Kuku­ruz se tokom jula i avgu­sta nala­zi u rizič­noj fazi, odno­sno njego­voj naj­va­žni­joj fazi. Tada mu je potreb­no i naj­vi­še vla­ge, među­tim izu­zet­no topao i sušan jul ne idu u pri­log dobrom raz­vo­ju bilj­ke. Rata­ri su zbog eks­trem­no viso­kih tem­pe­ra­tu­ra zabri­nu­ti za pri­nos.

– Kuku­ruz se u ovom peri­o­du bori da nali­je zrno, a nema pada­vi­na. Pla­šim se naj­go­reg, a to je slab pri­nos. To nam se dogo­di­lo i pro­šle godi­ne, pri­nos je bio pre­po­lo­vljen, u odno­su na neke pro­seč­ne sezo­ne. Do sada se kuku­ruz lepo raz­vi­jao, tamo gde je ura­đe­na agro­teh­ni­ka na vre­me. Rani hibri­di su pri­sti­gli da nali­ju zrno, dok kasne sor­te i kasna setva će ove godi­ne biti pogub­ni, kaže Bora Šulj­ma­nac, ratar iz Laćar­ka.

Cena kuku­ru­za je tre­nut­no zado­vo­lja­va­ju­ća, kaže naš sago­vor­nik, među­tim, to neće biti od veli­ke kori­sti ako use­vi budu deset­ko­va­ni.

– Već dru­gu godi­nu za redom izgle­da neće­mo ubra­ti ni pro­seč­ne pri­no­se. Bru­to pri­hod po hek­ta­ru u odno­su na repro­ma­te­ri­jal opet neće biti dobar. Sve smo ulo­ži­li kako bismo ima­li deset ili jeda­na­est tona po hek­ta­ru, ali sude­ći po sve­mu što se doga­đa, biće izme­đu pet i šest tona po hek­ta­ru. To je loša raču­ni­ca za poljo­pri­vred­ni­ke. Kiša, posle ovih vru­ći­na, može pomo­ći, ali ne mno­go. Posle tako viso­kih tem­pe­ra­tu­ra kre­će naglo zre­nje, a samim tim kuku­ruz će se vrši­ti dosta rano, prog­no­zi­ra Šulj­ma­nac.
Ovo je mome­nat kada se vidi jasno da su posle­di­ce kli­mat­skih pro­me­na sve veće. Stru­ka sma­tra da bi i poljo­pri­vred­nu pro­iz­vod­nju tre­ba­lo pri­la­go­di­ti, a navod­nja­va­nje je sve nužni­je. Drža­va ula­že u nove siste­me i revi­ta­li­za­ci­ju posto­je­ćih, a pro­ce­na je da se zaliv­ni siste­mi kori­ste samo na dva do tri odsto obra­di­vih povr­ši­na.

A. Plav­šić