­na­ić ka­že da su za ta­kve stva­ri za­du­že­ni Po­li­ci­ja i Tu­ži­la­štvo. Dru­gim re­či­ma, sva­ko ima pra­vo da bu­de tran­spa­rent­ni do­bro­tvor dok ga ne uhva­te, što je u sva­kom slu­ča­ju bo­lje ne­go bi­ti do­bro­tvor po­što te uhva­te, ili, što je još go­re, zi­da­ti hra­mo­ve ka­ko bi oprao bi­o­gra­fi­ju i ru­ke okr­va­vlje­ne do la­ka­ta rat­nim zlo­či­ni­ma i ko­ri­snim ro­do­lju­bljem. U sva­kom slu­ča­ju, pr­vi mi­tro­vač­ki ro­ta­ri­ja­nac mi­sli da ta­bla nji­ho­vog klu­ba na zi­du ka­pe­dom­skog ho­te­la mo­že bi­ti sa­mo re­kla­ma ovom elit­nom ugo­sti­telj­skom objek­tu, vi­še ne­go što bi to mo­glo bi­ti obr­nu­to.
Mi­tro­vač­ki ro­ta­ri klub bro­ji 31 čla­na, a Da­ni­lo Ljev­na­ić za M no­vi­ne ka­že da se po­seb­na pa­žnja po­kla­nja pod­mlat­ku klu­ba ko­ji pri­pa­da po­ro­di­ci ove naj­mno­go­ljud­ni­je ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je. Ne­ka­da je, ka­že, bi­lo pra­vi­lo da me­sto u ro­ta­ri klu­bu bu­de re­zer­vi­sa­no za naj­u­spe­šni­je u svo­joj pro­fe­si­ji, ali sa­da je va­žno da onaj ko že­li da po­sta­ne član, bu­de iz re­do­va „vi­đe­ni­jih“ Mi­trov­ča­na. Što se go­spo­di­na Ljev­na­i­ća ti­če, on je u kru­go­vi­ma mi­tro­vač­ke bi­znis eli­te za­pam­ćen kao uspe­šni di­ler mo­bil­nih te­le­fo­na, dok je u po­sled­nje vre­me pre­po­znat kao po­slo­van čo­vek iz sve­ta pi­ro­teh­ni­ke i vla­snik pi­ce­ri­je ko­ju je ne­kad vo­dio ta­ko­đe ugled­ni Mi­trov­čan, ko­ga zna­ju kao Mi­ki­ja Ta­ba­ska. Da­kle, ako je pi­ca stvar uku­sa i sim­pa­ti­je, što se pi­ro­teh­ni­ke ti­če, tu ne­ma di­le­me. Tu su va­tro­me­ti, pe­tar­de i dru­ga pi­ro­teh­nič­ka ve­se­lja kad na­i­đe vre­me sla­va i no­vih go­di­na.
Pre ne­go što se od­lu­čio za ro­ta­ri do­bro­čin­stva, go­spo­din Ljev­na­ić se opro­bao i u po­li­ti­ci, vo­de­ći ne­ko vre­me mi­tro­vač­ki grad­ski od­bor Din­ki­će­vog G 17 Plus. Kao i to­li­ki broj­ni en­tu­zi­ja­sti, po­li­ti­ku ni­je hteo da zlo­u­po­tre­bi u lič­ne, pri­vat­ne svr­he, već je, na­pro­tiv, že­leo da ne­što uči­ni za na­rod, da do­ve­de još ne­ku fa­bri­ku, po­red već to­li­kih po­sto­je­ćih, ili slič­no. Na ža­lost, shva­tio je da se po­li­ti­ka mno­go zlo­u­po­tre­blja­va i ni­je vi­še se­be vi­deo u to­me. Na svo­ju, a i na na­šu sre­ću, zna­ju­ći ko­li­ko je Din­kić po­mo­gao raz­voj stra­ne pri­vre­de u Sr­bi­ji. Sa srp­skim pa­ra­ma i na šte­tu Sr­bi­je.
Go­spo­din Ljev­na­ić ne­će pro­pu­sti­ti pri­li­ku da na­gla­si da je jed­na od naj­ve­ćih ak­ci­ja mi­tro­vač­kog ro­ta­ri klu­ba, uče­šće u re­no­vi­ra­nju do­ma kul­tu­re u Ja­me­ni, na­kon po­pla­va. Ve­li­ki pro­jek­ti kao ovaj, po pra­vi­lu se ra­de sa uče­šćem ro­ta­ri­ja­na­ca na svim ni­vo­i­ma, pa je dom kul­tu­re ob­na­vljan brat­skim ve­za­ma iz Sr­bi­je, Hr­vat­ske, Ma­đar­ske… Ro­ta­ri­jan­ci ne tr­pe gra­ni­ce, ni­ti bi­lo šta dru­go što lju­de raz­dva­ja.
Što se pak po­je­di­nač­nih ak­ci­ja ti­če, i tu je do­šlo do zna­čaj­nih po­me­ra­nja, za raz­li­ku od vre­me­na ka­da su se mi­tro­vač­ki ro­ta­ri­jan­ci bes­plat­no re­kla­mi­ra­li po­kla­nja­njem ne­pro­da­tih ja­bu­ka iz Ho­do­bi­nih voć­nja­ka si­ro­ma­šnoj de­ci. Da­nas se po­klo­ne no­vo­go­di­šnji pa­ke­ti­ći de­ci bez ro­di­telj­skog sta­ra­nja, po­ma­že se da se pri­ku­pi no­vac po­je­di­noj de­ci za le­če­nje, ali i vi­še od to­ga. Uop­šte, ra­di se na to­me da ži­vot lju­di­ma u nji­ho­vom okru­že­nju po­sta­ne lep­ši.
Ma­da mi­tro­vač­ki pred­sed­nik ro­ta­ri klu­ba ka­že da je nji­hov rad tran­spa­ren­tan, to se sla­bo mo­že vi­de­ti, sem po­ne­što na fej­sbuk stra­ni­ca­ma, ali to je već stvar nji­ho­ve in­for­ma­tiv­ne slu­žbe. Ovo na­po­mi­nje­mo iz raz­lo­ga jer bi, ve­ćom tran­spa­rent­no­šću, bi­lo ma­nje ne­po­zna­ni­ca o ra­du ro­ta­ri klu­ba. No nje­go­vo de­lo­va­nje sva­ka­ko ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa ne­ka­kvim „ma­so­ni­ma“, „vi­te­zo­vi­ma tem­pla­ri­ma“, „Ala­nom For­dom“, „Tar­za­no­vim si­nom“ i osta­lim ži­vo­pi­snim i op­skur­nim li­ko­vi­ma iz stri­po­va za de­cu i od­ra­sle. Ro­ta­ri­jan­ci su broj­na svet­ska ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja u ko­joj ima i ve­o­ma fi­nog sve­ta, a na­đe se i po ko­ja bi­tan­ga. Jer man­gu­pa ima u sva­či­jim re­do­vi­ma.

Vla­di­mir Ćo­sić